Rođen 1969. u Beogradu.
U biografiji navodi da je 1996. diplomirao na odseku za slikarstvo Akademije umetnosti u Firenci (Accademia di belle arti di Firenze).
„Izložbe, video i audio instalacije, intervencije u javnom prostoru, kao i kustoske projekte, realizuje od 1994. godine u Italiji, Srbiji, SAD, Kanadi, Albaniji, BiH, Sloveniji… Predaje multimedije na američkom univerzitetskom programu SACI u Firenci od 2000. godine“, piše u biografiji.
Kako se navodi, saradnik je Studija Marangoni gde predaje umetnost instalacije.
„U periodu od 2005. do 2009. realizovao je Outside, program studentske i stručne razmene u umetničkom obrazovanju između Firence i Beograda. U saradnji sa Muzejom savremene umetnosti 2009. i 2010. vodio je projekat Beograd: Drugi pogled, posvećen tumačenju grada kroz perspektivu pripadnika marginalizovanih grupa: alternativnih vodiča. Pri Siena Art Institutu, 2011. godine, inicirao je East Exit, program stipendija za studente umetnosti iz zemalja istočne Evrope.“ (Danas, 16. 1. 2018. godine)
U januaru 2018. za roman „Luzitanija“ dobio je NIN-novu nagradu za roman godine.
„Književna kritičarka Ana Stišović kaže da je ‘odluka NIN-ovog žirija za neke pomalo iznenađujuća, jer se radi o romanu prvencu’. ‘Međutim, Dejan Atanacković je već dugo afirmisani umetnik u vizuelnim umetnostima te tako i taj roman donosi nešto autentično i novo jer on promišlja upravo u slikama i metaforama, univerzalnim vezama između literature, slikarstva, arhitekture. Interesantno je to da je u pitanju roman koji ne odaje početnika već jednu ispisanu ruku i erudiciju, te mislim da je odluka sasvim ispravna.“ (Danas, 16. 1. 2018. godine)
Aktivista, učesnik ekoloških protesta i jedan od usnivača pokreta „Ekološki ustanak“.
Na izborima održanim u aprilu 2022. kao 7. na listi „Moramo – Za dobar grad – Ne davimo Beograd – Akcija – Ekološki ustanak – Ćuta – Izbor za našu opštinu – platforma Solidarnost – Forum Roma Srbije – Dobrica Veselinović“, postao je odbornik u Skupštini grada Beograda.
U aprilu 2023. isključen je iz „Ekološkog ustanka“, jer „nije delio stavove povodom pitanja da li treba organizovati referendum o prihvatanju francusko-nemačkog, odnosno evropskog predloga o Kosovu“, a prethodno je jedan od vodećih ljudi ove organizacije Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio da će podržati predlog Narodne stranke da se održi referendum o ovom pitanju.
„Referendum o odbacivanju francusko-nemačkog, odnosno evropskog, predloga za Kosovo na koji poziva Narodna stranka, a Ekološki ustanak daje svesrdnu podršku, podseća me na igru u kojoj se učesnici vezanih očiju okreću u krug sve dok im se jako ne zavrti u glavi, a onda se od njih, tako sluđenih, očekuje da se orijentišu u prostoru. (…) Pokretači referenduma računaju na podršku iste one sluđene Srbije kojoj se već godinama govori da je EU kriva što Srbija ne ispunjava svoje obaveze u procesu pridruživanja; iste one Srbije koja se (samo)ubeđuje da joj je EU, a ne srpski režim odredio ulogu smetlišta i stecišta svetskih prljavih tehnologija; iste one zbunjene Srbije koja se godinama vezanih očiju vrti između Evrope i Rusije; iste one Srbije izložene antievropskoj propagandi i antievropskoj politici jednog psihotičnog diktatora i kriminalca. Takvoj se propagandi i politici i ovaj referendum uspešno pridružuje, dajući, uz tobožnje oponiranje kršenju Ustava, potporu samim temeljima naprednjačkog režima, i beslovesno obezbeđujući još jedno opravdanje za režim da državu uvede u izolaciju i definitivno preseče put Srbije ka Evropi. (…) Jedina politika koja se nazire iza odbijanja evropskog plana, tiče se suštinski antievropskih stremljenja onih koji na referendum pozivaju, investiranjem u strategije nesuočavanja sa istinom, investiranjem u stanje političke žabokrečine u kojoj će neodgovornost, politička, moralna, ljudska, ostati prihvatljiva i upotrebljiva strategija za sticanje populističkih poena. U vezi s tim, obaveštavam da sam, zbog ovakvih ili sličnih stavova koje sam oduvek javno iznosio, izbačen iz Ekološkog ustanka čiji sam suosnivač, a zbog ‘narušavanja ugleda’ ove organizacije, kako stoji u obrazloženju. Iako je reč o organizaciji sa kojom već duže vreme gotovo da nemam dodirnih tačaka, osećam obavezu da se javno ogradim od populizma i političke neodgovornosti koji iz pozivanja na odbijanje evropskog sporazuma za Kosovo proističu, kao i novih saveza ove organizacije čija je priroda u potpunoj suprotnosti sa politikama u čijem sam formulisanju učestvovao’, napisao je Atanacković na svom Facebook nalogu“. „(Facebook, 28. 4. 2023. godine)
U oktobru 2023. uputio je otvoreno pismo proevropskoj opoziciji u kome na nju „apeluje da se suoči s pitanjem Kosova umesto što o tome ćuti, izbegava ili na nedorečen način tretira ovu temu“.
„Nakon nedvosmislenih dokaza o terorističkom delovanju i potpori terorizmu od strane režima Aleksandra Vučića na Kosovu, nakon sramnog i kukavičkog ubistva kosovskog policajca i besmislene pogibije pripadnika srpske paravojne formacije, nakon ‘dana žalosti’ koji država koja finansira terorizam kao blato utrljava u lice svojim građanima, strategija izbegavanja Kosova kao teme koja ‘unosi podele’ naprosto više nema nikakvo ni strateško, ni političko, ni moralno opravdanje. Nema više prostora za bilo kakve eufemizme i nedorečenosti o Kosovu. Nema prostora za uopštavanja i nepreciznosti o stvarnosti koja nam je već godinama pred očima. Nema prostora, kada Srbiji patološki sukobljenoj sa stvarnošću ponovo prete sankcije i ratni sukobi, kada se iz Beograda već godinama finansiraju ubice i krijumčari, organizuje odstrel nedužnih i srpske i albanske nacionalnosti, kada se ubicama pruža sigurna kuća i obezbeđuju unosni poslovi. Zato Vas pozivam da o tom ključnom pitanju za napredak i bezbednost Srbije, namesto besciljne i jalove politike ćutanja, građanima čiju podršku očekujete na predstojećim izborima ponudite makar tračak vizije jedne Srbije svesne svog realnog položaja u svetu i neposrednom okruženju…“ (Danas, 2. 10. 2023. godine)
Aktivista je inicijative „Most ostaje“, koja se bori za očuvanje Starog savskog mosta u Beogradu.
Foto: FoNet, Zoran Mrđa
