#Blog Dželati srpske politike

Srbija. Grad Niš. Gradsko veće je 8. juna predložilo smenu Direktora JP Aerodrom Niš, optužujući ga za nezakonite radnje. Dvostruki partijski udarac! Uklonili su čoveka koji bi im pravio problem u poklanjanju aerodroma. Drugi udarac je obično mnogo jači – pokušavaju da naruše ugled čoveka koji je u javnosti prepoznat kao jedan od najzaslužnijih za uspeh aerodroma. Izgleda da smeta kada građani ukapiraju da ljudi i znanje stvaraju uspeh, a ne partija. Blato koje će se zalepiti tabloidnom odlukom Gradskog veća za direktora Aerodroma, neće lako da se skine. To je stara Niksonova taktika: optuži protivnika da je sodomista, pa neka ga javnost gleda dok objašnjava da nije opštio sa svinjom. 

Zašto je ova smena toliko važna? Ceo postupak poklanjanja aerodroma se sastoji iz tri koraka:

Dok prve dve linije možda i mogu da izglasaju na gradskoj Skupštini, u prenosu sertifikata učestvuju JP Aerodrom Niš, Direktorat civilnog vazduhoplovstva (nezavisna institucija) i budući operater (u javnosti najavljeno da je to  Aerodromi Srbija doo, ali je problem što ne ispunjava ni materijalne ni kadrovske uslove za operatera). Ovi sertifikati su verovatno važniji i od zemljišta i svih drugih prava, jer bez njih nema letova. Dakle, bez direktora JP Aerodrom Niš nema ni prenosa sertifikata.

Aktuelni direktor JP Aerodrom Niš Vladica Đurđanović izgleda nije bio voljan da potpiše ovaj prenos sertifikata. Kao čovek koji je posvetio godine da napravi uspeh niškog aerodroma, zna da ovaj potpis znači i kraj niškog aerodroma. Na njega su prethodno svaljeni svi nelegitimni pritisci Ministarstva kojima već godinu dana pokušavaju da podignu aerodromsku taksu u Nišu. Đurđanović je to odbijao jer je ceo poslovni uspeh našeg aerodroma izgrađen na ovoj taksi. 

Sa druge strane, koncesionar Aerodroma Nikola Tesla (ANT) je vrlo zahtevan klijent. Čak po priznanju pomoćnika ministra Zorana Ilića, Vinci je učestvovao u kreiranju koncesionog akta (!?), koji prethodi tenderu za koncesiju Aerodroma Nikola Tesla. Dakle, Vinci je diktirao uslove, a Srbija je po diktatu pisala zakone, koncesione i tenderske akte, pa i sadržaj ugovora o koncesiji ANT koji je i dalje skriven od javnosti. Ipak, saznali smo da je koncesionim ugovorom predviđeno i ograničenje za niški aerodrom – Niš ne sme preći milion putnika dok god ANT ne pređe 12 miliona. ANT je trenutno na 5.3 miliona. Od toga polovinu čine letovi Air Serbia po povlašćenim uslovima letenja. ANT neće skoro do 12 miliona.

U vreme potpisivanja Ugovora o koncesiji, verujem da je i Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture smatralo da je zahtev Vincija fer uslov. Pa Aerodrom Niš, sa ovim stepenom razvoja neće u narednih 10 godina doći ni do 800.000 (Dugoročna strategija razvoja Aerodroma Niš). Šta je to Vinci znao što naše Ministarstvo nije? ‘Ajde da pokušam da budem blag – Vinci zapošljava ozbiljne stručnjake. Ministarstvo zapošljava članove partija. 

Vinci zna koliko se tržište u aviosaobraćaju brzo menja i predvideo je zaštitu u ugovoru koja se odnosi na niški aerodrom. Vinci je pretpostavio da može doći do buma na tržištu. Jedan takav bum bi mogao Niš da dovede do milion putnika za svega 3-4 godine. Time bi se delimično ugrozilo poslovanje ANT-a. Ali, mnogo više bi se ugrozilo poslovanje Aerodroma Adem Jašari u Prištini, gde je Vinci jedan od koncesionara. Već sada 10,1 odsto putnika niškog aerodroma dolazi sa Kosova.

Bum je krenuo mnogo ranije nego što se mislilo. Gotovo odmah nakon potpisivanja koncesije. Samo u našem regionu u 2018. godini (do 22. maja), otvoreno je 140 novih linija kao posledica tržišnih dešavanja. Prednjače low cost kompanije koje su prisutnije u Nišu, nego u Beogradu. I koje su nedovoljno prisutne u Prištini.

Vladu hvata panika! Da li će Vinci pobeći u septembru ako Niš krene jače, brže, bolje? Ili još gore – ako Vinci ne pobegne, da li će penali biti preveliki? Da li će nas koncesija na kraju skupo koštati? Neznanje najskuplje košta. 

Ministarstvo prvo pokušava da brzo preuzme niški aerodrom. Dobijaju obećanje Gradonačelnika Bulatovića i časnu partijsku reč da će u roku od 5 dana sve biti isporučeno. Odmah sutradan nakon „preporuke“ Vlade, niško Gradsko veće, izvršna vlast centralističkih partijskih odluka, jednoglasno poklanja Aerodrom. Skupština grada je samo formalnost i očekivali su da će u roku od 5 dana i Skupština to da reši. Ali, kreću protesti. Niš još ima slobodne medije i ovakve odluke u Nišu ipak brzo ugledaju svetlost dana. Nakon članka u Južnim vestima, ljudi kreću sa protestima. Istraživanja vrlo brzo pokazuju da su Nišlije protiv poklanjanja. Pa čak i glasači SNS-a.

Ministarstvo i njihovi lokalci sada počinju da brinu i o političkim posledicama i rejtingu. Predsedniku su one značajnije od malog niškog aerodroma. Kako izaći i predsedniku u susret, ali i moćnom Vinciju? Pa jednostavno – ‘ajde da odugovlačimo. Ministarstvo u dogovoru sa svojom lokalnom partijskom izvršnom vlašću kreće u akciju na dva fronta:

• front 1: isprati mozak Nišlijama redovnim nastupima na pro-režimskim medijima, posebno u jutarnjim programima koje prate glasači napredne grupe stranaka na vlasti. Na tim televizijama ZABRANITI pojavljivanje predstavnika inicijative „Ne damo niški aerodrom“. Ni to im nije pomoglo. Ljudi su i dalje protiv.
• front 2: odugovlačiti krizu tako da low cost kompanije ne dođu u Niš. Sigurno je da neće doći dok se ne zna sudbina aerodroma. Održavamo krizu dok god ne završimo koncesiju. Ako treba i duže. I Vinci će biti srećan jer ćemo im pokazati da možemo da isporučimo ograničenje razvoja niškog aerodroma čak i u periodu najvećih poremećaja na tržištu kojih se Vinci plaši. Kada Vinci shvati da država kontroliše tržište u Srbiji, i da će sve učiniti da Vinci bude srećan, preuzimanje u septembru će proći jednostavno i lako. I dok u regionu u 2018. godini ima 140 novih linija, Vlada je Vinciju obezbedila da niti jedna ne dođe u Niš.

Promena direktora JP Aerodrom Niš nije pokušaj izlaska iz pat pozicije. To je produžavanje krize. Gradsko veće nije sačekalo da budžetska inspekcija objavi konačnu odluku, a već je proglasilo direktora JP Aerodrom Niš krivim za protivzakonite radnje. Sada traže njegovu smenu, a možda mu i spremaju hapšenje. Na konferenciji za štampu gde je budžetska inspekcija objavila svoje nalaze o aerodromu, osim inspektorke bili su prisutni i gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i svi većnici. Budžetska inspekcija je nezavisna institucija. Šta ovi političari traže na toj konferenciji? Toliki politički primitivizam i diletantizam je možda i dobar – iz slike je sve jasno. 

Sa druge strane, pokazuje se da je za postupke za koje napadaju direktora Aerodroma, prethodno Gradsko veće dalo saglasnost. Kako ćemo sada sa tim, kada je tim Gradskim većem predsedavao Zoran Perišić, prethodni Gradonačelnik Niša a sada šef odborničke grupe SNSa u Skupštini? I jedan od svega 7-8 ljudi iz lokalnog SNS-a koji su javno za poklanjanje niškog aerodroma. Miriše li to na neko unutarstranačko razračunavanje? Da li su lokalni egzekutori odluka Ministarstva u svađi  na temu „ko više, bolje, jače doprinosi stranačkom interesu na lokalu“?

Nadam se da nisam zbunio čitaoce ovim složenim opisom odnosa moći, koji uključuje i međunarodni privatni interes, partijske i lične interese, a nigde javni interes. Ali, mislim da je važno da prestanemo da pojednostavljujemo ocene političke scene i političkog života u Srbiji i da konačno krenemo u rušenje svih karika u lancu jednog duboko korumpiranog, bolesno centralizovanog partijskog sistema. Jer, samo rušenje/promena vlasti neće srušiti ovaj lanac. Srušiće ga odgovorni i obavešteni građani, institucije koje nisu zarobljene i koje moramo sami osloboditi, mediji koji nisu pod kontrolom. I hrabrost. 

Jedna od najpoznatijih slika koju imamo iz istorije jeste slika dželata na trgu, u crnoj odori sa crnom maskom. Dželat sprovodi pravdu u ime sultana, svetlog kralja ili naroda. Legenda je da su dželatima bile odsečene uši i jezik, kako ne bi mogli da govore sa drugima o tome šta su sve radili. Sa druge strane, uvek se znalo ko je i zašto izdavao naređenja. Kralj, car, u ime naroda. Ali, dželat je bio uvek skrivan, neretko dovođen iz drugog grada. 

Danas, situacija u Srbiji je potpuno obrnuta. Od partijskih članova na lokalnim funkcijama se traži da JAVNO budu dželati – egzekutori partijskih odluka. Bez crnih maski i odora, bez ubijanja ljudi. Ipak, u svojim sebičnim ciljevima očuvanja pozicija, svojim slepim podaništvom ovi partijski dželati žrtvuju živote svih nas zarad sopstvenog malog interesa. Priča o aerodromu u Nišu je samo jedna od bezbroj takvih priča iz cele Srbije.