Preminula baka M. M. devet januarskih dana ležala je u hladnjači Dragana Zdjelara, u Batajnici. Da Zdjelar nije vlasnik privatnog pogrebnog preduzeća i u isto vreme predsednik Udruženja privatnih pogrebnika Srbije, logično bi čovek pomislio da je ovo uvod u još jednu jezivu priču iz novinske hronike. Međutim, nije tako: bakina familija nije želela da uslugu čuvanja tela pre sahrane poveri javnom preduzeću Pogrebne usluge Beograd, već Zdjelarevoj firmi. Sa druge strane, gradsko komunalno uslovljava zakazivanje sahrane čuvanjem pokojnika u njihovoj hladnjači i tvrdi da privatnik ne ispunjava uslove za obavljanje ove delatnosti.
Na kraju je moralo da se umeša i resorno ministarstvo građevinarstva koje je na zahtev udruženja privatnih pogrebnika ocenilo da do donošenja pravilnika koji će definisati ko i pod kojim uslovima može da se bavi pogrebnom delatnošću, postojeće firme mogu da obavljaju te poslove kako je to predviđeno
izmenama i dopunama zakona o komunalnim delatnostima.
Mišljenje ministarstva građevinarstva o liberalizaciji pogrebnih usluga
Ovo morbidno natezanje oko prava na čuvanje preminulog, ilustracija je stanja u sektoru pogrebnih usluga i višegodišnjeg rata koji vode privatni pogrebnici sa državnim pogrebnim preduzećima u velikim gradovima, iako se činilo da je na taj sukob napokon stavljena tačka donošenjem novog zakona o komunalnim delatnostima u decembru 2016. godine. Da sukob ne da nije završen, nego preti i da eskalira, jasno je iz eksplicitne najave Zdjelara da će privatni pogrebnici organizovati štrajk i blokadu kapele u prestoničkom Kliničkom centru i ispred Vlade Srbije. Kako kaže, biće podnete i krivične prijave protiv direktora JKP Pogrebne usluge i gradske sekretarke za komunalne poslove ukoliko do petka 3. marta Grad Beograd ne naloži javnom preduzeću da postupa u skladu sa tumačenjem novog zakona koje je dalo ministarstvo građevinarstva i dozvoli privatnicima da čuvaju posmrtne ostatke do sahrane.
„Napravićemo štrajk da će ceo Beograd da bude u haosu. Imaju rok do petka da obore taj monopol, ako neće – biće štrajk. Sramota je da nas grad tera da to radimo“, rezignirano će Zdjelar za Istinomer.
Naime, posle višegodišnjih napora pogrebnika da se donese zakon koji će liberalizovati pogrebne usluge, krajem decembra narodni poslanici su usvojili izmene zakona kojima su jasno razgraničeni proces sahranjivanja i pogrebne delatnosti. Za poslove sahranjivanja mogu da konkurišu i privatnici, s tim što će o poveravanju ovih poslova odlučivati sama lokalna samouprava.
Ilustracija: Jelena Šušnjar (kliknuti za uvećanje)
Što se tiče pogrebne delatnosti koja je u stvari predmet spora, zakonodavac je precizirao da se ovaj pojam odnosi na preuzimanje i prevoz posmrtnih ostataka od mesta smrti do mesta određenog posebnim propisom (groblje, sudska medicina, krematorijum, aerodrom), organizaciju sahrane i ispraćaja sa pribavljanjem potrebne dokumentacije za organizaciju prevoza i sahranjivanja, čuvanje posmrtnih ostataka u rashladnom uređaju i pripremanje pokojnika za sahranjivanje. Ono što je važno, izmenama zakona navedene pogrebne usluge su u potpunosti otvorene za privatni sektor, i to je naročito isticala ministarka Zorana Mihajlović.
Prema tumačenju gradskih vlasti i javnog preduzeća, treba sačekati sa donošenjem pravilnika koji definišu uslove koje privatnici treba da zadovolje ne bi li se bavili ovim poslom, dok udruženje pogrebnika smatra da se odredba o liberalizaciji primenjuje sa danom stupanja na snagu zakona, tj. od Nove godine.
Do izmena zakona, lokalne vlasti u velikim gradovima koristile su zakonsku nejasnoću i donosile lokalne propise koji još više povećavaju monopol državnih preduzeća, a privatnike istiskuju sa tržišta. Na primer, subotičke vlasti su donele propis koji zabranjuje privatnicima da oblače pokojnika i pripremaju sanduk (dokucavanje slova i tapacir), kao i da vrše ceremonijal odnosno prenose telo od kapele do groba. U Novom Sadu i Pančevu frižider JKP primao je pokojnike koje je familija prethodno ostavila kod privatnika samo do 18 časova, a posle toga samo od javnog preduzeća. Na taj način familije preminulih, u već dovoljno teškoj situaciji, žele da izbegnu dodatno maltretiranje i pokojnika odmah ostavljaju državnom preduzeću.
Sa druge strane, tvrde privatnici, javna komunalna preduzeća pritisnuta ogromnim gubicima i velikim brojem partijski zaposlenog kadra, nude skuplju i često lošiju uslugu. Kao ilustraciju alarmantne situacije u ovom sektoru, podsećaju na štrajk javnog pogrebnog preduzeća u Nišu 2015. i 2016. čiji su radnici u znak protesta zbog neisplaćenih zarada spavali u gradskom groblju i kapeli?!
Dragan Baltovski, direktor JKP Pogrebne usluge Beograd, kazao je za Istinomer da je zadovoljan novim zakonskim rešenjem jer se „po prvi put unosi red u oblasti poslovanja privatnih pogrebnika, koji su do sada uglavnom radili van granica predviđenih zakonom“.
„Novim zakonskom regulativom je propisano da će privatnici morati da ispunjavaju zakonom propisane uslove i standarde, kako u oblasti prevoza preminulih, tako i u kod čuvanja u hladnjačama i drugim objektima koji do sada nisu bili kategorizovani. Zdrava konkurencija treba da doprinese višem kvalitetu usluga i snižavanju cena istih“, kazao je Baltovski.
Međutim, ima osnova sumnjati u njegovo zadovoljstvo jer u samom Programu poslovanja ove kompanije za 2017. stoji da na prodaju pogrebne opreme JKP utiče i to što pojedine bolnice ne poštuju propis da se svi preminuli u bolnicama moraju izmestiti u gradsku kapelu i tamo evidentirati. Menadžment ove kompanije ocenjuje da se preuzimanjem pokojnika od strane porodice direktno iz bolnica umanjuje mogućnost prodaje opreme JKP.
Komentarišući spor sa kolegama pogrebnicima iz privatnog sektora, direktor javnog pogrebnog kaže za Istinomer da je Zdjelareva firma registrovana za drumski prevoz tereta, a ne za pogrebne delatnosti. Kao i da će zbog navodnog lažnog predstavljanja Zdjelara podneti krivičnu prijavu protiv njega i ostalih koji ne ispunjavaju uslove. Privatnici se brane da po starom zakonu, kada su se registrovali, prevoz i čuvanje pokojnika nije bilo pogrebna delatnost već samo sahranjivanje. Kako vi možete da kažete da 1000 ljudi radi ilegalno. Ako imam upotrebnu dozvolu za hladnjaču, ko može to da ospori, tvrdi Zdjelar dodajući da nije posao direktora javnog preduzeća da utvrđuje ko ispunjava uslove za rad.
U isto vreme, mora se reći da javno komunalno s pravom ukazuje da u ovom osetljivom biznisu ima nelojalne konkurencije i puno pravnih rupa koje treba zatvoriti. Samo većom ažurnošću nadležnosti spečilo bi se da se na tržištu pojavljuju kompanije koje ne zadovoljavaju osnovne uslove i „otimaju“ pokojnike porodicama koje ne znaju gde se nalaze u tom momentu. Međutim, spominjani predsednik Udruženja privatnih pogrebnika Srbije Dragan Zdjelar na to dodaje da javno preduzeće kupi od bolnice do bolnice pokojnike i vozi na gomili njih 20, dok privatnik vozi svakog pojedinačno. I da je upravo uvažavanje preminulog razlog zašto se porodice odlučuju za usluge privatnih firmi.
Tržište pogrebnih usluga je ozbiljan biznis u Srbiji, te otuda ne čude nastojanja privatnika da se izbore za deo kolača. Naime, prema podacima iz 2015. u Srbiji umre godišnje oko 103.000 ljudi. PIO Fond plaća 35.000 dinara za sahrane penzionera, ostalo građani sami plaćaju. Prosečan trošak sahrane (hladnjača, sanduk i pokopavanje) je oko 60.000 dinara, što znači da se na tržištu samo za to okreće šest milijardi dinara. Plus ako se kupuje grobno mesto, jedno u proseku košta 1.000 evra. Za cveće se na sahranama potroši oko 20.000 dinara što znači da za to na godišnjem nivou cvećari prihoduju najmanje još dve milijarde dinara.
Naslovna fotografija: Fonet arhiva
