Saga “Huavej”

U narednih nekoliko meseci novi korisnici pametnih telefona i uređaja kompanije „Huavej“ neće moći da vide sve što su mogli stari, ali će kineski gigant omogućiti nekim drugim korisnicima da u svakom momentu vide ko, gde, kad i šta radi, što njihovi prethodnici nisu imali kao mogućnost.    

Huavej se već mesecima nalazi na radaru zemalja zapadnog sveta, a sve zbog sumnji da se neke njegove aktivnosti mogu okarakterisati “špijunskim”. Da takve izjave američkog predsednika Donalda Trampa nisu samo predstava za javnost i pokazivanje zuba Kini, potvrđuje i nedavna odluka krovne kompanije Gugla – Alfabet Ink’s, da u određenoj meri prekine saradnju sa kompanijom „Huavej“. Takva odluka će pogoditi sve one koji će tek postati vlasnici pametnih uređaja kineske kompanije, pošto sledeća verzija operativnog sistema Android neće biti dostupna na „Huavej“ uređajima.

Ipak, pojedini „Huavej“ uređaji nisu dobili nikakvu zabranu. Naprotiv. „Huavej“ kamere su, sudeći prema potezima nosioca državnih funkcija, više nego dobrodošle u Srbiju, najpre u Beograd, koji bi sa njima trebalo da postane “bezbedan i pametan grad”. Javnost je o toj nameri obaveštena kroz informaciju da je usvojen Zaključak o zaključivanju Memoranduma o razumevanju za razvoj projekta “Bezbedni i pametni gradovi”, između Vlade Republike Srbije i kompanije „Huavej“.  

Ubrzo je obaveštena javnost mogla i da se uveri u “efikasnost sistema” –  snimak saobraćajnog incidenta koji je na Brankovom mostu skrivio nekada sportski novinar, a danas društveno-politički kibicer Milojko Pantić, ekspresno se pojavio u medijima. Iako je trebalo očekivati da se sadržaji koji su u vezi sa počinjenim krivičnim ili prekršajnim delima objave putem zvaničnih kanala nadležnih, na primer na internet prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova, snimak Pantićeve vožnje u suprotnom smeru je plasiran na način koji je manje-više postao uobičajen. 

Snimak je do šire javnosti stigao posredstvom medija, koji su, opet, nekakvim putevima stigli do tih snimaka, ili su im, pak, ti snimci namenski dostavljeni. Kanali veza i “veza” su odavno poneli epitet problematičnih, curenje podataka i informacija je postalo deo ustaljenog načina za ostvarivanje raznoraznih interesa, ali svi tokovi ostaju i dalje obavijeni velom tajne. Jedna od okolnosti je ipak otkrivena – saradnja srpskih državnih organa i kompanije „Huavej“ se može okarakterisati dugogodišnjom. 

Na Brankovom mostu se početkom avgusta 2014. godine dogodila tragedija u kojoj je život izgubio Luka Jovanović, posle čega je usledilo otvaranje “slučaja Kantrimen”, objavljivanje snimaka i fotografija i potraga za vozačem automobila koji je usmrtio mladog Beograđanina, te njegovo potonje hapšenje u Kini. Marko Milićev je pronađen, deportovan, osuđen, stigao je i da odsluži kaznu, ali automobil, zapravo nijedan njegov deo, nisu dosad pronađeni, verovatno nikada i neće, kao ni “moćni vlasnik vozila”, koga je optuženi pomenuo tokom suđenja.

Na osnovu tog slučaja kompanija „Huavej“ je izradila studiju, kojom se bavila Šer fondacija, ali je ona posle toga nestala sa zvanične internet prezentacije kineskog giganta.

“’Huavej’ navodi da je zahvaljujući naprednoj tehnologiji video nadzora, za samo tri dana nakon dobijanja slike osumnjičenog od MUP RS, uhapšeno lice koje je pobeglo u Kinu nakon što je izazvalo saobraćajni udes sa smrtnim ishodom. Zahvaljujući ovom ekspresnom hapšenju, Ministarstvo je pristupilo saradnji sa kompanijom ‘Huavej’ kroz projekat ‘Sigurno društvo’, sa ciljem uvođenja sistema naprednog video nadzora u Srbiju.“ 

Dalje, kompanija navodi da je Ministarstvu unutrašnjih poslova ponudila inteligentne sisteme video nadzora (IVS), sisteme inteligentnog transporta (ITS), unapređenu 4G mrežu (eLTE broadband trunking technology), unifikovane data centre i povezane komandne centre. Dodaje se i da je prvobitno instalirano devet test kamera na pet lokacija, uključujući sedište Ministarstva unutrašnjih poslova, sportsku arenu, tržni centar i policijsku stanicu. „Huavej“ navodi da su u test fazi kamere uspešno obavile više funkcija, između ostalih preuzimanje video snimaka, njihovo kompresovanje, automatsko prepoznavanje registracionih tablica, analizu ponašanja, prepoznavanje lica, kao i dijagnostiku kvaliteta zvuka. Nakon uspešne test faze, pristupilo se zaključivanju Sporazuma o strateškom partnerstvu 2017. godine”, navedeno je.

U vezi sa tim, do šire javnosti je stigla samo informacija da je ministar prosvete Mladen Šarčević sa predstavikom kompanije „Huavej“ potpisao Sporazum o strateškom partnerstvu za razvoj informacione i komunikacione infrastrukture u obrazovnim institucijama. Mediji su vest o tome uobličili u poruku “Đaci, stiže nam brži internet”, a projekat “Bezbedni i pametni gradovi” je veoma šturo pomenut, čak i na sajtu Vlade Srbije, uz navode da će “kompanija Huavej raditi na razvoju tog sistema u Srbiji”.

Ipak, neke nove oči u Beogradu građani su primetili krajem 2017. godine, posle čega je usledilo tradicionalno prebacivanje loptice između institucija Grada i Republike u pokušaju da se sazna kojoj glavi ta sveža čula vida šalju informacije.

“MUP je demantovao pisanje pojedinih medija da su u Beogradu postаvljene 32 nove kаmere zа detekciju sаobrаćаjnih prekršаjа ili dа je njihovo instаlirаnje u toku”, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

Tadašnji gradski menadžer Goran Vesić oglasio se izjavom da je nova Strategija za bezbednost saobraćaja za Beograd za period od 2017. do 2020. obuhvatila i postavljanje novih 60 kamera na gradskim ulicama, da bi potom iz MUP za B92.net rečeno da te kamere nisu za snimanje prekršaja, već “verovatno za nadzor saobraćaja”. 

Prema njegovim rečima, te nove kamere ne samo da imaju veću mogućnost zumiranja i snimanja tablica, već će moći da uz pomoć novog softvera odmah detektuju tablice, ali i prepoznaju lica, a dodao je i da će se time efikasnije pretraživati datoteke lica za kojima sudovi raspisuju potrage. U svojoj studiji slučaja „Huavej“ navodi da je u prvoj fazi projekta instalirano 100 HD video-kamera na više od 60 ključnih lokacija.

“Na kraju, navodi se da je realizacija prve faze, implementirane više od pet meseci pre objavljivanja studije slučaja, zaslužna za rešavanje većeg broja kriminalnih dela, kao i da je zahvaljujući ‘Huavej’ inteligentnoj tehnologiji policija sada u mogućnosti da pronađe osumnjičene na osnovu zadržanih video-snimaka. Prema navodima kompanije ‘Huavej’, Ministarstvo unutrašnjih poslova će razviti sveobuhvatno rešenje ‘Sigurnog grada’ koje će u početku pokrivati grad Beograd, dok je krajnji cilj da se ovakvo rešenje implementira na teritoriji cele Srbije”, prenela je Šer fondacija.

Ipak, nijedna državna ili gradska institucija krajem 2017. i tokom 2018. godine nije eksplicitno “prisvojila kamere”. Pretpostavlja da je Vlada Srbije rešila dilemu o tome “čije su kamere” donošenjem Zaključka o zaključivanju Memoranduma o razumevanju za razvoj projekta Pametni gradovi u Srbiji između Vlade Republike Srbije i kompanije Huavej. Kažemo pretpostavlja, pošto tekst Zaključka do dana objavljivanja teksta nije objavljen na sajtu Vlade Srbije. 

[proverime]

Za više informacija o svemu Šer fondacija se obratila Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali je ostala uskraćena za pristup informacijama od javnog značaja.

“Svi dokumenti o javnoj nabavci opreme za video nadzor u Beogradu zaštićeni su stepenom tajnosti “poverljivo”, dok vam informacije o novom sistemu za prepoznavanje lica i tablica vozila moraju biti uskraćene”, navedeno je u odgovoru koji je objavila Šer fondacija. 

Ipak, oznakom “poverljivo” nije označena informacija koju je krajem januara ove godine izneo ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, da će u Beogradu u narednim godinama biti postavljeno 1.000 kamera na oko 800 pozicija, kao i da će te kamere imati softvere za prepoznavanje lica.

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja sproveo je postupak nadzora sa stanovišta obrade podataka o ličnosti i naveo obavezu MUP, da zbog novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji će početi da se primenjuje 21. avgusta ove godine, a u vezi sa najavljemim sistemom video-nadzora sprovede procenu uticaja na zaštitu podataka o ličnosti, kao i da pribavi mišljenje Poverenika.

Kako to nije učinjeno, Poverenik je pokrenuo postupak nadzora i zatražio izjašnjenje o planiranoj obradi podataka, pravnom osnovu, svrsi, tehničkim karakteristikama, te svim drugim relevantnim činjenicama. Navedeno je da je utvrđeno da policija ima ovlašćenje da vrši nadzor i snimanje javnog mesta, radi obavljanja policijskih poslova, korišćenjem opreme za video-akustičke snimke i fotografisanje u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, u skladu sa članom 52. Zakona o policiji.

“Utvrđeno je da MUP ima ovlašćenje da u cilju izvršavanja poslova iz svog delokruga prikuplja i obrađuje video i audio zapise korišćenjem opreme za video-akustičko snimanje i fotografisanje, prepoznavanje i identifikaciju lica, automatsko očitavanje isprava i za prepoznavanje registarskih tablica, te da prikupljene podatke koristi u svrhu praćenja javnih skupova, povećanja bezbednosti saobraćaja, ljudi i imovine, granične kontrole, koja obuhvata vršenje provera na graničnim prelazima i nadzor državne granice van graničnih prelaza, kao i u svrhu prepoznavanja, identifikacije i pronalaska izvršilaca krivičnih dela i nestalih lica na osnovu biometrijskih podataka o licu, obezbeđenja dokaza za podnošenje prekršajnih i krivičnih prijava, vršenja poslova unutrašnje kontrole, praćenja zakonitosti i unapređenja rada Ministarstva, pokretanja i vođenja disciplinskih postupaka, u skladu sa članom 13. Zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova”, navedeno je.

U izveštaju Poverenika se ističe da je predmetni sistem video-nadzora još u fazi testiranja i da se u ovoj fazi ne koriste realni, već samo testni podaci i da informacioni sistem neće biti povezan sa zbirkama biometrijskih podataka građana.

“Poverenik je ukazao predstavnicima MUP na neophodnost izrade procene uticaja ovog nadzornog sistema na zaštitu podataka o ličnosti, kao i na dalje obaveze  kao rukovaoca podataka u skladu sa novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti”, navedeno je u izveštaju.

Bivši poverenik Rodoljub Šabić je u medijskim istupima precizirao bi predloženi sistem video-nadzora mogao da bude zloupotrebljen, što nas negde vraća na slučaj Milojka Pantića, koji je u javnosti poslednjih godina više prepoznat kao kritičar vlasti nego sportski novinar.

“U državi u kojoj je vlast toliko puta iskoristila lične podatke protiv građana i političkih protivnika, sistem video nadzora pre asocira na novu vrstu kontrole, nego na veću bezbednost. To zapravo znači da neko ko kontroliše taj sistem u svakom trenutku može da zna i identifikuje gde se taj građanin nalazi, taj građanin ne mora biti kriminalac, on može biti nepodoban, politički konkurent, onaj ko ima mogućnost da podatke iz video-nadzora uparuje sa digitalnim informacijama, može znati gde se bilo ko nalazi u svakom trenutku”, naveo je Šabić.

Pre Guglove odluke da u dogledno vreme potpuno prekine saradnju sa kompanijom Huavej, američki predsednik Donald Tramp je potpisao zakon kojim se zabranjuje američkoj administraciji da koristi opremu tog kineskog giganta. 

SAD i dalje insistiraju na tome da bi ta kompanija, kroz svoju telekomunikacionu opremu, zvaničnom Pekingu mogla da omogući „back door“, odnosno pristup podacima. Pored SAD, zabrana telekomunikacionim kompanijama da koriste opremu „Huaveja“ u mobilnim mrežama nove generacije 5G na snazi je i u Australiji i Novom Zelandu, dok će Japan, prema pisanju medija, zbog navodnih bezbednosnih pretnji zabraniti svojim službenicima da koriste uređaje ove kompanija i kineskog ZTE. 

Dalje, u Kanadi je u decembru, na zahtev SAD, uhapšena ćerka osnivača „Huaveja” i finansijska direktorka te kompanije Meng Vandžu, pod optužbom da je njena kompanija koristila jednu svoju nezvaničnu filijalu da pristupi iranskom tržištu, čime su prekršene američke sankcije. Kineske vlasti su oštro protestovale zbog hapšenja tvrdeći da Meng nije prekršila zakon. Meng je podnela tužbu protiv kanadskih vlasti zbog kršenja njenih građanskih prava, jer je, kako tvrdi, privedena i ispitana, a tek potom joj je rečeno da je uhapšena”, objavljeno je ranije u analizi Istinomera.

U analizi je naveden i slučaj Nemačke, koja nije zabranila kompaniji Huavej da učestvuje u postavljanju 5G mreže, ali će biti zatraženo da budu zadovoljeni najveći bezbednosni standardi, koje će konstantno pratiti nemačka Federalna kancelarija za informatičku bezbednost. 

Za razliku od države “na koju se ugledamo”, Srbija, bar zvanično, nije postavila svoj uslov, već je dobila i ponudu “za pogodnost” od kineskih partnera. Prilikom sastanka sa Mengom Đijendžuom, kineskim funkcionerom koga su domaći mediji nazvali “prvim obaveštajcem Kine”, ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović je pomenuo da je MUP počelo saradnju sa kompanijom Huavej, zbog sistema kamera, kao i da je Kina ponudila svoje instruktore Srbiji i mogućnost da osoblje iz Srbije ode na obuku u Kinu.

Šer fondacija je, u tom smislu, navela da u Srbiji nije pokrenut proces izrade zakona koji bi uredio oblast video-nadzora u javnom prostoru, te da je softver koji se primenjuje u identifikaciji lica poslednje u nizu tehnoloških dostignuća koja teško zadiru u prava i slobode građana.

“Vrlo je zabrinjavajuće da sa više različitih strana možemo čuti potpuno različite informacije o pitanjima koja se tiču ustavnih prava i sloboda građana Srbije. Smatramo da relevantni akteri moraju što pre izaći pred građane sa tačnim i potpunim informacijama, te pružiti javnosti objašnjenje na koje će sve načine privatna kompanija moći da pristupa njihovim podacima, pod kojim uslovima i prvenstveno iz kog razloga građanima nisu u početnoj fazi projekta učinjene dostupnim kompletne informacije o svim relevantnim pitanjima o saradnji sa kompanijom Huavej. U narednom periodu, neophodno je utvrditi koja je tačno oprema za video nadzor u pitanju, gde i na koji način će se obrađivati podaci o ličnosti, kao i da li je procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti sprovedena na adekvatan način”, navedeno je iz Šer fondacije.