Let iznad kukavičjeg gnezda

Odlukom UEFA, fudbalska reprezentacija Srbije pobedila je reprezentaciju Albanije u onoj utakmici 14. oktobra u Beogradu, koja nije potrajala svih 90 minuta. Zna se i zbog čega utakmica nije odigrana do kraja: na stadion je doleteo dron sa zastavom Velike Albanije, half Mitrović pokušao je da je skloni s terena, albanski igrači nasrnuli da odbrane svoje nepostojeće teritorije nacrtane na letećoj krpi, i onda je usledilo ono što podrazumeva incident. Tuča, upad navijača u teren, prekid utakmice, moljakanje Albanaca da nastave utakmicu, a oni uvređeni obijaju i odlaze u Tiranu na doček koji se ne viđa ni na Kopakabani kada Brazil uzme titulu prvaka sveta. Slavili su let bespilotne letelice s onim namalanim platnom iznad VIP lože u kojoj je sedeo i Tomislav Nikolić.

Pobeda Srbije ubedljivo je osvojena za zelenim čojanim stolom UEFA, rezultatom 3:0. Ista boja čoje kao u kazinima Las Vegasa. I da ne zaboravim, Fudbalski savez Srbije mora da uplati 100.000 evra na ime kazne, ili ako vam je volja, na ime čipa za fudbalski poker. Rezultat 3:0 je sasvim ubedljiva pobeda ukoliko se ne zna da se za ta tri gola – postignuta uz arbitražu komisije u Nionu – ne dobija nijedan jedini bod. Istorija je već pisala o Pirovoj pobedi, pa da ne ponavljamo. I šta sada da radimo s ta tri gola? Da ih pripišemo Komisiji moćnog koncerna s adresom u Švajcarskoj? Neka recimo Platini bude strelac jednog od tih golova ili da ipak postigne het-trik. Sledeći put kada bude tresao mreže neće imati ko da ga vidi. Srbija je kažnjena s dve utakmice igranja na svom terenu bez navijača.

Očigledno da se UEFA sprda s onim što se onog dana događalo na stadionu JNA. Ponajviše s nama. A i nije im prvi put. Ne jednom, o njoj a i o FIFA pisao sam kao o dve najmoćnije organizacije koje drmaju (fudbalskim) svetom, pa ako baš hoćete i preciznije, dva moćna preduzeća za proizvodnju para. A nemaju nikakve veze s Kovnicom novca na Topčideru. U ta dva legla svakojakih fudbalskih poslenika među kojima je najviše hohštaplera kontinuirano se sliva velika kinta. Ne lopatama, ne u džakovima, ne u crnim kesama za đubre. Stiže sa svih strana kamionima. Najsigurnije je bespilotnim letelicama.

Ovi u Nionu misle da su svojom odlukom zadovoljili obe strane a da smo mi specijalno blesavi da se radujemo nepostignutim golovima na terenu. Trebalo bi valjda da Platinija proglasimo igračem utakmice, najboljim strelcem i da mu na poklon damo televizor u boji. Može i neka slika. Recimo ona koja je na ćilimu doletela dronom na beogradski fudbalski teren.

Pod pretpostavkom da je u organizaciji utakmice i bilo propusta, recimo uletanje nekih manijaka na teren, tuče, doletanje drona koji je vatrogasna brigada šmrkom mogla da lansira do Drača, gde i pripada, opet odluka koju UEFA donosi u našu „korist” (odnosi se samo na tri (ne)postignuta gola) u konačnom bilansu nanosi nam balast zbog kog ćemo strepeti pred svaku utakmicu reprezentacije koja bude igrana u Beogradu. Nadam se da nam neće narediti da svi zadužimo vazdušne puške i tamanimo vrapce koji preleću stadion. O većim pticama ne smem ni da pomislim. Zamislite da se odnekud pojavi orao – ne albanski, nego ovaj naš, pravi, kao sa grba na dresu u visini srca. Ko će da potegne gvožđe na tu pticu? Pa to je kao da pucamo sebi u srce.