Nove (a stare) rupe u Šapićevom doktoratu
Jedna od poslednjih u dugom nizu kvazipatriotskih ideja Aleksandra Šapića, gradonačelnika Beograda, bila je ona da gradski autobusi ne treba da crvenom bojom podsećaju na „kioske s viršlama”, već da budu „vizantijsko plavi, nemanjićko plavi”. Među mnogobrojnim reakcijama javnosti izdvojila se žaoka Šapićevog stranačkog kolege Gorana Vesića, koji je na društvenim mrežama postavio sliku crvene zastave „vladarske dinastije Nemanjića” uz komentar: „Obrazovanje je važno.” Da li glavni grad vodi „neobrazovan” čovek? Zvanično, Šapić je doktor nauka. U kulturi zaborava u kojoj živimo i u kojoj afere ne dobijaju institucionalni epilog, nije neobično da tek razmena pakosti među partijskim (ne)prijateljima bude podsetnik da je na jednoj od najmoćnijih pozicija u zemlji čovek pod teškom sumnjom da je plagirao doktorat.
Za disertaciju koju je Šapić odbranio 2012. na Fakultetu za poslovni i industrijski menadžment Univerziteta Union, grupa autora na Peščaniku je još 2014. godine zaključila da je to „jedan od najstrašnjiih primera plagijata koje smo imali prilike da vidimo”. Istinomer je sada otišao korak dalje u prošlost radi provere autentičnosti Šapićevih stručnih radova navedenih u Izveštaju Komisije za ocenu doktorske disertacije, kao i kredibiliteta te komisije. S tim u vezi, imamo pitanja na koje dr Šapić duguje odgovor javnosti.
Da li uopšte postoje radovi koje je današnji gradonačelnik navodno napisao pre disertacije?
Gledajući časopise u kojima bi, bar po onome što piše u Izveštaju, trebalo da su objavljeni, Šapićevih radova nema. U sva tri štampana izdanja ne navode se ni radovi, ni autor Aleksandar Šapić.
Koji rad, koji časopis, koja zemlja?
Obratili smo se i gradonačelniku i njegovom fakultetu, koji je u međuvremenu promenio naziv i sada je Poslovni i pravni fakultet MB univerziteta. Nismo dobili odgovor.
U izveštaju Komisije o urađenoj doktorskoj disertaciji, kojim se predlaže Nastavno-naučnom veću Fakulteta za poslovno industrijski menadžment da odobri odbranu doktorata, navodi se da je Aleksandar Šapić objavio šest naučnih radova:
- „Identifikacija potrošača kao aktivnost marketing odnosa”u časopisu „1th International Conference Application of New Technologies in Management“, objavljen 2009. godine
- „Klasterijacija u funkciji diferenciranja potrošača”, objavljen u istom časopisu, u izdanju iz 2010. godine
- „Ponašanje individualnih potrošača i organizacije kao kupca“, objavljen u „2th International Conference “Law Economy and Management in Modern Ambience“ 2011. godine
- „Veza između savremenog potrošača i odluke o kupovini proizvoda (brenda)”, objavljen u ukrajinskom Donbass State Engineering Academy (DSEA)
- „Tehnike i veštine prodaje u funkciji individualnih potrošača“, na rumunskom univerzitetu ORADEA 2012. godine
- „Razvijanje marketing odnosa sa potrošačima preko Interneta“, objavljen u časopisu „Journal of Engineering Studies and Research (JESR)“ 2012. godine
Prvog rada nema u štampanom izdanju časopisa koji je komisija navela, ali pronašli smo ga na internetu, objavljenog u onlajn izdanju časopisa rumunskog univerziteta ORADEA 2011. godine.
Drugi i treći rad, nismo uspeli da pronađemo ni tamo gde je trebalo da su objavljeni, ali ni detaljnom pretragom interneta. Nigde ih nema, jednostavno.
Četrvrti navedeni rad pronašli smo u već pomenutom online izdanju rumunskog univerziteta, u kojem smo pronašli i prvi tekst. Dakle, opet je pogrešno navedno gde je Šapić šta objavio.
Ni poslednja dva rada nismo uspeli da pronađemo u onlajn sferi, što ne znači da ne postoje – zato smo i zamolili gradonačelnika da nam pomogne – u javnom interesu. Nismo dobili odgovor ni od Šapića, ni od od fakulteta na kojem je doktorirao.
Da li je komisija bila regularna?
Nismo više sreće imali ni s proverom regularnosti sastava komisije pred kojom je Šapić doktorirao.
Zvanično su navedeni članovi:
- dr Dragiša Ranđić, predsednik komisije, redovni profesor, Fakultet za strateški i operativni menadžment u Beogradu
- dr Milija Bogavac, vanredni profesor, na Fakultet za poslovno-industrijski menadžment u Beogradu
- mentor dr Vladimir Stojanović, redovni profesor, Fakultet za poslovno-industrijski menadžment u Beogradu
Fakultet za poslovno-industrijski menadžment 2016. godine promenio je naziv u Poslovni i pravni fakultet i sada funkcioniše u sklopu MB univerziteta, čiji vlasnik je upravo Milija Bogavac, član komisije.
Predsednik komisije dr Dragiša Ranđić naveden je kao redovni profesor Fakulteta za strateški i operativni menadžment. Taj fakultet se sada zove Fakultet za informacione tehnologije i inženjerstvo i deo je Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ u Beogradu. Odgovor koji smo dobili od tog fakulteta je da dr Dragiša Ranđić nikada nije zasnovao radni odnos kod njih. Stoga je nejasno zašto je navedeno da je dr Dragiša Ranđić, kao predsednik komisije, radio na Fakultetu za strateški i operativni menadžment.
„Pregledom arhivske dokumetnacije koju posedujemo za period od osnivanja Fakulteta za informacione tehnologije i inženjerstvo, (stari naziv: Fakultet za strateški i operativni menadžment, Beograd) do danas, nismo pronašli ugovor niti bilo kakav drugi dokument po osnovu kog je osoba po imenu prof. dr Dragiša Ranđić bila radno angažovana po bilo kom osnovu na navedenom fakultetu”, odgovor je Fakulteta koji demantuje navode iz izveštaja.
Šapićev mentor dr Vladimir Stojanović bio je dekan Poslovnog i pravnog fakulteta od 2012. do 2021. Osoba s istim imenom i prezimenom, koliko možemo da zaključimo, fizičkim izgledom nalazi se među optuženima za prodaju diploma i zakazano joj je prvo ročište u predmetu „Klaster” za 15. novembar ove godine.
Ne proglašavamo, pitamo
„Neću dozvoliti da me proglašavaju lopovom ili kradljivcem. Da li je taj rad dovoljno dobar? Možda rad nije dobar, možda ništa ne valja. Zašto su ga tretirali kao zadovoljavajući, to je već pitanje za njih (prim. aut Komisiju). Da li imaju pravo da ga i danas povuku, mogu. Sutra to da urade neću reći ni reč“, rekao je Aleksandar Šapić gostujući u Insajderu 2022. godine.
I zaista, pitamo se, zašto su doktorsku disertaciju tretirali kao zadovoljavajuću, ako kandidat ni uslov za nju nije ispunjavao ili se samo stiče takav utisak zbog neobičnih manjkavosti izveštaja komisije?
Budući da se Istinomer bavi dekonstruisanjem medijskih manipulacija, Šapić nam privlači pažnju kao neko ko, utisak je, ima ambicije da bude spin-doktor. Umesto rešenja za saobraćajni haos ili zagađen i zaprljan grad, od njega čujemo namere o raskopavanju Titovog groba, podizanju spomenika Draži Mihailović, preimenovanju Muzeja Jugoslavije, ukidanju latinice na tablama s nazivima ulica…
Kao da gradonačelnik želi da nam se zamuti u glavi dok se vrtimo u kružnom toku srbovanja. Molimo dr Aleksandra Šapića da javnosti razjasni sporna pitanja o uslovima za sticanje doktorske titule jer – patriotski je da kažemo istinu.
