Vučić se plaši Dodika

Izbori u Bosni i Hercegovini postavili su mnoga suštinska pitanja pred građane ove bivše jugoslovenske republike i tako sam čin glasanja pretvorili u izjašnjavanje ne samo o imenima i liderima, već u velikoj meri o budućnosti BiH. Spuštanjem listića u biračke kutije opredeljivali su se, utisak je, i o Dejtonskom sporazumu, sudbini entiteta, ali i, između ostalog, o Srbiji, Rusiji, Turskoj.

Zato je ovo glasanje, bilo mešavina i straha i nade. Verovatno je nekima u Bosni i Hercegovina, u nedelju uveče, pred očima, bila slika Stjepana Mesića, nekadašnjeg predsednika Predsedništva ondašnje SFRJ i njegove čuvene rečenice: “Ja sam svoje obavio.” Šta se posle toga izdešavalo, suvišno je pominjati.

Sarajevski režiser Dino Mustafić smatra da rezultati izbora nisu ni mogli biti drugačiji u “atmosferi ratno-huškačke retorike koja je stizala sa svih strana”. 

U izjavi za Istinomer, takođe, primećuje da “iako svi ekonomski i socijalni pokazatelji potvrđuju katastrofalni učinak vlasti, namerno kreiranim strahom, oni su ponovo uspeli da etnički homogenizuju svoju izbornu bazu, uz prećutnu podršku verskih zajednica”.

“U BiH su demokratiju uzurpirali nacionalisti”, zaključuje Dino Mustafić u razgovoru za Istinomer. 

Direktor  Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da  je Milorad Dodik “do pobede došao jer je držao pod svojom kontrolom sve ključne medije, pa je čak i otvoreno pretio da će oni koji ne budu glasali za SNSD ostati bez posla, što je slučaj bez presedana”.

“Sa pozicije člana Predsedništva on će još efikasnije moći da nadalje radi na dezintegraciji BiH i da blokira rad Predsedništva kao najvišeg organa u BiH, jer se sve odluke donose konsenzusom”, kaže Popov. 

Na drugoj strani, urednik portala Buka.rs Aleksandar Trifunović mišljenja je da dekompozicija Bosne nije u Dodikovom interesu.

“On je u predizbornoj kampanji govorio da želi da rasturi BiH, ali to mu nije cilj jer mu zapravo odgovara BiH kao beskonačna privremenost“, smatra Trifunović. 

Uzimajući u obzir ponašanje dojučerašnjeg predsednika RS, Dino Mustafić kaže da je Dodik “format provincijskog kabadahije i da je čovjek konflikta, a ne dijaloga”. Prema rečima ovog reditelja, zapravo se predstavnici SDA i Dodik “međusobno drže u političkom životu jer im odgovora da imaju političke neprijatelje”.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević mišljenja je da će Dodik pokušati da vrati što veći broj nadležnosti RS koje je ona imala prema slovu Dejtonskog sporazuma i koje su raznim odlukama oduzete. 

“Tražiće životne teme, čime bi se legitimisao pred svojim biračima kao neko ko ispunjava želje, jer – tražili ste da vraćam ovlašćenja RS, evo ja to radim”, kaže Milivojević. 

Dodik bi time bio relaksiran od one stalne pozornosti međunarodne zajednice i sebe stavio malo u senku, prepuštajući drugoj dvojici takmaca da „obaraju ruke”. Retoričko je pitanje kakve će posledice izazvati činjenica da je “izborni inženjering“ rađen zapravo za Željka Komšića, koji je voljom Bošnjaka izabran za hrvatskog člana Predsedništva, ali su ništa manja nepoznanica i odnosi Republike Srpske i Srbije, odnosno Milorada Dodika i Aleksandra Vučića.

Za razliku od Aleksandra Popova, koji smatra da je Srbija otvorenom propagandom u korist Dodika  značajno doprinela njegovoj pobedi, čime je pokazala joj nije stalo do konsolidacije stanja u BiH, Aleksandar Trifunović je mišljenja da između ove dvojice postoji neka vrsta netrpeljivosti. A Cvijetin Milivojević događaje vezuje za posetu Putinu, koja je “prelomila Vučićevu podršku”.

“Moto trka u Sočiju je najprenošeniji sportski događaj u svetu i sedeti sa  Eklstonom i Putinom ne može bilo ko“, kaže Milivojević  i dodaje da je “Putin primio Vučića tek dva dana kasnije i to, između ostalog, i na intervenciju Dodika”.

“Dodik, poštar iz Moskve na Vučićevoj adresi, sve više će postajati teret zvaničnom Beogradu u procesu EU integracija i sve dok Vučić vodi licemernu politiku ‘poštovanja teritorijalnog integriteta BiH’, gledajući kako da kompezira gubitak Kosova koji je neminovan, tako što će podrivati BiH, imaće interes da postoje zavisna politička braća preko Drine. U suštini to je antibosanska politika i antisrpska, jer se time odriče autohtonost i konstitutivnost bosanskih Srba”, smatra Dino Mustafić. 

Cvijetin Milivojević smatra da Vučić “pomalo ima strah od Dodika, ne još kao Milošević od Karadžića, zbog mogućeg izvoza tzv. ‘srpske revolucioje’ s ove strane Drine, ali bojazan postoji”. Ova logika naslanja se na dve činjenice: Dodikov pragmatizam i odnos prema Vladimiru Putinu.

Milivojević podseća da je Dodik izrastao iz političkog krila Ante Markovića, pa je bio najbolji prijatelj Zorana Đinđića, potom Vojislava Koštunice. Lider Republike Srpske bio je i osam godina intimus BorisaTadića, a sada je najbolji politički prijatelj Aleksandra Vučića.  

“Dodik ima manir da se uvek veže za onog ko ima političku vlast u Srbiji. Nije teško pretpostaviti da je svega toga svestan Vučić i da zna da sutra, kad ne bude vlast u Srbiji, da bi mu Dodik prvi okrenuo leđa”, zaključuje Milivojević, upućujući da je “Dodik umeo da pokaže svojeglavost u nekoliko slučajeva”. 

U svakom slučaju, nije jednostavno anticipirati političke tokove posle ovih izbora. Verovatno je da dosta toga zavisi i od spoljnih igrača. Primetno je da je poslednjih godina, kako kaže Cvijetin Milivojević, na delu preraspodela moći u Bosni i Hercegovini. 

“Pored dosadašnjih igrača iz NATO, Turska i Rusija nastupaju kao jedinstven partner, jer se ne sukobljavaju u interesnim sferama. Prema tome, ponašanje Dodika zavisiće od toga kako će Turska i Rusija gledati na početak dekompozicije BiH“, procenjuje Milivojević.

A kada je reč o odnosima Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, po svemu sudeći, pomalo uvrežena hipoteza da je “prvi baja” Srpske pod potpunom kontrolom Beograda nema baš puno utemeljenja u realnosti, jer je Dodik svoju političku sudbinu vezao za Vladimira Vladimiroviča Putina, a ne Aleksandra Vučića. Prema rečima Cvijetina Milivojevića ta činjenica mu je i pomogla da ostvari izbornu pobedu.