Nenaučna fantastika #Retrovizor

Lojalisti su velika tajna. Trenutno ih ima sedamnaest hiljada, ili ih je toliko bilo kad ih je autovao onaj kome su do poslednje kapi krvi odani, sad kad ih je vladar predstavio i opisao, biće ih svakim danom više, mada, mogli bi neki i da se razočaraju što su otkriveni i reklamirani pre vremena, pa bi nekolicina mogla dezertirati, zacelo su želeli da. budu iznenađenje kad dođe stani-pani, i bili bi u prednosti, jer neprijatelj do juče nije ni slutio šta se zbiva u maloj crkvi, koja i dalje ne zna se gde je. A biće u svakoj čitanci, biće slavna barem kako Čukur-česma, ili hrast ispod čije krošnje beše dignut ustanak.

I predsednik je velika tajna. Otkako nas je, osmehnut kako samo on to ume, uputio u svetu tajnu lojalista, zadao nam je silne zagonetke: je li paroh male crkve član SNS-a, ili je simpatizer? Ili crkvena vrata ogromnim ključem (na otrcanom kanapu je tradicionalni privesak: drveni kalem, usijan od ruku zvonarovih i od vremena), krišom od pope, otvara crkvenjak, koji je istovremeno poverenik SNS-a za tu eparhiju tj. srez? Da li simvol vere lojalističke postoji u pisanom obliku, gde se čuva original?

Iako je povezanost lojalista sa verom i crkvom nesumnjiva – tamo ih je njihovo božanstvo smestilo, dolivši još ulja u kandilo pred kojim u polutami mrmore molitve na prajeziku otaca naših – lojalisti nisu verska sekta: tvorac bajke o njima opisuje ih kao dobrovoljačku gardu koja ne zna se je li naoružana, ili će se, krene li državni vrh stramputicom sramne kolaboracije, suprotstaviti pukom snagom svojih prečistih uverenja? Ako i imaju svijetlo oružje, gde ga drže – nemaju kasarnu, nemaju na raspolaganju ni seoski dom kulture – i da li imaju dovoljno džebane…

Prorok nam ne htede više reći, tako da običan čovek, svestan gorko da za nj nema mesta u novoj eliti, ne zna čime bi lojalistima mogao da pomogne: primaju li milodare, ćebad, konzerve, gazu, antiseptike? Jesu li samofinansirajući, ili im država, pošto su joj se, ovakvoj kakva je, zavetovali do poslednje kapi krvi, na diskretan i bogougodan način pomaže da opstanu i da ojačaju?

Predsednik je velika tajna, sa nama se šali i poigrava se kao mudrac sa čeljadi kojoj tek treba da se otvore duhovni horizonti, oda nam ono što je u JNA na primer bilo primer vojne tajne, a to je brojno stanje jedinice, poveri nam da su skromni toliko da ne mogu zakupiti sportsku halu, otkrije nam da crkva, ili barem crkvenjak, podržava njihov sveti zavet, a onda nam kaže da su za njegov ukus možda previše ekstremni, pa kako se može biti ekstreman na putu vrline i samožrtvovanja?! Lojalisti nisu ilegalna udruga, nisu doduše baš ni registrovani kao ovlašćeni branioci onoga što oni smatraju svetinjom, saznadosmo da je među njima rođeni brat predsednikov, i još jedan član uže porodice čije generalije ostadoše pod velom porodične i vladaočeve tajne, i mi sad treba na to da se usredsredimo, a ne da opsesivno tražimo krivce za pad nastrešnice, tako je, možemo do mile volje da nagađamo, pa i da se kladimo: koji član porodice stupa, rame uz rame, sa Andrejkom i sa još 16.998 lojalista? Ova misterija vodi nas do još jedne: jesu li lojalisti svi do jednog muški, da li se za borbu pripremaju i drugarice, za koje bih rekao da možda i prednjače u odanosti vladaru?

Za Rođenje Hristovo vladar je odleteo u Hilandar, što mi ne bi bilo pravo da sam kojim slučajem ja crkveni poglavar, mislim da je među dvojicom najviših velikodostojnika, Porfirija i Aleksandrija, zacarilo obostrano razočaranje, patrijarh ni rečju ne teši i ne hrabri uplašenu vlastelu – „Bog je pastir vaš, zla se ne bojte, jer je Gospod sa vama!“ i sl. ali, što je još crnje, nikako da izričito ukori, ako baš neće još da ekskomunicira pobunjene studente, što vladaru teško da je po volji, mislim da je odlazak u Hilandar nema, ali jasna packa patrijarhu da se spomene kome mora držati stranu, nadam se da je internet na Sv. gori dobar i da je u pauzi između molitava predsednik pročitao Blagoveštenije iz grešnog Zagreba, da je iskušenica Jelena napustila božićnu svetkovinu gde je u poslanici pročitanoj vernicima provejavala jeretička naklonost studentariji serbskoj, to mora da je ulepšalo ionako ulepšan blagdan asketin među hilandarskim monasima: sa predsednikom su – ako se partijsko članstvo i ospe, ili ispadne verolomno – još uvek lojalisti i Jelena Milić. Kojoj je život u rezidenciji prvo iskušenje i prvi podvig.

I taman sam počeo da zaboravljam minhauzensku minijaturu o sedamnaest hiljada pravoveraca, pravoslavnih takoreći samuraja, ukazuje se Ana Brnabić, da nam iz prve ruke javi kakav je borbeni moral lojalista, da li im je trpilo još pod kontrolom – ako podupirem Šefa u svemu, zar ne treba njegovoj maštariji da i ja dodam nešto iz moje glave?! Tamo gde ničega nema – ne možeš ni skočiti sebi u usta. Ne može niko osporiti ono što tvrdiš, prema tome: „Lojalisti su značajno krilo Srpske napredne stranke, a jedino što su uradili, to je da su rekli da nikada ni pod kojim u uslovima neće na vlast sa ‘žutim ološem’.“

Lojalisti nisu falanga, nisu sekta, nisu frakcija, nisu struja, nisu ni škola mišljenja, ni jeres: oni su krilo. Značajno krilo. Što ih dovodi u vezu sa našim vozom zvanim „Soko“, sa orlom na grbu, dovodi ih u nebesko okrilje naših još neupotrebljenih i neisplaćenih rafala, krilo nas podseća na sport, na vojsku, ali i na arhitekturu i građevinarstvo, depandans je tuđ, a krilo je naše, majčinsko, anđeosko. Pa da čujemo, iz prve ruke, kako se Krilo oseća: „To su ljudi kojima je dosta da im najveći kriminalci pričaju o poštenju, najveći lažovi o istini, najveće kukavice o hrabrosti. Dosta je ljudima više, neće više da trpe, ljudski više ne mogu da trpe“, uh, ne bio ja u koži tih velikomučenika, ali kako predsednica Skupštine to zna? Odlazi na seanse u malu crkvu, uvažena je članica, ili je možda i prvosveštenica kulta? Matica srpska, takoreći! Te joj lojalisti, srpske radilice samozatajne, iz košnice javljaju: „Obuzdajte i dečurliju, i ove lopuže, srbomrsce, inače ćemo učiniti ono na šta smo se zavetovali u tami male crkve!“

Dirljivo je kad učenica dragovoljno podržava svog tvorca i dobrotvorca, kad, prva među tolikim pristašama, razrađuje i podupire njegovu ja mislim izmišljotinu: u maloj crkvi čuju se plač i škrgut zuba…

Ali šta je gore: ako naši velikodostojnici lažu, ili ako – mimo običaja i uz nos statistici – baš sad govore istinu?

Naslovna fotografija: Screenshot/Youtube/Aleksandar Vučić