NVO i Vučić: Bez zamrznutog sukoba na Kosovu

Predsednik Vučić rekao je već na početku četvoročasovne diskusije da je od dve opcije za Kosovo realnija ona koja se zalaže za održavanje zamrznutog konflikta, jer je za nju najveći broj ljudi koji je do sada učestvovao u unutrašnjem dijalogu.

“Moram da kažem, iako je to većinski stav političke i nepolitičke javnosti u Srbiji, da sam protiv takvog rešenja”, rekao je i objasnio da protokom vremena Srbija neće dobiti ništa, već da će u boljoj poziciji biti druga strana. 

Dobre predloge koje je čuo od predstavnika civilnog društva, rekao je, uključiće u platformu o Kosovu. Ipak, nije veliki optimista da će do rešenja doći jer “imamo čak više od dve suprotstavljene javnosti”. 

Tokom rasprave čulo se dosta kritika, oštrih i jakih poruka, pa je Vučić imao potrebu da dobaci da će biti i ”jakih odgovora”. Poruke su se uglavnom odnosile na tri teme koje su pominjane u raspravi – trenutnu atmosferu u društvu, hapšenje Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici, te ubistvo Olivera Ivanovića. 

Većina učesnika naglasila je važnost dijaloga o Kosovu, uz poruku da se u društvu mora stvoriti atmosfera za dijalog, u kojoj neće biti etiketiranja političkih neistomišljenika.

“Ne može se otvoreno govoriti o Kosovu tamo gde su svi oni koji imaju nepoželjno mišljenje nazvani izdajnicima. Takvu sudbinu je doživeo i Oliver Ivanović nekoliko meseci pre smrti u brojnim medijima. Mora se prekinuti sa zapaljivom retorikom kojoj su sklone obe strane u pregovorima i jasno i glasno se mora reći građanima šta je to što je suština dijaloga i koji su to kompromisi koji će morati da se prihvate. Dakle, da se ne govori o ‘pobedama 5:0’ nego da se govori o kompromisima. Da se ne govori o teroristima sa kojima se pregovara, nego sa stranom koju smo mi prihvatili kao legitimnog sagovornika”, rekao je Nikola Burazer iz Centra savremene politike.

Podelu na domaće izdajnike i strane plaćenike, dobre i loše Srbe, Vučić je nazvao izmišljanjem i diskursom nasleđenim iz devedesetih godina prošlog veka. 

“Kao što vidite, nikoga ne etiketiram, pažljivo slušam. A vi ne primećujete kada neko sa druge strane etiketira one koji misle drugačije i od vas i koji misle drugačije od nekih drugih. Pa, nije najviše puta izdajnik bio Oliver Ivanović, niti bilo ko od vas, nego ja. I to preko sredstava informisanja, i u Narodnoj skupštini i na svim drugim mestima. Pa nikad niste rekli – izvinite, stanite, sada vam ovo baš i nije dozvoljeno, nije baš ni pristojno”, rekao je Vučić.

Polarizacija među građanima stvara se kontradiktornim porukama, objasnio je Milan Antonijević iz YUCOM-a. S jedne strane se priča o potrebi da se sedne za sto i razgovara, a s druge strane o spremnosti da se šalje vojska na Kosovo, aludirao je na poslednje tenzije zbog hapšenja Đurića. Kada se na to doda sloboda medija kakvu imamo i na Kosovu i u Srbiji, stvara se tinjajuća mržnja, rekao je Antonijević.

I Stefan Surlić iz Centra za interdisciplinarne studije Balkana osvrnuo se na incident sa hapšenjem Đurića. Ocenio je da je Beograd slanjem svojih predstavnika preko “kozjih staza” na Kosovo, potvrdio nedostatak stvarnog suvereniteta nad Kosovom, dok je Priština prekomernom upotrebom sile potvrdila neostvarenost kosovke državnosti. 

“Skorija istorija nam je pokazala da je potrebno tri dana neodgovornih političkih izjava i medijskih naslova da se započne rat, i 30 godina da se izgradi krhki mir”, rekao je Surlić. 

Vučić je negirao da je Đurić išao kozjim stazama i optužio Prištinu da je očigledno unapred pripremila brutalno nasilje.

“Da vas obavestim – Marko nije išao kozjim stazama. Čekaćemo neko vreme da se oni polome da saznaju kako i kuda je ušao, a mi ćemo zvanično da ih obavestimo gde je ušao”, rekao je.  

Predsednik je reagovao i na deo izlaganja Sonje Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Govoreći o bezbednosnoj situaciji na Kosovu, ona je rekla da su sva istraživanja posle ubistva Olivera Ivanovića pokazala da se “Srbi na Severu više plaše mafijaških srpskih struktura, nego svojih albanskih komšija”.

“Bezbednosna posledica ovoga jeste da su rasformirane paralelne bezbednosne strukture Srbije kao što su bile policijske strukture i civilna zaštita, a integrisani Srbi u kosovske institucije nisu glavna bezbednosna snaga, već imamo nove neformalne strukture koje određuju život na Severu. I zbog ove neslobode, pretnje i zastrašivanja, pa i ubistava, imamo inteziviran trend iseljavanja sa severa Kosova, kao i sve veće nepoverenje u institucije Srbije, što smo mogli da vidimo tokom nedavnog nemilog incidenta hapšenja gopodina Đurića, kada se mnogo manji broj građana Severa odazvao na poziv sirene za civilnu zaštitu nego što je to bilo u prethodnom periodu”, rekla je Stojanović Gajić.

Bez apstrofiranja onoga kome odgovara, Vučić je rekao da je pročitao istraživanje po kojem 83 odsto građana misli da je “teški napad” na Đurića namešten, a da jedan odsto ima empatiju prema Đuriću i veruje Aleksandru Vučiću.

“Pa je l’ vi stvarno mislite da je to moguće? Je l’ vi stvarno mislite da je to realno? Je l’ vi stvarno mislite da moramo da slušamo gluposti svakoga dana zato što neko misli da ima kapaciteta da može da priča gluposti? Nema u Srbiji 83 odsto idiota”, rekao je Vučić. 

Posebno se osvrnuo na deo o ubistvu Olivera Ivanovića.

“Ono što neću da prihvatim to je tiho spočitavanje, bez istrage, da su Srbi ili mafijaške strukture. Neću da prihvatim da vi znate ko je ubio Olivera Ivanovića jer to tako piše u novinama koje volite da čitate. Ako znate, onda otiđite pa to prijavite nadležnim državnim organima. A ne da to onako usput prebacite, pa ako prođe, prođe. Pošto će biti interesantno da vidimo okončanje tog slučaja zasnovanog na dokazima. Pošto i naši organi vode istragu, biće interesantno da se podaci uporede.”

Koordinatorka Nacionalnog Konventa o EU, Nataša Dragojlović, osudila je i nepotrebnu upotrebu sile nad Đurićem i ubistvo Olivera Ivanovića. U ime civilnog društva zatražila je da se inspiratori, nalogodavci i izvršioci ubistva uhapse.

“On je bio jedan od nas. Čovek koji se zalagao za mirno, trajno i održivo rešavanje konflikta na Kosovu. Nedostaje nam njegov dijalog i tek će nedostajati srpska intelektualna elita na Kosovu, koja će biti u stanju da sa novom generacijom kosovskih Albanaca vodi kosovsko društvo ka evropskim vrednostima i načinu života”, rekla je Dragojlović.