Politički pritisci na prosvetne radnike kontinuirani

Da će vlast učiniti sve da zaustavi proteste srednjoškolaca, koji su u decembru počeli da se šire po Srbiji u znak podrške studentima koji nedeljama traže odgovornost za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, bilo je jasno kada je Vlada naprasno odlučila da zimski raspust počne sedam dana ranije.

Odluka o „nasilnom prekidu nastave“, kako su četiri sindikata prosvete videla potez Vlade i resornog ministastva, saopštena je 19. decembra, dan uoči potpune obustave rada prosvetara, takođe u znak solidarnosti i podrške studentima.

Pre nego što ih je država poslala na prevremeni raspust, prosvetni sindikati najavljivali su mogućnost potpune obustave nastave od početka drugog polugodišta do ispunjenja zahteva – smene kompletnog rukovodstva Ministarstva prosvete, ispunjenja materijalnih zahteva predviđenih potpisanim Protokolom, potpisivanja izmena i dopuna Posebnog kolektivnog ugovora i smanjenja administracije.

„Ima ko hoće da radi“

Predsednik Aleksandar Vučić prosvetarima je krajem godine poručio da u školama ne može da bude potpune obustave rada, već samo generalni štrajk uz postojanje minimuma procesa rada, što su časovi od 30 minuta. Ranije ih je okrivio za proteste učenika u srednjim školama, nazvavši nastavnike „političkim komesarima“ i „kabadahijama“ koji „izvode decu“ na ulicu.

„Je l’ neko odgovarao do sada što je zloupotrebio svoja prava i što je uveo politiku među maloletnike? Po kom zakonu je to dozvoljeno? Po kom moralnom osnovu je to dozvoljeno da dete od 15 godina se pita oko toga hoće li ili neće da protestuje oko nečega. Gde to ima, u kojoj zemlji na svetu recite mi? Što se stidite to da kažete? Je l’ ima neka zemlja? Nema je vala nigde na svetu, neće je biti ni kod nas“, rekao je predsednik.

Iako je predsednik „bio ljut“ na Ministarstvo prosvete jer nije reagovalo na blokade u srednjim školama, i ministarka Slavica Đukić Dejanović umela je da zapreti da će oni koji su „primoravali učenike da idu na proteste“ snositi posledice.

Najzad je i premijer Miloš Vučević pripretio prosvetnim radnicima:

„Drugog polugodišta će biti i oko toga neće biti igre. Ko predaje predaje, ko neće da predaje ne radi više u prosveti. Ko prisustvuje časovima prisustvuje, ko neće da prisustvuje časovima neopravdani. I to je to.“

Iako se ministarka prosvete pre manje od godinu dana požalila da Srbiji fale prosvetni radnici, odnosno predavači za matematiku, informatiku, fiziku, nemački, engleski i srpski jezik, premijer je profesorima poručio:

„Nećete da radite? Ima ko hoće da radi, ima drugih profesora.“

Rizik od zapošljavanja nestručnog kadra

Iako Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja štiti prosvetni sektor od političkih uticaja i stranačkog organizovanja, prosvetari su i te kako izloženi pritiscima, a partijsko zapošljavanje je glavni mehanizam kojim se kontrolišu zaposleni, pokazalo je Crtino istraživanje o pritiscima na građane uoči izbora 2022. godine.

„Partijsko zapošljavanje i političke ucene prosvetara nose rizike i od zapošljavanja nestručnog kadra i od nefunkcionalnog i nesvrsishodnog obrazovnog sistema, a najveće žrtve su svakako učenici i studenti koji takav sistem ‘vrednosti’ internalizuju u obrazovnim institucijama“, zaključuje se u istraživanju.

Crtini sagovornici ukazivali su i na nedostatke zakonodavnog okvira, koji ostavljaju mogućnost za zloupotrebe. Referisali su pre svega na odluku o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru (doneta 2013, a ukinuta početkom 2021. godine) i činjenicu da su škole uglavnom pri primanju u stalni radni odnos davale prednost onima koje su već angažovale kao zamene.

„To je pre par godina bilo izrazito, sada i dalje postoji, ali jako dugo je važila zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. I praktično je recimo kod nas u kolektivu skoro 20 odsto zaposlenih bilo na određeno vreme. I tako je to u čitavom sistemu. To je 10-15 radnih mesta, da kažemo, to su ozbiljne stvari, ozbiljne mogućnosti za političku manipulaciju. Za traženje da prisustvuju mitinzima, prikupljanje potpisa, glasova porodice itd“, rekao je jedan od sagovornika Crte.

Škole su zavisne i od lokalne samouprave budući da se finansiraju delom iz Ministarstva prosvete, a delom iz opštinskih budžeta. Uticaj stranaka na direktore i odluke o zapošljavanju vrši se preko školskih odbora, koje, uz predstavnike zaposlenih i saveta roditelja, čine i predstavnici lokalne samouprave, ukazali su Crtini sagovornici.

„To u praksi znači da ako vi pozovete, kao odbornik neke opštine, školu i kažete direktoru da treba da zaposli nekoga, on naravno može da odbije, ali može vrlo lako da se desi da novac koji treba da pokrije račun za struju, vodu, grejanje, telefon, internet, gomila je tih troškova, prosto zakasni par meseci“, objasnio je jedan od sagovornika.

Među metodama kojima se stranke služe da bi osigurale uticaj u obrazovnim ustanovama, kako se navodi, jesu i prolongiranja imenovanja direktora kako bi se izbegao izbor nepodobnog kandidata, zatim osporavanje kvalifikacija kandidata, opstruiranje prikupljanja potrebne dokumentacije, otežavanje uslova rada i prijave prosvetnoj inspekciji.

U “političkim bitkama” koje se vode pri izboru direktora, često se imenuju vršioci dužnosti koji se, opet, na taj način stavljaju u položaj neizvesnosti i zavisnosti od stranke.

„Kontrola nad rukovodiocima obezbeđuje kontrolu nad svim zaposlenim. Primljeni na određeno vreme, kao zamena i bez pune norme, a često i zaposleni preko stranačkih veza, prosvetni radnici su u situaciji da se stalno bore za radno mesto ili za punu platu, što ih čini lakom metom političkih ucena i pritisaka“, zaključuje se, između ostalog, u istraživanju.

Naslovna fotografija: FoNet/Bjanka Mrđa