Od 20 skupštinskih odbora samo dva vode opozicionari
Ko će predsedavati odborima je rezultat dogovora poslaničkih grupa i dobre volje vladajuće većine. Međutim, ustupanje jednog broja predsedničkih mesta opoziciji svedoči o spremnosti većine da ojača kontrolnu ulogu parlamenta
Od 20 skupštinskih odbora u novom 11. sazivu Skupštine Srbije samo dva vode poslanici opozicije što je najmanje u poslednja četiri saziva, pokazala je analiza Istinomera na osnovu istraživanja Otvorenog parlamenta. U osam odbora zamenik predsednika je iz redova opozicije, što znači da je opozicija dobila 10 takvih pozicija (predsednik i zamenik predsednika), gotovo isto kao i u prošlom sazivu 2014-2016 kada je opozicioni poslanik sedeo na mestu četiri predsednika i šest zamenika predsednika odbora.
Mesto predsednika odbora dobile su Dveri i LSV, dok su zamenička mesta pripala Socijaldemokratskoj stranci (4), DS (3) DSS (1) i LDP (1). Napominjemo da je odbor za prava deteta posebno stalno radno telo kojim po poslovniku predsedava predsednica skupštine, dok je njen zamenik u ovom sazivu iz redova SDPS. Takođe, u vladajuću većinu uključili smo predsednike odbora iz stranaka koji podržavaju vladu, kao i poslanika Muamera Zukorlića koji je mesto predsednika odbora za obrazovanje dobio sa kvote SNS-a.
Foto: Ilustracija / Jelena Šušnjar
U mandatu Vlade Mirka Cvetkovića u 11 odbora predsednici su bili iz redova opozicionih partija. U narednom skupštinskom sazivu, za vreme Dačićeve vlade opozicija je “dobila” na upravljanje sedam odbora, da bi u prošlom 10. sazivu taj broj iznosio četiri.
U poređenju sa prethodnim sazivom opozicija je danas brojnija u poslaničim klupama te nisu jasne opaske poslanika vladajuće većine da su predstavnici opozicije dobili više mesta nego što im pripada po broju osvojenih mandata. I drugo, zamenik predsednika je manje uticajno mesto koje nema takvu težinu kao predsednik. Naime, sekretar odbora sve aktivnosti dogovara sa predsednikom koji rukovodi radom odbora, ali ne i sa njegovim zamenikom koji ga samo menja u slučaju odsustva.
“Jedino smo uvek bili korektni, to može i u prethodnim sazivima da se vidi, a videće se i sad da predstavnici opozicije dobijaju više mesta nego što je to predviđeno, i više predsedničkih mesta nego što im pripada po broju osvojenih mandata”, kazala je predsednica odbora za odbranu i unutrašnje poslove Marija Obradović (SNS) na sednici tog odbora održanoj 8. jula 2016.
Nakon što je pre nekoliko dana na čelo skupštinskog odbora za porodicu i zdravlje izabran Darko Laketić (SNS) pošto je prethodno izabrana predsednica Slavica Đukić Dejanović preuzela dužnosti minista bez portfelja, potvrđene su ranije bojazni političkih analitičara da broj skupštinskih odbora kojima predsedava opozicija ima silaznu tendenciju i da će biti nikad manji.
Iako poslovnik o radu Skupštine Srbije ne definiše precizno kojim odborima mora predsedavati opozicija, već je to stvar dogovora poslaničkih grupa i dobre volje vladajuće većine, ustupanje jednog broja mesta opoziciji svedoči o spremnosti većine da ojača kontrolnu ulogu parlamenta.
“Davanjem predsedničkog mesta opoziciji iskazuje se jasna namera da se osnaži kontrolni kapacitet odbora. Takođe, davanje veće uloge opoziciji doprinosi većoj uključenosti opozicije, povećava mogućnost kompromisa i podstiče zajednički rad u parlamentu uprkos političkim i stranačkim podelama”, ocenjuje se u istraživanju Otvorenog parlamenta “Ka boljim zakonima – unapređenje rada odbora Skupštine Srbije” iz maja 2016. godine.
Dušan Spasojević, docent na Fakultetu političkih nauka i jedan od autora spomenutog istraživanja podseća da je pre 10 godina nepisano pravilo bilo da se opoziciji daju predsedničke pozicije u važnim odborima.
”Trend opadanja broja odbora kojima predsedava opozicija znači da se seče kontrolna i nadzorna uloga parlamenta, marginalizuje opozicija a parlament će u još većoj meri biti samo glasačka mašinerija”, ocenjuje Spasojević.
On pozdravlja odluku SNS da se odbor za evropske integracije dodeli opoziciji, ali je, kako kaže, trebalo u duhu dobre parlamentarne prakse, da dobiju još neke važne odbore.
U svetu ima primera parlamenata, čak i u našem neposrednom susedstvu, čiji poslovnici o radu preciziraju podelu pozicija u odborima između vladajuće stranke i opozicije. I da se ne bi pogrešno zaključilo da je važan samo broj odbora, ukazujemo na primere zemalja u kojima se opozicionim strankama ne garantuje veliki broj predsedničkih mesta u odborima, ali im pod obavezno sleduje odbor za kontrolu javnih finansija.
U crnogorskoj skupštini na primer predsednik i zamenik predsednika ne mogu biti iz pozicije odnosno opozicije, navodi se u članu 34 Poslovnika Skupštine Crne Gore.
U Kanadi, odbori biraju predsednika i dva zamenika tako da je predsednik iz vladajuće stranke, a zamenici iz opozicije. Međutim, postoje četiri izuzetka od pravila: predsedničke pozicije u odboru za javne finansije (Standing Committee on Public Accounts), odboru o dostupnosti informacija, privatnosti i etici (Standing Committee on Access to Information, Privacy and Ethics), u odboru o vladinim aktivnostima i prognozama (Standing Committee on Government Operations and Estimates) i odboru o statusu žena (Standing Committee on the Status of Women) moraju pripasti opoziciji.
U Velikoj Britaniji za opoziciju su rezervisana dva predsednička mesta, ali u odboru za javne finansije (Public Accounts) i u odboru za standarde (Standards).
Da podsetimo, konstituisanje prvih odbora u julu mesecu i raspodelu pozicija pratile su verbalne i medijske varnice između SNS i jednog dela opozicije koja je bila nezadovoljna zastupljenošću u upravljanju odborima. Predsednik poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović rekao je da su radikali tražili predsedničko mesto u odboru za odbranu ili kontrolu službi bezbednosti, a da im je SNS nudila mesta zamenika predsednika.
Slične zahteve imao je i DJB navodeći da im kao četvrtoj po snazi stranci pripada jedno predsedničko i mesto zamenika u nekom od skupštinskih odbora. Ni jedna ni druga stranka nisu dobile nijedno predsedničko i potredsedničko mesto.
Konstituisanje odbora pratile su i javne optužbe opozicije na račun SNS da mesta u odborima nisu podeljenje kroz dogovor poslaničkih grupa, što je vladajuća stranka negirala. Na primer, poslanik SDS Marko Đurišić je tokom diskusije na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove 8. jula rekao da dogovora predsednika poslaničkih grupa nije bilo već je predsednica odbora Marija Obradović njega telefonom pozvala i pitala da li želi da bude njen zamenik u tom odboru. Slične izjave čule su se i od poslanika DS koji su ukazali da nije bilo konsultacija šefova poslaničkih grupa i predsednika skupštine.
Skupštinski odbori su stalna radna tela Narodne skupštine. Njihova ovlašćenja određena su članom 44 Poslovnika o radu Narodne skupštine prema kojem odbori razmatraju predloge zakona i drugih akata, prate sprovođenje politike koju vodi Vlada, prate izvršavanje zakona itd.
