Sinišina Fabrika čuda

Ko bi rekao da će dolazak Siniše Malog na mesto gradonačelnika prestonice postati izvorom tolike zabave. Šteta je jedina što živimo pod posledicama njegovog bahate i epske nekompetentnosti, ali ako zanemarimo tu životnu tragediju, vladavina Siniše Malog zaslužiće posebno poglavlje u bogatoj istoriji političkog besmisla i apsurda u Srbiji.

Slučaj lažnog Norvežanina Kristijana, zapravo Bosanca Jasmina, koji je u administraciji Siniše Malog imao, ne jednu, ne dve, ne ni tri, već slovima i brojevima, četiri funkcije, dosta dobro odslikava tragediju u kojoj smo. Osim toga što se našao na funkciji direktora jednog javno-komunalnog preduzeća, Kristijan/Jasmin je bio član jednog nadzornog obora, radio u gradskoj upravi i Sava Centru. Da bi dobio sve te poslove, izgleda da je bila dovoljna samo preporuka Malijevog pomoćnika, koji danas, gle čuda, odbija ne samo da komentariše slučaj, nego i da potvrdi da Vikinga Jasmina poznaje. Što bi rekli mladi – LOL.

Sad, ovde ispada da, kad te pomoćnik Malija preporuči, dovoljna je i diploma Singidunuma i eto tebi četiri posla, od čega dva rukovodeća. Kada, međutim, domaći student sa diplomom Oksforda potraži posao u državnoj administraciji (istinit događaj), stvar je posve drugačija. Tu se država seti propisa i zakona, razgrne paučinu sa paragrafa, pa ne može da ga primi jer, eto, diploma sa Oksforda nije nostrifikovana. Može on da radi na ugovoru, za platu namenjenu ljudima sa srednjom školom, jer mora da se poštuje zakon.

Ukratko prepričano, država je oprezna pa ne veruje Oksfordu i proverava ga kroz nostrifikaciju, ali zato potpuno veruje Pomoćniku Siniše Malog. Opet, što’no kažu mladi – LOL. Potpuni trijumf ljigave forme nad suštinom. Pod rukovodstvom novih gradskih vlasti stigli smo dotle da je u suštini preporuka jednog aparatčika jača od diplome Oksforda. Bravo, gradonačelniče Mali.

I to je tačno ono zbog čega propadamo kao društvo i zbog čega ljudi odavde idu. Ne zato što hoće više para na kartici ili bolja kola, već zato što neće da trpe nepravdu i bahatu arbitrarnost koju na ovom slučaju najbolje ilustruje administracija Siniše Malog.

Treba reći da ovo nije prva lažna stvar koju nam je donela Sinišina administracija. Setićemo se samo nekih od lažnih priča: Lažni promo štand, koji je u stvari restoran, lažna izborna lista „Ne davimo Beograd“, lažni potpis na ugovoru, lažna navala 90000 Bugara za Novu godinu, lažna maketa Beograda na vodi, a na kraju svih krajeva tu je i sporna akademska titula samog Malija. Od ovog bi jedan dan mogao da se napravi i super Luna park sa zanimljivim sadržajima za posetioce: Rolerkoster Lažni Viking 3000, kuća strave 90000 Bugara, vrtuljak „lažni potpis“ i sve tako tim redom…

Bilo tog lunaparka ili ne, slučaj lažnog Norvežanina slika veoma jasan portret modela vladanja koju uvodi Siniša Mali i njegova ekipica tehno-trange-frange-batica. Namerno ne kažem SNS, jer je Sinišu Malog zapravo porodila Demokratska stranka, pa je tu zasluga podeljena. Zbog svog porekla i trenutne političke porodice u kojoj je, Mali je možda i najbolji pojedinačni primer dubine problema u kojem se nalazi naš politički sistem. Demokratska stranka je godinama negovala i promovisala tip kadrova kao što je Mali, cinično predstavljajući njihovu spremnost na kombinacije i ševrludanje kroz bespuća zakonske zbilje, kao spremnost da se brže sprovode navodne reforme.

I ko zna koliko je sve Siniša Malih porodila DS, a usvojio SNS. (Demokratska stranka naravno zna, ali ona neće da priča o tome, vrlo verovatno jer se iskreno promenila i nije više „takva“). A ta deca se rodila, usvojila i porasla, pa dovela pomoćnike, pa pomoćnici doveli lažne Norvežane… A vreme ide.

Naravoučenije? Čak dva: 1) ako vam trebaju četiri posla, upoznajte pomoćnika; i 2) ne mučite se džabe, srpska deco, postanite norveške babe.