Dok je u Skupštini Srbije trajala rasprava o leks specijalisu za projekat “Beograd na vodi”, u Obrenovcu je održan protestni skup građana pod sloganom “Spavajmo mirno, dok kiša pada”, u organizaciji udruženja preduzetnika “Poslovni klub Obrenovac 2014”. Cilj protesta je, kako su istakli organizatori, da se izrazi nezadovoljstvo postojećim stanjem i da se od nadležnih zahteva da završe obnovu nasipa u najkraćem mogućem roku. Takođe, zahtevana je i sanacija postojeće kišne kanalizacije koja uz podzemne vode postaje sve veći problem stanovnika Obrenovca i naselja.
“Dan pre podnošenja prijave, obilazili smo nasipe i zatekli stanje koje nas nije baš ohrabrilo. Zaduženi da rade na nasipima kazali su nam nemaju dovoljno goriva, da im nisu isplaćene plate… Dan posle prijave skupa, mašine su radile, bilo je goriva, svi su bili u akciji. Takođe, radi se, u međuvremenu, i na sanaciji kanala”, priča Mitrović.
Podršku skupu dala je i Unija poslodavaca Srbije.
Iako je bilo prisutno daleko manje građana nego u decembru, kada je održano slično protestno okupljanje, bilo je uočljivo pojačano prisustvo policije, mada je skup najavljen kao nestranački i bez ikakvih političkih konotacija. Protest je poprimio oblik javne debate, jer je sve vreme bio prisutan i predsednik opštine Miroslav Čučković i pokušao da pruži odgovore na pitanja okupljenih građana.
Po rečima Gorana Mitrovića, predsednika “Poslovnog kluba Obrenovac 2014”, odmah nakon što su prijavili organizovanje skupa, intezivirani su radovi na nasipima i kanalima na teritoriji opštine.
“Dan pre podnošenja prijave, obilazili smo nasipe i zatekli stanje koje nas nije baš ohrabrilo. Zaduženi da rade na nasipima kazali su nam nemaju dovoljno goriva, da im nisu isplaćene plate… Dan posle prijave skupa, mašine su radile, bilo je goriva, svi su bili u akciji. Takođe, radi se, u međuvremenu, i na sanaciji kanala”, priča Mitrović.
Podsećajući na i dalje težak položaj obrenovačkih preduzetnika, Mitrović je naglasio da strah od novih poplava u kombinaciji sa novim, najčešće hipotekarnim obavezama, kao i izrazito nepovoljno poslovno okruženje, dovode do toga mnogi od njih razmišljaju o prebacivanju svojih poslovnih aktivnosti izvan Obrenovca. Preovladava mišljenje da se ne garantuje elementarna bezbednost ni građana, ni njihove imovine.
“Pre desetak dana imali smo malu uzbunu: podizanje nivoa kanalizacije, nivoa vode u kanalima oko grada, potopljenih oranica i nedovršenih nasipa oko grada. Kako da poslujemo ako nama elementarne stvari nisu obezbeđene? Nije nam razbijen strah da nam se neće ponoviti, i delimično, ono što je bilo prošle godine. Taj “signal” koji je nastao od kanalizacione mreže i kanala, i od visokog nivoa Kolubare, uneo je u nas veliki nemir, strah i nesigurnost. Tražimo od nadležnih da probleme reše u najkraćem roku. Usudio bih se da kažem da je, od dana kada smo prijavili skup do danas, učinjeno više nego za prethodnih deset i po meseci. Sada se radi, ali problem je toliko krupan da takvim tempom mora da se nastavi još dugo. Želimo da budemo mirni, da normalno poslujemo i živimo. Svoje obaveze prema svim institucijama u potpunosti izvršavamo, a naše pravo je da tražimo elementarne uslove za život i rad. Nažalost, kada pada kiša u Obrenovcu poraste prodaja bensedina”, kaže Mitrović.
Petar Pavlović, član UO “Poslovnog kluba Obrenovac 2014” kaže da su, nakon zakazivanja skupa, imali razgovor sa predstavnicima opštine, a da ih je lično predsednik Čučković vozio na teren da im pokaže šta rade i sa kakvim problemima se suočavaju u radu. Pavlović ističe da, osim nasipa Čikovac, postoje i problemi na pet mesta na kolubarskoj dolmi koja se urušila, a na kojima se još ništa ne radi.
Dolma
“Vidi se da je taj profil kolubarske dolme, koja nas direktno brani od Kolubare, potpuno natopljen vodom i da nedostaje dolma. To se urušava pri jačoj kiši. Tu treba da se deluje, jer odatle imamo direktno punjenje kasete Čikovac, koja će kasnije, možda, da se prelije kod nas. Načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić nedavno je kazao da bismo sa 30–40 litara kiše po kvadratnom metru imali isti scenario kao prošle godine. Naravno da to uznemirava i zato kao građanin apelujem da se pojačaju crpne stanice, da se obezbedi napajanje električnom energijom, jer sa nestankom električne energije crpne stanice neće raditi i imaćemo odmah pune kanale. Zbog toga je ovaj skup organizovan. Da očistimo kanale, ojačamo nasipe. Ne mogu da verujem da je trebalo ovoliko vremena da prođe, a da se to ne uradi”, ističe Pavlović.
Olivera Crnogorčić Blažić, preduzetnica kojoj su sva tri lokala sa robom poplavljena u maju 2014, istakla je da je i ona tada, kao i većina sugrađana, sve nevolje pripisala višoj sili, našoj poslovičnoj nemarnosti, aljkavosti, možda čak i lenjosti i, kako kaže, bilo joj je važnije da ponovo pokrene poslovnu aktivnost nego da se bavi pitanjima ko je kriv i da li će odgovarati. Ali, kaže da je počela drugačije da razmišlja kada je nedavno na internetu pronašla “Operativni plan za odbranu od poplava za 2014. godinu”.
“Nisam znala da tako nešto postoji. Čitajući taj operativni plan, bila sam šokirana da se na spisku nalaze imena, brojevi telefona, imejl-adrese ljudi koji su direktno nadležni za određene oblasti. To je čitava mreža institucija, sa otprilike 50-60 rukovodilaca, njihovih zamenika, pomoćnika, na svim nivoima. Pretpostavljam da niko od njih nije odgovarao, niti će odgovarati. A da su zatajili, očigledno jesu, jer su makar mogli da nas obaveste šta nas čeka. Jasno je da odgovornost prevazilazi lokalni nivo. Ukoliko se desi, ne nešto slično kao prošle godine, nego u mnogo manjim razmerama, ostaću na ulici, ali neću da dozvolim da opet niko ne bude odgovoran za propuste. Hoću da znam da li je napravljen novi “Operativni plan za odbranu od poplava za 2015”? Koje su obaveze opštine kada je u pitanju taj plan, osim organizovanja evakuacije? I ko će biti odgovoran ako se meni desi nešto slično kao 16. maja prošle godine?”, pita se Olivera Crnogorčić Blažić.
Prema mišljenju Mirka Stanojevića, preduzetnika koji je u prošlogodišnjim poplavama pretrpeo gubitak veći od pola miliona evra, i sami građani Obrenovca bili bi odgovorni ukoliko bi im se slična situacija ponovo desila.
“Bićemo odgovorni jer nismo reagovali, nismo izvršili pritisak na nadležne da nas zaštite i obezbede nam miran i dostojanstven život. Kompletan sistem u našoj državi radi kao, što bi rekli mašinci, sudovi pod pritiskom. Ako nema dovoljnog pritiska, uređaji, mašine, neće ni raditi. Zato molim sve građane Obrenovca da maksimalno izvršimo pritisak na naše političare, ne samo lokalne. Istovremeno, budžet Obrenovca je smanjen u odnosu na budžet pre poplave, a to pokazuje pravi odnos koji država ima i prema Obrenovcu i prema nama svima”, navodi Stanojević.
Vanja Crnobrnja, arhitekta u penziji, nekadašnja službenica opštine Obrenovac, ukazala je na propuste u informisanju javnosti, koji se po njenom mišljenju i danas nastavljaju. Istovremeno, smatra ona, informacije koje se plasiraju neretko doprinose i širenju straha.
„Javna informacija je da nema para, da se ne radi ni snimanje zatečenog stanja, a to je prethodnica projekta. Zašto se umesto rušenja starih objekata po gradu, bar dok ne prođu kiše, ta sredstva ne daju stručnim ljudima iz Instituta „Jaroslav Černi“ da se bave onim što mi ne znamo, jer Opština nema puno stručnih ljudi u ovoj oblasti? Da budemo jasni, da bismo se rešili poplava, mora da se menja prostorni plan Obrenovca, prostorni plan Uba, prostorni plan Valjeva. Da se zna gde su slabe tačke na celoj teritoriji kolubarskog sliva“, govori Vanja Crnobrnja.
Foto: P. Vukosavljević
Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković kazao je da prisustvo skupu smatra svojom obavezom i naglasio da su svi radovi na nasipima, uključujući i Čikovački nasip, urađeni po projektu, da su imali nadzorne organe, građevinski dnevnik i da su dokumentovani u finansijskom smislu. Prema njegovim rečima, Vlada Srbije je angažovala holandske, danske i nemačke stručnjake da reše sistem zaštite kompletnog kolubarskog sliva.
“Ti stručnjaci su rekli tri stvari: prvo, da se pod hitno svi sistemi zaštite vrate na nivo iz 2014. godine, jer je to sistem zaštite od normalnih poplava. Na normalne vodostaje koji su bili povećani, imali smo milion hiljada kubika dodatne vode koja je došla od kiše i povećanje od akumulacija koje su se izlile iz pravaca Valjeva, Koceljeve, Uba. Od tih milion hiljada kubika, 700.000 kubika se sručilo na nas, dok je 300.000 otišlo u kopove. I zato je plivao i centar grada i sva okolna naselja. Od te količine vode odbrana ne postoji ni danas. Ono što ćemo moći da imamo su pravovremene informacije. Na sajtu opštine Obrenovac redovno ažuriramo podatke o vodostajima reka. Druga stvar je da se pod hitno napravi jedinstveni vodoprivredni sistem sa jedinstvenom komandom, na čemu se trenutno radi. Treće, procenjeno je da 50 miliona dinara košta projektovanje sistema zaštite kompletnog kolubarskog sliva, a izvođenje radova još 50 miliona dinara. Nećemo taj sistem završiti u narednih 10 godina, ali ćemo moći da se štitimo od normalne poplave, jer ćemo imati pravovremenu informaciju i mogućnost da dejstvujemo. Kada je reč o kanalizacionom sistemu u Obrenovcu, on je star i ograničenih kapaciteta, a na pojedinim mestima u gradu urađeni su spojevi kišne i fekalne kanalizacije na neadekvatan način. Nemoguće je napraviti kanalizaciju sa većim protokom, ali možemo da putem tri postojeće crne stanice spustimo nivo podzemnih voda, što je u nadležnosti ‘Beogradvoda’, i da opština stavi na raspolaganje građanima pomoćne pumpe u kriznim situacijama u naseljima Viraga, Senjak i Sveti Sava”, kazao je Čučković.
Nedostatak novčanih sredstava, kako je rečeno, glavni je razlog što se kasni sa sanacijom nasipa. Zbog toga Obrenovac još uvek nema adekvatan i funkcionalan sistem ranog upozoravanja i uzbunjivanja (sirene). Izradu nove akustične studije za Obrenovac Miroslav Čučković je najavio još u septembru prošle godine, ali se od najave nije daleko odmaklo. On je početkom marta ponovio da je Obrenovcu potreban ozbiljan sistem obaveštavanja, ali da je njegova cena oko 750.000 evra. Grad Beograd u čijoj je nadležnosti finansiranje i realizacija tog sistema, tek u ovoj godini uspeo je putem donacija da obezbedi potrebna sredstva i trebalo bi da do kraja godine sistem bude realizovan. Istinomer je već pisao o tome kako ovaj sistem u Obrenovcu danas funkcioniše.
Iako Grad Beograd, kako je objašnjeno, “nije imao sredstva” da građanima Obrenovca obezbedi adekvatan sistem uzbunjivanja, ipak je pronašao sredstva da finansira čišćenje i uređivanje prostora “Savskog amfiteatra” na kome treba da se realizuje projekat “Beograd na vodi”. O tome je
govorio i premijer Aleksandar Vučić.
“Sredstva za uklanjanje ovih objekata na području faze 1 projekta obezbedio je Beograd i to u iznosu od 130 miliona dinara, što iznosi negde oko milion koma nešto evra.” Otvoreni parlament, 7. 4. 2015. godine
Na pitanje Istinomera, kako je moguće da bezbednost građanja predstavlja manji javni interes od pripreme terena za projekat “Beograd na vodi”, predsednik opštine Obrenovac kaže:
“To su potpuno dva nezavisna projekta. Kakve veze ima Savski amfiteatar sa zaštitom i spasavanjem? Vi imate sektore u Gradu, svaki sektor ima svoj budžet i to se praktično tako vodi. To je malo demagoški pristup, da sada nešto gradimo, a ne radimo ono što je u drugom sektoru. Kao kad biste sada rekli što ne damo lekarima veće plate i ne isplatimo plate radnicima Železare. Bezbednost građana ima svoj budžet, on je takav kakav jeste i u skladu sa njim se i radi, odnosno u skladu sa količinom para koje postoje u odeljenju za budžet Sektora za vanredne situacije”, odgovara Čučković.
https://www.youtube.com/watch?v=FiMH3Dt4EFg
Ovaj protestni skup dao je građanima Obrenovca odgovore na neka pitanja. Ipak, glavno pitanje, može li Obrenovac mirno da spava, ostalo je bez odgovora. Ako pitate Obrenovčane, reći će vam da može. Samo kada sija sunce.
Autorka je novinarka, građanka Obrenovca.
