Ko je za, a ko protiv smrtne kazne

Zločin u Bajmoku i izjava ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića da mu je žao što je ukinuta smrtna kazna pokrenuli su pitanje da li treba ponovo da uvedemo najstrožu kaznu za najteže zločine.

Zgrožen svirepošću ubistva Tijane Jurić deo javnosti se zalaže za njeno vraćanje.  Fejsbuk stranica “Smrtna kazna za ubicu Tijane Jurić“ za samo 14 sati otkada je stvorena prikupila više od 73.000 fanova, koji se zalažu da se vrati smrtna kazna.

Međutim stručna javnost je protiv toga. Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) Milan Antonijević rekao je agenciji Beta da je nedopustivo stvaranje atmosfere linča i započinjanje kampanje za ponovno uvođenje smrtne kazne u Srbiji. Antonijević je naglasio da je „potpuno razumljivo da javnost reaguje burno u ovakvim slučajevima, ali treba biti veoma oprezan, ne traba stvarati atmosferu linča“.

Advokat Vojin Biljić kaže da Srbija ne može da uvede smrtnu kaznu jer je potpisnik Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama koja u članu 2 garantuje pravo na život.

“To pravo ne može biti ničim ograničeno. Ako hoćemo to da prekršimo, onda možemo da uvedemo smrtnu kaznu. Morali bismo i da izađemo iz Saveta Evrope. Ali država može da pooštri kaznenu politiku, uvede doživotnu kaznu ili strože kazne za zločine nad decom”, kaže Biljić, prenosi Kurir.

MInistar pravde Nikola Selaković rekao je da je za teško ubistvo Tijane Jurić počiniocu, Draganu Đuriću, preti kazna zatvora do 40 godina zatvora. On je dodao da je u Srbiji, kao i u drugim evropskim zemljama, ukinuta smrtna kazna.

„Nekada se za ovakva krivična dela izricala smrtna kazna, ali kao i sve druge evropske države, morali smo da je izbrišemo iz našeg krivičnog zakonika. Mi kao član Saveta Evrope moramo da poštujemo evropsku povelju koja zabranjuje smrtnu kaznu“, rekao je Selaković novinarima u Skupštini Srbije.

Stručnjaci kažu da je iskustvo evropske zakonodavne prakse pokazalo da smrtne kazne ne sprečavaju porast boja nasilnih krivičnih dela niti donosi pravdu žrtvama. Kriminolog Zoran Pavlović kaže da se zbog toga pre svega treba posvetiti unapređenju mera postojeće kaznene politike.

„Da uvedemo eventualno sistem strogog zatvora osim zatvora, da produžimo tu kaznu da premostimo od 20 do 30 godina zatvora kazne koje bi bile izricane za najteže oblike najtežih krivičnih dela, kao što je ovo“, rekao je Pavlović za RTV.

U Evropi je smrtna kazna zadržana još samo u Belorusiji.