Kralj rejtinga #Retrovizor

Srce je mudroga u kući gdje je žalost, ovo nisam rekao ja nego Propovednik (7,4), čije učenje neće potpasti pod zakon koji će kažnjavati ne samo prejaku reč nego i misao sa i najneznatijom natruhom bogohuljenja), a naš vlasnik nije dojurio ni tamo gde je bila pogibija, ni tamo gde je bila žalost zbog pogibije, nego se ukazao tamo gde je bila žalost zbog štete na svetim odajama Partije, kontroverzne udruge koju je blagoprepustio pravovernom Vučeviću, nosiocu počasnog premijerskog čina.

Odlazeći da drži stranu fasadi i staklariji partijskih prostorija, svojoj ličnoj partiji, a bacajući drvlje i kamenje na desetine hiljada Novosađana, koji su žalili poginule i koji su bili gnevni na državu, jer je država preplatila popravku stanice koja je ubila četrnaest duša, predsednik Republike teško se ogrešio o Ustav, gde član 111, prvi koji objašnjava šta je to predsednik Republike, veli: Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije. Sadašnji Predsednik Republike čak i ne krije da su, baš kao kod Orvela, neke životinje ravnopravnije od drugih.

Nekoliko dana docnije proneo se glas da se u crno zavijenom Novom Sadu pojavio još pre protesta, što me ne bi zaprepastilo, jer voli da lično rukovodi i svetkovinama i kontrolom štete, navodno su ga brojni svedoci opazili u Novom Sadu, ali je glasinu ognjem vatrenim spržila Brnabić Ana, ima, reče, na desetine ne-o-bo-ri-vih dokaza da je pre protesta Šef bio u Predsedništvu, na svom, reče, radnom mestu, premda je za Šefa svako mesto radno mesto, jer ne može prestati sa radom gde god se obreo, ovo ja kažem, jer je predsednik tek kao sredovečnik osetio nasladu koju istinskim radnicima, zanatlijama, seljačiji, činovništvu, nadničarima i drugima, rad pruža još od vremena kad je stvorio čoveka; za Brnabić – koja takođe zaboravlja da, gle, i ona izražava državno jedinstvo, jer rukovodi najvišim zakonodavnim telom, a veruje u Sveto trojstvo Šefa, Vučevića i sebe same – pominjanje Šefa kao osobe potajno došavše u Novi Sad da izbliza rukovodi akcijom spasavanja Srpske napredne stranke bila je prilika da ismeje „Radar“, čiji novinar tvrdi da su mu očevici rekli koga su videli; Brnabić nas neumorno podseća i prosvetljuje da je nedeljnik još jedna od Šolakovih igračaka namenjenih, pogađate, manipulaciji javnim mnjenjem, zašto Vrhovni komandant ne pošalje naše mile rafale da u niskobrišućem letu nadlete zgradu u kojoj živi taj ilegalni proizvođač igračaka opasnijih od eksplozivnih pejdžera, dokle ćemo i mi građani i naši višestruko birani cenj. predstavnici trpeti zulum tog zlog božanstva čiji glas nismo nikad ni čuli?!

Ne znam naravno ko govori istinu o vladaočevom predvečerju, da bi mu njegova tvorevina uvek dala alibi, u to ne sumnjam, takođe verujem da je kao fanatik rada predsednik i fanatik radnog vremena, i radnog mesta, ali je u Novom Sadu jasno zauzeo stranu: dok su momci sa crnim kapuljačama davali sve od sebe da oštete Gradsku skupštinu (u čemu im se, nisam bio tamo, možda pridružio i neki godinama obespravljivani Novosađanin), dok su momci sa istim takvim kapuljačama hapsili ožalošćene i revoltirane učesnike protesta, vladar je domaćinski stajao pred partijskim izlogom i hrabrio pristaše da sa njegovog puta ne skrenu.

U Novom Sadu je te strašne večeri bio na delu stari dobri siledžijski šablon, opasni momci napadali su devojke. Šezdesetih godina bi na korzou za to zaduženi mlađi član bande drsko zadigao mini suknju šetačice, njen dečko ili drug bi se ustremio ka malom bezobrazniku, i siledžije bi mu razbile nos ili glavu, tako su u Novom Sadu mladići pod kukuljicama napadali devojke, kad bi im se momak, bio glumac ili neko drugi, suprotstavio zgrabili bi ga i vukli, a ako bi neko prišao, Ješić ili neko drugi, onda bi tek isukali policijsku propusnicu, opa, napao si policajca, ideš u zatvor, dobrouslužni sudija osudiće te bar na mesec dana, a optužićemo te za napad na po-li-ci-ju i za podrivanje ustavnog poretka, jer smo mi, zakrabuljeni predstavnici zakona, i ustavni poredak dve strane istog zlatnog novčića! Državina zgrada ubila je ljude, iz državinih redova uhapšen je niko, a mladi ljudi, koji su ukazivali na zločin pohapšeni su i žive u strahu od kazne koja biće proizvoljna i nepovezana sa pravom i pravdom.

Dobri vojnik partije Vučević, koji je bio gradonačelnik Novog Sada u vreme kad je pogibeljna rekonstrukcija upriličena, pristaje, dobrovoljno, jer mogao bi to i da odbije, da Skupština raspravlja i o njemu, premda je sada na čelu i Partije i Vlade, pa to nije posao Skupštine, Skupštine pod upravleniem Brnabić, u kojoj su Jovanović, Atlaga i sl, išetaćeš iz Skupštine sa ordenom i zvanjem heroja rada! Za svako ubistvo nadležni su policija, tužilaštvo, sud i kazneno-popravne ustanove, a nipošto nije nadležna krajnje pristrasna partijska većina!

Dok razbolevše se društvo bespomoćno gleda unaokolo gubeći svakim danom nadu u oporavak, jedan čovek pomno prati izvješća o vlastitoj poštovanosti i voljenosti, čita to sa za mene zastrašujućom usredotočenošću, i gle, ugled toga pojedinca jeste pomalo splasnuo, ali ipak odoleva svemu što ga okružuje, i prkosi zapravo svemu što nosilac ugleda čini, pa nam kralj rejtinga lično i saopštava blagovest, da jedini on ima pozitivan skor, dodao je jedno kurtoazno „na žalost“, jer bi tobož voleo da raste ugled i Partije, i pravosuđa i policije, ta u pitanju su potporni stubovi njegovog svevlašća, ali ja držim da mu je želja za besomučnim pobeđivanjem jača od vladarskog pokroviteljskog nagona. Hvališući se usred posvemašnje naše žalosti i propadanja svojim rejtingom, vlasnik nam je zapravo rekao: „Na žalost, samo moj CRP je još ispod 5, vama svima je iznad 80, neki ćete, zapravo većina, da se suočite sa smrtnim ishodom, ja ću da preteknem!“