Kako to EU gura Srbiju ka BRIKS-u: Odgovor imaju ruski mediji i Beograd

„BRISEL IZABRAO SRBOMRSCA PICULU: Zatvaraju vrata Srbiji i guraju je ka BRIKS-u” – pisali su mediji 22. oktobra kada su saznali da hrvatski političar Tonino Picula dolazi na mesto izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. Sutradan smo na naslovnim stranama pročitali: „EP imenovao Piculu: Srbomrzac raportira o Srbiji”, ali i pitanje „Da li smo dalje od Evropske unije” i u nastavku „Prst u oko: Brisel izabrao antisrpskog izaslanika za Srbiju”.

I osim redovne doze pristrasnosti u izveštavanju o hrvatskim političarima, odnosno kritičarima vlasti u Beogradu, kada im mediji lepe etiketu „srbomrzac”, ovi naslovi nosili su sa sobom i manipulacijama izgrađen narativ da je alternativa evrointegracijama približavanje Srbije BRIKS-u (organizaciji koju u osnovi čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika, a kojoj su se pridružili Egipat, Etiopija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati).

Taj narativ je vrhunac svoje slave imao uoči i nakon samita BRIKS-a u Kazanju, koji je počeo istog dana kada su mediji u Beogradu ocenili da izborom Picule Evropska unija „gura” Srbiju ka BRIKS-u. Jačali su ga zajedničkim snagama ruski mediji u Srbiji, ruski zvaničnici, ali i srpski mediji, analitičari, pa i državni funkcioneri.

„EU zavrće ruku Beogradu”

Ruski mediji u Srbiji, RT Balkan i Sputnik, vodili su (i vode) glavnu reč u plasiranju narativa kojima se, u kontekstu spoljnopolitičke orijentacije Srbije, BRIKS postavlja kao alternativa Evropskoj uniji. Ne po sistemu, već po vrednostima. I u toj misiji, služe se antizapadnim tonovima, tvrdeći pre svega, da je Brisel taj koji „ucenjuje” Srbiju postavljajući joj uslove za saradnju i pridruživanje. „Prijatelji” iz BRIKS-a, kažu, to ne rade.

U analizi RT Balkan, pod naslovom „Šta donosi BRIKS u odnosu na EU?”, ovaj portal istakao je i ocene da „dok je Srbija godinama čamila u čekaonici za Evropsku uniju, geopolitički zemljotresi u svetu od tog bloka napravili su organizaciju iz koje se beži, umesto da se ka njoj trči”.

„Globalni jug ponudio je, po svemu sudeći, mnogo pravedniju i moćniju organizaciju – BRIKS”, naveo je RT Balkan i potom nastavio s izjavama sagovornika koji potvrđuju ovu tezu. Jedan od njih, diplomata Zoran Milivojević, podsetio je da Srbija već ima strateško partnerstvo sa dve članice BRIKS-a, a to su Rusija i Kina.

„Bez obzira na objektivne okolnosti koje Srbiji sada diktiraju orijentisanost ka EU, što zbog okruženja, što zbog ekonomske međuzavisnosti, ona se ipak ne odriče komunikacije sa najznačajnijim zemljama BRIKS-a. Po svojim vrednostima Srbija već participira u BRIKS-u. Time što ne uvodi sankcije Rusiji i ne redukuje odnose s Kinom, indirektno je povezana i sa BRIKS-om, a te veze Beogradu, ne pada na pamet da kvari”, rekao je Milivojević za RT Balkan.

Glavni i odgovorni urednik ovog portala, Nikola Vrzić, u svojim kolumnama je takođe poredio EU i BRIKS, ističući navodne prednosti koje bi Srbiji donelo okretanje ka istoku. Komentarišući stav Brisela da „održavanje veza sa Rusijom nije u skladu s vrednostima EU”, što je bio komentar portparola EU na posete Aleksandra Vulina Moskvi, Vrzić je istakao:

„Samo jedna strana s kojom je Srbija suočena spremna je na saradnju bez uslova. Ona druga strana, kojom je Srbija nažalost okružena, spremna je samo na saradnju na ispunjavanju svih njenih uslova.”

Urednik RT Balkan dodao je i: „To je razlika između slobode i neslobode. Preciznije: stepen naše saradnje s Rusijom predstavlja meru naše slobode.”

O uslovima „druge strane” glasno je govorio i Kremlj, preko portala Sputnik Srbija. Ovaj medij preneo je sa Telegrama reči predsedavajućeg Državne dume Rusije Vjačeslava Volodina, koji je naveo da se „učesnici i posmatrači asocijacije (BRIKS-a) ne ucenjuju, ne daju im se apsurdni uslovi za saradnju i ne mešaju se u suverene poslove ovih zemalja, za razliku od Evropske unije“.

„Srbija namerava da uđe u BRIKS. Ovu opciju razmatra kao alternativu Evropskoj uniji, jer ova zemlja ne vidi EU kao partnera. Sve više zemalja shvata da je BRIKS perspektiva i garancija multipolarnog sveta”, napisao je Volodin, a preneo je Sputnik.

I RT Balkan i Sputnik dostavili su i izjavu portparola Kremlja Dmitrija Peskova da EU „zavrće ruke” Srbiji i „stalno uslovljava proces saradnje”.

„Tu su stalno neki uslovi. BRIKS nikome ne nameće nikakve uslove. To je format interakcije koji se zasniva na međusobnom poštovanju i spremnosti da odgovorimo na brige i interese drugih”, rekao je Peskov, a preneli su ruski mediji u Srbiji.

EU, BRIKS i Kosovo

Ruskim kanalima provlačio se i argument da Evropska unija traži od Srbije da se odrekne Kosova, što sa članicama BRIKS-a nije slučaj. U članku pod naslovom „Šta BRIKS nudi Srbiji, a ne pruža joj EU: I Kosovo i Metohija i ekonomska saradnja”, RT Balkan je citirao diplomatu Vladimira Kršljanina, koji je naglasio da „Zapad dugo vodi agresivnu i zločinačku politiku prema Srbiji i sve više gubi svoj globalni uticaj, dok je na drugoj strani već formirana svetska većina koja ne prihvata takvu politiku Zapada koja je suprotna međunarodnom pravu”.

Kršljanin je, između ostalog, za ruski portal rekao i: „Vidi se da danas članstvo u EU zahteva ne samo uvođenje sankcija Rusiji, nego i neku vrstu učešća u ratu protiv Rusije. Dakle, imamo dva dovoljno jaka razloga da razmišljamo o BRIKS-u: jedan je to što EU insistira na nezavisnosti Kosova i Metohije, a drugi što nas prisiljavaju da dođemo u sukob sa svojim najvažnijim istorijskim saveznikom”.

Pominjući i pitanje Kosova, portal Sputnik Srbija se na specifičan način bavio dilemom „ili EU ili BRIKS” kao „veštački nametnutom”. Ovaj medij je istakao stav profesorke Fakulteta političkih nauka Dragane Mitrović da se „stvara smutnja i nameće priča da je Srbija tobože na putu ka EU i da zato ne treba da sarađuje s BRIKS-om”. Tu, dakle, nije bilo reči o dva izbora – između Evropske unije ili BRIKS-a – već da to što je Srbija (zvanično) na evropskom putu ne znači da ne treba da sarađuje sa BRIKS-om.

„Nismo krivi što u Briselu vide svet u nekom iskrivljenom ogledalu, nemaju realnu predstavu ni o sebi, ni o svom propadanju. (…) Imaju i za nas rešenja, a ona podrazumevaju da treba da budemo slepi sledbenici obećanja koje se neće ispuniti. A ne treba ni da bude ispunjeno ako ćemo kao poslednji jadnici da budemo primljeni u EU kad se ona smiluje”, rekla je Mitrović i, kako je naveo Sputnik, dodala da iz Brisela „traže od Srbije da se zarad evropskog puta odrekne dela svoje teritorije – Kosova i Metohije”.

Ruski portal naglasio je i napomenu profesorke FPN-a da su mnoge zemlje EU bile „agresori na našu zemlju, priznale tzv. Kosovo, podrivaju naš suverenitet, a s druge strane imamo integraciju BRIKS koja nudi toliko dobrih stvari a predvode je države sa ogromnim kapacitetima”.

(Proruski) Beograd je dao svoj doprinos

Najglasniji u zagovaranju teze da je BRIKS alternativa Evropskoj uniji bio je (i ostao) potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, koji je proteklih meseci više puta odlazio u Rusiju, sastajao se s ruskim zvaničnicima i predsednikom Vladimirom Putinom.

Ruski mediji u Srbiji su u više navrata prenosili Vulinove poruke da „i razum i srce treba da nam budu sa Rusijom”, kao i da je BRIKS „alternativa EU”. Vulinove izjave dobile su značajan prostor i u srpskim medijima.

Tako je Informer preneo Vulinovu reakciju na izjavu portparola EU Petera Stana da je Beograd u obavezi da primeni Ohridski sporazum i da je on deo pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

„Samo neka funkcioneri Evropske unije nastave sa pretnjama i ucenama i evropski put Srbije će se završiti njenim punopravnim članstvom u BRIKS-u”, poručio je potpredsednik Vlade.

Vulin je, prenele su Novosti, poslao Briselu „pozdrave i iz Kazanja”, u kom je predvodio delegaciju Srbije na samitu BRIKS-a. Ponovo odgovarajući na očekivanja Brisela da se zemlje kandidati za članstvo u EU „uzdrže od kontakata sa Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom”, potpredsednik Vlade je rekao:

„Pokušati izolaciju Rusije i izolaciju jednog od najpoštovanijih lidera sveta Vladimira Putina je glupo koliko i staviti Piculu za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, a Srbija nije glupa. Takvi potezi Srbiji govore da je Evropska unija želi u BRIKS-u. Sve smo vas razumeli. Pozdrav iz Kazanja”.

Ruski narativi o superiornosti BRIKS-a u odnosu na EU, ili makar oni koji BRIKS predstavljaju naklonjenijim Srbiji, završili su na svim televizijama s nacionalnom pokrivenošću.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić u emisiji „Ćirilica” na TV Happy rekao je da je „prirodni put” Srbije „put u BRIKS”.

„BRIKS će biti, dakle, jedna grupacija heterogenih zemalja, koja ne može biti ni ličiti na Evropsku uniju, koja ne može ličiti ni na neki ekonomski savez koji je postojao, ali će za mnoge zemlje sveta ponekad malo idealistički, a ponekad i realno, biti zapravo alternativa. Ako te neće Evropska unija kao što neće Srbiju, naš prirodni put je u BRIKS. Ne zato što ćemo mi dobiti nešto od BRIKS-a, nego zato što naše putovanje u Evropu traje ja mislim 300 godina. Nas Evropa nikad zapravo nije prihvatila, nama je Evropa i u političkom i u ekonomskom smislu nanela najviše zla”, kazao je profesor Savić. 

Na TV Pink, BRIKS je, kao alternativu Evropskoj uniji, postavio i poslanik Srpske napredne stranke Milovan Drecun.

„Znate, kada neko kaže – šta će četvoro naših ministara na sastanku BRIKS-a – da, obezbeđujemo sebi i alternativu. Mora da postoji izlazna strategija, u svakoj geopolitičkoj ozbiljnoj strategiji naša zemlja mora da ima tu izlaznu strategiju. Ona podrazumeva i tim više potrebna je kada pogledate i Piculu i ove druge, koji će biti na mnogo značajnim mestima u institucijama Evropske unije, da tražimo i gradimo kapacitet za alternative, alternative su nam potrebne”, rekao je Drecun, prethodno ističući da je „put u Evropsku uniju krajnje neizvestan”.

❗️Većina medija tvrdila je da će 16. samit BRIKS-a u Kazanju, čiji je domaćin bila Rusija u periodu od 22. do 24. oktobra, imati istorijske posledice.

🌐Većina članaka se bavila multipolarnim svetom, odražavajući Putinovu poruku da je „u toku formiranje multipolarnog sveta“. pic.twitter.com/Ds5t5rBz8G

— #dasenelazemo (@istinomer) October 29, 2024

Glavna i odgovorna urednica portala Sputnik Srbija, Ljubinka Milinčić, na TV Prva predstavila je BRIKS kao asocijaciju u kojoj se na članice ne gleda kao na „vazale”.

„Čini mi se da je BRIKS asocijacija koja ima perspektivu upravo zato što nema želju da ima ustrojstvo takvo da je neko na vrhu, ovi drugi su vazali, kao što je to recimo u ovim drugima i da će se tu ljudi udruživati u skladu sa svojim interesima”, rekla je Milinčić poredeći BRIKS s Evropskom unijom.

Na tragu manipulativnih narativa kojima su zahtevi Evropske unije u procesu pridruživanja zapravo ucene, bila je i izjava reditelja i čestog gosta televizija s nacionalnom pokrivenošću, Dragoslava Bokana. 

„Mi znamo šta je Evropska unija. Nažalost, ona nije Evropa, ali ima neke veze sa Evropom i ima čvrstu strukturu, čak toliko čvrstu da je kod njih važnije da ne uradiš nešto što njima nije po volji, nego da uradiš nešto što je njima po volji. Tako da u tom smislu oni mogu da budu vrlo opasni po tom svom ucenjivačkom potencijalu, i po tim udarcima ispod pojasa, onda kada nisu zadovoljni vašim reakcijama. Za razliku od toga. BRIKS to ne radi, to ne postoji u BRIKS-u i to nije problem. Znači, nema nikakve ucene, nema nikakvog pritiska, ali ne samo to, nema mnogo čega važnog, nema temelja, nema konstrukta”, izjavio je Bokan na TV B92. 

Iako je naglasio da se „protivi bilo kakvoj vrsti podele EU ili BRIKS”, i to dok je narativ o BRIKS-u kao alternativi EU bio u zenitu, Aleksandar Vučić je prethodno, gostujući na RTS-u, ponovio i ruski narativ o zemljama BRIKS-a koje nas „manje ucenjuju”.

„Ja sam sagledao i pre nekoliko dana šta ljudi u Srbiji misle po tom pitanju i danas da im kažete, iako ljudi baš i ne znaju šta to BRIKS znači, čuli su da su to neke druge zemlje sveta koje nas manje ucenjuju, ali oni ne znaju da tu ne postoje stvarni mehanizmi i da to ne funkcioniše na sličan način kao Evropska unija. Da li će to biti u budućnosti, to je već druga stvar i ne isključujem tu mogućnost, ali je tu, nivo popularnosti je negde 42 – 42. Dakle, na nivou Srbije”, rekao je predsednik Srbije, nakon što je izjavio da je Srbija na „evropskom putu”, ali i da „ljudi ne mogu da trpe više tu dozu licemerja, neistina” koja sa Zapada stiže po pitanju Kosova.