Srbija do informacija
Prva "Nedelja prava javnosti da zna" u Srbiji počeće u ponedeljak 24. septembra, a završiće se u petak 28. septembra obeležavanjem Međunarodnog dana prava javnosti da zna.
Pravo javnosti da zna je važno pravo koje kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogućava svim građanima da imaju uvid u rad javnih institucija koje se finansiraju njihovim novcem. Ovaj Zakon omogućio je građanima da saznaju mnoge činjenice od javnog interesa koje bi ostale sakrivene od očiju javnosti.
Kako je saopštila nevladina organizacija Crta (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), Nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je tokom proleća predstavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ukazuje na nameru države da javnosti oteža uvid u rad javnih institucija, a od građana se očekuje da plaćaju i da ne pitaju kako se troši njihov novac.
Tim povodom u okviru kampanje „Srbija do informacija“ Crta u više gradova u Srbiji (Prijepolje, Užice, Valjevo, Smederevo, Sombor) tokom „Nedelje prava javnosti da zna“ organizuje ulične akcije pod nazivom „Ako želiš informacije od javnog značaja, zašto ne pišeš Deda Mrazu?“. Cilj akcije je, kako se navodi, da se građani informišu na interesantan način o ovom važnom pravu.
Da podsetimo, grupa organizacija civilnog društva koju čine između ostalih Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, Pravni skener, Građanske inicijative, Slavko Ćuruvija Fondacija, Transparentnost Srbija, BIRN, Partneri Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija pokrenula je inicijativu za odbranu prava javnosti da zna. Inicijativa je do sada okupila 80 građanskih i medijskih udruženja i organizacija.
Organizacije su ukazale da je veoma štetna odredba Nacrta zakona kojom se predviđa izuzimanje dela preduzeća (društva kapitala) koja raspolažu značajnom javnom imovinom od obaveze davanja informacija koje se odnose na njihov rad. Takođe, mogućnost da organi vlasti vode upravni spor protiv obavezujućih, konačnih i izvršnih rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije u skladu sa načelom zakonitosti. Tokom javne rasprave 1.200 građana poslalalo je komentare nadležnom Ministarstvu da se ove štetne odredbe ne usvoje, ali do danas Ministarstvo nije obavestilo javnost da li su komentari prihvaćeni ili ne.
