Zec i medved

Terali zeca, isterali medveda! Ili: terali medveda, isterali zeca?! Ko je kod nas krupnija divljač, ko je zaštićenija vrsta – vlasnik i rektor univerziteta ili rektor policije? Doktorat ministra policije, osnovano osumnjičen za plagijatluk, pao je u senku londonskog doktorata samoga ministrovog mentora, dvostrukog doktora nauka g. Miće. Potonjeg je do duvara saćerao ministar Verbić, tvrdeći da u Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka nema ni fosilnih ni bilo kakvih paleontoloških ostataka Mićine doktorancije, usled čega je veleraskrinkani dao ostavku na mesto rektora, ali je slobodne dane iskoristio da se vine do Londona gde je, kako tvrdi, za četrdeset minuta naučnoistraživačkog rada pronašao svoje životno delo, i sve doneo crno na belo: sad će tek da tuži sve oni koji su zakrmačili njegovu do juče blistavu akademsku karijeru.

Premijer je kraj svih obaveza i tradicionalne svoje nedospavanosti pročitao doktorski rad ministra policije, ne reče da je to nešto najpametnije što je pročitao (kao što je obrazloženje o plagijatu na „Peščaniku“ nazvao glupljim od svega što su ikad videle oči njegove), ali doktorat smatra dobrim. Ako se, pak, stručno i zvanično ustanovi da je ministar policije švindler i potkradač, onda, kako se narodski i takoreći epski izrazio predsednik Vlade, dr Nebojša zna šta mu je činiti. Senat Megatrenda takođe drži stranu mladome doktoru, doklen bi državne i naučne ustanove sve do jedne bile rade da ih veštačenje u ovako neprijatnom slučaju mimoiđe, podsećaju me na Ustavni sud koji je godinama tavorio kao bastion najskrušenije smernosti, bogobojažljivosti i skromnosti: nismo nadležni za ovo, nismo nadležni za ono…

Da nije fertutme sa tim doktoratima ne bih ni znao gde nam je Vladan Kutlešić, osoba priblizhennaia k imperatoru Miloshevichu, a koja je elegantno nestala iz mog službenog vidokruga. Sad vidim da je on neprijatno iznenađeni zamenik rektora na „Megafrendu“. Netom abdicirani retore Mića otvorio je srce na Pinku, potužio se koliko su ga reketirali i B92, i Blic, i Kurir, tražili silne pare da ne bi posprdno pisali o naučnoj ustanovi pod njegovim ravnateljstvom i u njegovoj svojini. Veći deo Mićinih žalopojki medijski moćnici su mahom žovijalno porekli, pa opet, Megatrend kao da je ipak bio medijski pokrovitelj i ktitor više nego što sam ja mislio.

Našoj zemlji je u neskrivenu posetu došao predsednik Lukašenko, predsednikov savetnik Mrkić rekao je prkosno i slobodarski da posetu nismo krili od Evropske unije, Sveta matera odlikovala je našeg netajnog i dragog gosta, okitila ga Ordenom Svetog Save prvog stupnja: ako se država koja rebri od Evropske unije nije plašila da ga ugosti, Crkva tek nema razloga da se suspreže u hrišćanskoj blagodarnosti za sva dobra dela što ih Lukašenko počini i nakupi u svojoj državničkoj šihti.

Rasim Ljajić u svojoj burnoj karijeri nije promenio nijednu sekretaricu, ali je stalnoj ženskoj momčadi priključio Grubješić Suzanu, koja nakon kraha G17 plusa i URS-a ostade kako bi u oni u državnoj nomenklaturi kazali neraspoređena. Premijeru je dobrodošla poseta Angeli Merkel da malo predahne od svoje voljene prćije gde i staro i mlado procenjuje vrednost i autentičnost doktorskih disertacija, ali je usled nagoveštene nakane da bude saveznik Nemcima izgubio i ono malo naklonosti u Novoj srpskoj političkoj misli, hramu morala u politici, tamo je nabrojano šta su sve Nemci uradili Srbiji i Srbima, a što je počelo pre tačno sto godina. Vukadinovićevci ne priznaju nikakve kapitulacije, Versaje, mirovne sporazume ni ratnu odštetu: Nemačka je čitav dvadeseti vek jahala nas, 2014. bi trebalo mi da napadnemo Austriju, 2041. Nemačku, da ih razaramo što više uzmognemo čitav vek, a onih tamo narednih sto godina tek ima da se kmetsimanovski dogovorimo ko će koga da okupira, bombarduje i tamani!

https://soundcloud.com/istinomer/zec-i-medved

Stogodišnjicu sarajevskog atentata rukovodstvo Republike Srpske obeležiće u Kamengradu, u mrsko Sarajevo gde je izveden početni udarac Velikog rata neće poslati ni sudskog pristava, svi će u Andrićgrad odakle se vidi Srbija, ali gde će doći i velikodostojnici iz Sv. Matice. Ondašnja Srbija zvanično je poricala uticaj na Mladu Bosnu, sadašnja priznaje celovitu Bosnu i Hercegovinu, ali se na teritoriji te države, susedne, naš državni vrh sastaje samo sa predstavnicima jednog entiteta. Lično ne bih rekao da je ijedan atentat dovoljan za sukob svetskih razmera, ja ne prihvatam da je Gavrilo Princip izazvao Prvi svetski rat, pa ni tvrdnju da je svetski rat skrivila Srbija, ali ako sadašnja država Srbija želi da obeleži, da ne kažem proslavi kuršume ispaljene u Franca Ferdinanda (doduše i u prestolonaslednikovicu, za šta nema baš moralnog uporišta poput onog koje umnogome važi za prestolonaslednika) – zašto to ne uradi sama u Srbiji? Želi uz sebe večitog mezimca Dodika? Pa zašto ga ne pozove u Srbiju? Ako će ličnim prisustvom svečanost uveličati i Kusturica mogli su uspomene da evociraju i na Mokroj gori, gde bi doduše njegovim rendžerima morali da plate ekološku taksu.

Sudski proces Šariću prestao sam da pratim pre nego što sam počeo. Prvi moj utisak da naše pravosuđe dobija šaljivdžiju čiji su umetnički i estradni uzori Vojislav Šešelj i general Mladić ne napušta me, od početka se dalo naslutiti da ćemo dobiti proces koji nije dostojan ni najave ni časnog narko-biznisa koji u svetu kriminala ima određen ugled. Uporno sam odbijao da se zainteresujem za to ko je Papaja, pa bio taj Papaja i đeneral. Ali se nedeljama na sve strane papajiše li papajiše, i čini mi se da imamo razmerno nov stvaralački pristup, princip i proces: jedno je kad nekome čoveku izgovoriš ime i počneš da nabrajaš i nagomilavaš njegove prestupe i nepočinstva. Ovde kao da imamo obrnut postupak: sabrana nedela, svako grđe od prethodnog, tovare se na leđa nekoga čije se lice ne vidi. Misteriozno, zlikovačko stvorenje obitava u našim životima samo kroz egzotični nadimak spojen sa najvišim vojnim ili policijskim činom. Dok se nagađa ko je sakriven iza naziva južnog voća koje mnogi stanovnik Srbije nije ni okusio, nedela već hvataju korena u javnosti, znana su u svoj njihovoj bezobraštini, ostaje samo da se skine maska, sad je i to urađeno – general Papaja je general Milović! Koji verovatno sad ne zna šta bi pre, da porekne taj voćni nadimak, ili da opovrgne ono što se Papaji pripisuje, kakva papajanija, a u stripu koji javnosti proudly najavljuje gospodin Šarić tek treba da se pojavi novi kako reče karakter – Mango! Bumo najpre potanko videli i šta je Mango sve učinio, pa će nam biti slađe da saznamo ko je on/ona, Mango je možda žensko, možda neko ko je promenio pol, izgled i narav, neko blizak optuženome botaničaru, ili pak neko koga je g. Šarić video u mangovenju?