Čemer, jad, siromaštvo, Dante
Vlada Srbije još nije konstituisana, a već se sluti da neće biti dugog veka. Čemer, jad i siromaštvo, ključne su reči koje je na sednici Glavnog odbora svoje stranke izgovorio budući predsednik vlade Aleksandar Vučić, najavljujući da će se tim koji namerava da formira boriti protiv toga. Protiv ta tri problema. Protiv te tri reči. Zbog toga postoji slutnja da Vučićeva vlada neće trajati ceo mandat. Zbog toga što će sve ostati samo pusta deklarativna borba protiv tri reči. Problemi će ostati u nasledstvo nekom drugom za neki (možda) ceo mandat. Mi smo probleme nasledili u punom mandatu trajanja svojih života.
Pomenuo je Vučić i ubijanje i vešanje (svoje) na Terazijama u kontekstu priče o nedavanju narodnih para neradnicima. Po cenu da ga okačenog za vrat obese o neki beogradski kandelabr, Vučić će nerad prognati iz Srbije. Ne plaši se Vučić sindikalnih pretnji štrajkovima; kaže i da Srbija nije krava muzara od koje može da se naplati sve što je nekom palo na pamet; neće da uništava budućnost naše zemlje da bi ispunjavao hirove ili nekoga sklanjao sa ulica, zaključivši da nema više blokada puteva. Kamiondžije, traktordžije, poljoprivrednici, seljaci, težaci, paori i ostali proizvođači zdrave i organske hrane, odzvonilo vam je. Ako vam nešto ne bude po volji protestujte u svojim avlijama, mitingujte na njivama, štrajkujte pred štalom u kojoj preživa vaša krava muzara.
Hvaleći unapred vladu koju tek treba da oformi, Vučić misli i to što misli nesebično deli s partijskim drugovima: „Ovu vladu će ljudi pamtiti, ako ni po čemu drugom ono po hrabrosti da se pokrenu reforme, ukoliko vi to budete prihvatili. Po činjenici da u kampanji nismo obećavali med i mleko, zbog toga što posle izbora, kao što vidite, nismo ništa promenili…” Vidimo. Čemer.
U vladi će, osim predstavnika Srpske napredne stranke biti i nestranačkih ličnosti, tzv. eksperata, članova Saveza vojvođanskih Mađara i Socijalističke stranke Srbije. Vučićev kabinet imaće 17 ministarstava, nije rečeno da li će opstati nepostojeća funkcija prvog potpredsednika vlade. Po svemu sudeći neće, jer je do sada na njoj bio rukopoložen samo prvovenčani Vučić. Mada postoje indicije da se posle prvog puta okitio i titulom drugovenčanog. Vučić priča, navodi, kaže, izjavljuje, podiže glas, obećava, ne obećava, dramatizuje, glumi kao Boris, loše. Čehov, majstor priče, je amater. Jad.
U vladu će i jedna manjinska zajednica. Mađari, šta će, prihvatili poziv jer u vladi vide prostor za ostvarenje svojih interesa. Nadamo se manjinskih. Manjinski Dačić tek treba da odluči da li će participirati u novoj vlasti s obzirom na to da će – uz možda Aleksandra Antića – biti jedini predstavnik svoje stranke. Vučić iz redova socijalista ne želi više nikoga, rešio je da iz Ministarstva zdravlja izbaci i onu što se oblači kao „Simpov” trosed. Boris Tadić je ovaj put izvisio. Ovaj put, već ko zna koji put. Poraz za porazom, debakl za debaklom. Rekao je da ne želi s Dačićem i SPS-om u vlast i zbog toga će sedeti u opoziciji. Rekoh: sedeti, što ne znači da će biti opozicija. Biće takozvani opozicioni „lažnjak”, privid oponenta, kameleonski primerak vlasti u bezuspešnom pokušaju glumatanja opozicije. Siromaštvo.
Tamo gde je siromaštvo, tu su srspke zemlje; tamo gde su srpske zemlje, tu su srpski radikali; tamo gde su srpski radikali tu je… Idemo ispočetka: gde je siromaštvo, tu su srpske zemlje; gde su srpske zemlje, tu je Toma Nikolić; tamo gde je Toma, tu je njegova konstatacija: „Ako Vučić ne uspe, ne znam kako ćemo!” On ne zna! Neka pita nas koji znamo.
Dobrodošli u deveti krug pakla. Dante.
