Beograd decenijama putuje ka reci

Kula od 180 metara, četiri nova hotela, šoping molovi, 200.000 radnih mesta, rok izgradnje od 6-8 godina, uz investiranje tri milijarde dolara šeičkog novca, najnovija je vizija „Beograda na vodi“. Kao investitor ovog ogromnog urbanističkog projekta najavljen je biznismen iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamed Al Abar koji bi prema najavama trebalo da investira 3,1 milijarde dolara. Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je:

„Njegov idejni plan je da počistimo sve odatle, da to bude jedini zadatak Srbije, on obezbeđuje 3,1 milijardu dolara za izgradnju svega. Onda treba da vidimo kako ćemo i mi i onda da se naplatimo prodajom toga kad se završi. To sve posle menja.“
Novi Magazin, 9. 1. 2014 godine

Da su Emiraćani zaista zainteresovani za projekat Srpske napredne stranke „Beograd na vodi“ potvrdila je i prezentacija koju su investitori priredili članovima SNS-a.

„Za našu komapniju Igl Hils (Eagle Hills) ovaj projekat je jedan od najvažnijih. Očekujemo da bi Beograd na vodi mogao da košta između 2,5 i 2,8 milijardi evra“, rekao je Muhamed al Abar prilikom predstavljanja projekta u Beogradu.

Iako zvučna, ova ideja, odnosno projekat spuštanje grada na Savu se sa manjim ili većim pauzima pominje i obećava već decenijama.

U međuvremenu Beograd na vodi je imao još nekoliko pojavnih oblika, a neretko su bili u vezi sa izborima, kao što je to bilo i 2012. godine kada je posle višegodišnje pauze dolaskom Rudolfa Đulijana ponovo pokrenuta priča o spuštanju Beograda na reku.

Prvi plan uređenja savskog amfitetara urađen je u okviru Generalnog plana o uređenju i proširenju Beograda 1923, a delo je ruskog arhitekte Đorđa (Grigorija) Pavloviča Kovaljevskog. On je predvideo pojas stanovanja i poslovanja uz obalu na području koji nije koristila železnica. Umesto železnice, plan je bio da se pristanište premesti na Dunav. Tada se prvi put područje na desnoj obali Save naziva “Savski amfiteatar”.

Čuveni arhitekta Nikola Dobrović je još u postavci na konkursu za Terazijski plato iz 1929. godine uočio prirodnu vezu i naglasio pravac Terazije – Savski amfiteatar. On je u Idejnom urbanističkkom planu Beograda iz 1948. godine, predlagao mostove ka Velikom ratnom ostrvu iz smerova Dorćola i Novog Beograda, zatim premošćavanje Save u zoni donje prevlake uz Adu Ciganliju, na mestu gde se danas nalazi most Gazela i most preko Dunava na istom mestu gde se danas gradi most Zemun – Borča. Na tom planu Železnička stanica je ucrtana kod Autokomande.

Sledeći “veliki skok” ka uređenju reka dogodio se početkom sedamdesetih. Raspisano je više konkursa, 1972. godine izrađen je Generalni urbanistički plan (GUP) Beograda, godine 1976. Urbanistički zavod je uradio Studiju centralne zone Beograda. Međutim, iako je studija usvojena u Skupštini, nikada nije realizovana. Tadašnji predlozi za uređenje polazili su od pretpostavke da će to biti novi centar Beograda – kulturnom, poslovnom turističkom i svi su po pravilu bili megalomanski.

U izmenama i dopunama GUP-a koje je izradio Konstantin Kostić 1984. Savski amfiteatar je predviđen za „delatnosti i stanovanje“.

Veliki međunarodni konkurs za Novi Beograd u kome su se mnogi radovi odnosili na Savski amfiteatar raspisan je 1986. godine. Početkom devedesetih, Srpska akademija nauka i umetnosti, raspisala je interni konkurs sa idejom da se lokacija sagleda iz ekološkog, ekonomskog i drugih uglova, a tim je vodio Milan Lojanica. Projekat je nazvan „Savski amfiteatar“.

Ideja o „Europolisu“, promovisana je 1995. godine. Idejni projekat uradio je Institut CIP, a bio je predstavljen u predizbornoj kampanji tada vladajuće Socijalističke partije Srbiju. U pitanju je bila kombinacija već postojećih ideja. Ipak, dalje od ideje nije se otišlo.

Jedan od projekata pod nazivom „Varoš na vodi”, delo tima arhitekata sa Dragomirom Manojlovićem Dikom na čelu, opština Savski venac je predstavila 2006. na Bijenalu arhitekture u Veneciji. Prema toj zamisli, „Varoš na vodi“ bi povezivala levu i desnu obalu reke mrežom kanala i veštačkim ostrvom na sredini gde bi se gradili stambeni, poslovni, turističke i ugostiteljske objekte.

U Generalnom urbanističkom planu Beograda iz 2003. godine planirano je da umesto glavne železničke stanice bude stanica regionalnog metroa. Po njemu, Savski amfiteatar je predviđen za „komercijalne zone“ i „gradske centre“.

Od tada izlaskom Beograda na reke najčešće su se bavili političari u predizbornim kampanjama. Poput bivšeg ministra i kandidata za gradonačelnika Beograda Milutina Mrkonjića koji je u predizbornoj kampanji 2008. godine obećao da ukoliko pobedi koalicija oko SPS-a radovi na stanici Prokop biti završeni u roku od godinu dana, što je uslov za spuštanje Beograda na reke.

„Time će se stvoriti uslovi za realizaciju projekta Europolis, koji predstavlja najveću razvojnu šansu Beograda, koja će privući 25 milijardi evra investicija, zaposliti kompletnu domaću građevinsku operativu i otvoriti novih 100.000 radnih mesta“.
B92, 30. 4. 2008. godine

Trenutno je aktuelan projekat pod imenom „Beograd na vodi“ koji je SNS počela da promoviše tokom predizborne kampanje 2012. godine. Ova investicija planirana je na 90 hektara – od Starog železničkog do Brankovog mosta, prema rečima Aleksandra Vučića najveći jerazvojni plan u Srbiji.

„To ne znači samo lepši Beograd i lepšu Srbiju, već mnogo više zaposlenih, mnogo više investicija i mnogo više novca. Mi želimo da podstaknemo sve privredne grane, da zapošljavamo ljude i da taj novac dođe spolja, a da u našoj zemlji ostane, po našim proračunima, 451 milion evra. Ono što je najvažnije to je što bi i u fazi izgradnje i u fazi eksploatacije u ovaj projekat bilo uključeno najmanje 200.000 ljudi. Time bismo najvećim delom rešili problem nezaposlenosti u gradu, a od Beograda bismo napravili i veliku turističku atrakciju, ne samo za Balkan, već i za čitavu jugoistočnu Evropu. Time bi bili utrostručeni prihodi od turizma.“
Tanjug, 12. 4. 2012. godine

Nakon kampanje sledeći put ideja Beograda na vodi aktivirana je avgusta 2013. godine kada je o toj temi pričao i tadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

„Verujem da uz saradnju republičke vlade i gradskih vlasti na ovom i projektu metroa možemo da uradimo ono što je zaista dobro za sve Beograđane.“
Danas, 4. 8. 2013. godine

Nedugo zatim Đilas i Vučić, protivkandidati sa prošlih beogradskih izbora, saglasili su se da je krajnje vreme za realizaciju ovog projekta, a tom prilikom oformljene su i radne grupe.

„Kada smo govorili o projektu “Beograd na vodi”, kada su republički i gradski stručnjaci govorili o roku od 18 meseci, ja sam im rekao – završite za šest. Kad bi nikla zgrada u Abu Dabiju da su sebi davali takve ciljeve? Nikad“
Kurir, 16. 8. 2013. godine

Rukovodilac projekta „Beograd na vodi“ Srđan Rupar tokom oktobra je izjavio da bi vrednost kompleksa kad bude završen trebalo da iznosi osam milijardi dolara, a da bi se svaki uložen dinar petostruko vratio. Nekoliko dana kasnije najavio je tempo radova i rokove.

„Beograd na vodi mogao bi da bude realizovan za šest do osam godina. Zbog visoke ekskluzivnosti lokacije i bogatstva sadržaja ukupna investicija procenjena je na osam milijardi evra. Prve parcele za investitore trebalo bi da budu spremne već od septembra 2014. godine“.
Ekapija, 20. 10. 2013. godine

Dva meseca kasnije prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio je da je partner pronađen. Muhamed el Abar, biznismen iz UAE, predstavio je koncept master plana projekta Beograd na vodi. Vučić je kazao da bi investicija iznosila 3,1 milijardu evra.

“To bi značilo ne samo promenu igre, već promenu svega u regionu“
B92, 12. 12. 2013. godine

Predsednik privremenog veća Beograda Siniša Mali govorio je o modelima gradnje.

“Ceo projekat rađen je po uzoru na gradove koji su sličnog položaja kao Beograd – nalaze se na rekama. To su Kopenhagen, Linc, Mančester. Planiramo da radimo po fazama, a prva faza koja podrazumeva izgradnju velikog tržnog centra koja bi mogla da počne već krajem 2014.“
Telegraf.rs, 15. 12. 2013. godine

“Železnice Srbije” dobile su zadatak, kako je kazao rukovodilac projekta „Beograd na vodi“ Srđan Rupar, da u demontiranje koloseka u priobalju Save krenu već tokom juna.

Aleksandar Karlovčan, koordinator projekta Beograd na vodi skratio je rok za završetak sa šest do osam godina, na pet, a sam početak izgradnje najavio za septembar.

„Master plan će u februaru biti na javnom uvidu, koji će trajati oko 30 dana. Početak izgradnje se, nakon dogovora dve države, kako dodaje, može očekivati u septembru ove godine. “
Večernje novosti, 9. 1. 2014 godine

Kada smo čekali decenijama, onda i septembar nije tako daleko…