Nasilje s političke margine
Politički ekstremizam nije novina u političkom životu Srbije, niti je nešto što je u politički život ušlo u periodu nakon 5. oktorbra 2000. godine. To dozvoljeno političko nasilje logički je nastavak politike koja se u Srbiji vodila devedesetih godina i odbijanja političkih elita koje su nasledile Miloševićev režim da stvore uslove pod kojima se na odgovoran način ta politika evaluira i pod kojima bi se društvo suočilo sa njenim posledicama i rezultatima.
Ekipa Istinomer Amnezije obradila je ove nedelje direktne posledice odbijanja države nakon 5. oktobra da uđe u sistemski obračun sa političkim ekstremizmom. Čini se kao i da su postojali akteri političkog života u Srbiji koji su svesno kalkulisali sa ekstremnim desničarima i manipulisali njihovim aktivnostima.
Bez želje da između ekstremne desnice i ekstremne levice povlačimo znak jednakosti uneli smo u naš tajmlajn slučaj ekstremno levičarske Anarho-sindikalne inicijative kao primer da je sudstvo, verovatno kada nije bilo pod političkim pritiscima i te kako bilo sposobno da deluje brzo, efikasno ili da u pritvorima drži sve one za koje smatra da su ugrožavali javnu bezbednost.
Takođe, nismo se fokusirali na nasilje oko Parade ponosa, jer smo toj temi posvetili poseban tajmlajn. Kako su tekla suđenja neonacistima, kome je dozvoljavano da se ne pojavljuje na sudu, ko je je šest meseci bio u zatvoru da bi nakon toga bio oslobođen, pogledajte u tajmlajnu koji je pred vama.
Više informacija o projektu Istinomer Amnezija pogledajte ovde.
Naslovna fotografija: Fonet/Dragan Antonić; u celom tajmlaju su korišćene fotografije agencije Fonet.
