(Ne)prosvećeni apsolutizam

Gospodin kome dopalo bude Predsednik svih građana, nastavlja da uveseljava narod, na „ginekološke“ i druge teme, saobrazno degradaciji svega čega se do’vate. Može se reći da nimalo, dapače, za njim ne zaostaje ni predsednik Vlade, koji je, da se ne zaboravi, i predsednik Srpske napredne stranke. Dve su to strane Šešelj medalje, jedina razlika je u tome što se gluposti master Tomislava, smeštaju tamo gde im je mesto, pod razonodu, dok se kontinuirani doprinosi Vučić gospodina na tom polju predstavljaju kao reformski napori za bolje sutra. Ali, mućni pa prospi, sve je to isto, jedno veliko Malo sutra.

Kao što se znade, Vučić gospodin je opet stigao do Vašingtona, a šta je tamo bilo direktno javio ispred ograde Bele kuće, ne iz dvorišta, kao prošli put, što je neodgovorne inspirisalo da ga proglase „Kraljicom troootoooara“. A u Americi, ne bilo iznenađenja, kako gospodin Vučić javio, bilo k’o nikad, potpredsednik Bajden izrazio iskreno i veliko poštovanje prema onome šta Srbija radi. U mnogo puta po tri reči istaknuto da svi pohvalili reforme, izvoz, i zaposlenost koja je u porastu. Akcentirano da veliki interes američkih kompanija da ulažu u Srbiju pokazuje da smo na dobrom putu, da politika Srpske vlade, i ekonomske reforme koje ona sprovodi, nailazi na najširu podršku, da će Evropska biti cela, i na svome, tek kad Srbija uđe u nju… Kod kuće, u Srbiji, sve pozdravljeno, Banana Dačić naglasio da je poseta premijera Vučića SAD bila izuzetno uspešna…

Jedina mana u sve bila što se dočulo da nekoliko kongresmena pisalo Bajdenu, gde izrazili sumnju „da mala grupa ljudi bliskih Vučiću, koju predvodi brat Andrej, ima odlučujući uticaj u oblasti energetike i svim većim poslovima u Srbiji“… Ali, vratio se Vučić gospodin, i sve objasnio. Prvo, objasnio da mu je neverovatno da mediji nisu zainteresovani za njegove istorijske susrete sa Bajdenom i Kerijem, zahvaljujući čemu je Srbija dramatično podigla ugled u SAD, već da im je zanimljivija Stanija. Onda objasnio da iza Pisma ne stoji nikakav Bosanski kokus, već da su kampanju protiv njega, gde na licu mesta primetio demonstranta u roze pantalonama, organizovali domaći tajkuni, zato što ni njima, niti bilo kome drugom, ne dozvoljava da reketiraju Srbiju. Pomenuo i Zeta, jednog našeg ministra, Brata i Kuma, koji apostrofirani u pismu, jok. I na sve stavio točku: Živim za uspeh i bolje Srbije, to je moja hrana i moj život, to je snaga koju imam, i zato ne dam da me reketiraju… Blago zemlji koja ga ima!

Imalo se još koječega u porastu i prebačaju. Održan i Prajd, svi huligani i nazor rodoljubi ovaj put ostali kući „da peru trenerke“, u svet poslata „lepa slika o Beogradu i Srbiji“. Jedina mana Lepe slike, i toga da se ovde poštuju različitost i sva prava manjina, je ta što se diskriminiše, urniše, i baca u blato, kako primeti zaludni posmatrač, svako drugačije političko i ino mišljenje.

Zato treba podsetiti da je protiv Kokana Mladenovića podneta krivična prijava, zbog onoga što je izrekao, ili nije izrekao, u intervjuu, kao i protiv Vesne Rakić Vodinelić, jer se, u analizi krivične prijave, složila sa Kokanom. Prijave podneli zabrinuti pojedinci. Lično ministar Selaković javio da prijava protiv Mladenovića odbačena. Ali, nije u tome stvar, u čemu je stvar objasnio Dejan Ilić u „Peščaniku“, protiv koga pojedinci isto podneli prijave: Ovde se ne radi o tome da će krivične prijave dovesti do kazne, ovde je reč o bahatoj demonstraciji sile, vlast šalje poruku, protiv svakoga ko nam se ne sviđa bilo ko može podneti prijavu, a mi ćemo, vlast, odlučivati da li ćemo ih goniti, bez obzira na osnovanost tih prijava…

Ali, da se stvar uozbilji i dovede na svoj nivo, javljaju da hrvatska pjevačica, starleta, za rođendan dobila tortu u obliku muškog polnog organa. To prokomentarisala rečima: “Moji prijatelji imaju stila, zar ne!”. Dakle, došlo Vreme poklona. Ali, kako ovde imati stila kad se nigde, u knjižarama, ne može pazari knjiga Slaviše Lekića „Svaka čast Vučiću“, izbor Vučić citata od ’95. na ‘vamo, sa karikaturama Coraxa, predgovorom Bojane Maljević, Teofila Pančića, Draže Petrovića i Zorana Pavića. Naime, najveći knjižarski lanci odbili da je distribuiraju, nemaju interesa, iako po primerku ovog potencijalnog hita imaju 50 posto zarade. Neće pare, takav im biznis plan.

Zato za kraj poruka, pitanje, sa društvenih mreža: Šta će biti posle Ništa? A oni koji se pitaju, da li je u Srbiji na delu demokratija, ili je (ne)prosvećeni apsolutizam došao po svoje, neka nastave da se pitaju.