Dedinjski podstanar
Mislio sam da, bar neko vreme, neću morati da spominjem Borisa Tadića, ali on se, kao i Mlađan Dinkić, pominje sam. Prosto ga ‘oće, što bi rekli oni njegovi s basketa. Najnoviji broj jednog tabloida osvanuo je s naslovnicom preko koje je razvaljen naslov, u kom piše da Dragan Đilas izbacuje Tadića na ulicu. Uz, podrazumljiv, propratni rečnik – tipčan i za basketaše – nalik onom „zini, da ti kažem!“, samo što se ovaj put to zove „marš, napolje!“. No, kako to prenosi srpski tabloid, kojem može da se veruje koliko i Đilasu ili Tadiću – svejedno – primam naslovnu stranu s rezervom. Jer, tabloidna štampa ne bi bila tabloidna da ne ume vrhunski da laže. Što znači, da često ubode direktno u centar – istinu.
Ništa vam nije jasno? Nema veze, tabloidi zbog toga i postoje. U ovom, jutrošnjem, piše da je, po nalogu predsednika DS-a Dragana Đilasa, počasni predsednik iste stranke Boris Tadić izgubio podstanarski status u vili na Dedinju, koji mu je Demokratska stranka plaćala 4.000 evra mesečno. Nezadovoljan Tadićevim izjavama da ostaje u politici, Đilas je odlučio da stranka više ne finansira Tadićevo baškarenje u elitnom beogradskom naselju i da, novac za kiriju, uloži u nešto pametnije i profitabilnije. Jer, Tadić je sve drugo, samo to nije. A to, u šta bi DS uložio, mogao bi da bude, recimo, zakup reklamnog prostora u medijima koji bi posle bio rentiran oglašivačima za skupe pare. Ako u DS-u usvoje ovaj predlog, tražiću procenat za ideju i patent.
Naravno, morao sam vest da proverim da bih je podelio s čitaocima, pa sam pribegao razgovoru s nekolicinom obaveštenih izvora, od kojih su mi neki, onako, što bi se reklo, preko one stvari, potvrdili validnost vesti. Ukoliko, međutim, informacija koju je tabloid objavio ne pije čistu vodu, smatraću da sam jutros bacio pare na protokolisano đubre, u kojem još piše da je Đilas uplašen mogućnošću da se Tadić vrati na čelo stranke i izbriše predznak „počasni“. Dat mu je i otkazni rok od mesec dana, pa Tadić mora da, do Nove godine, pronađe novo (dedinjsko) gnezdo. Možda mu ga donese Deda Mraz? Novo podstanarsko prebivalište plaćao bi novcem koji će, kao nadoknadu za savetovanje, primati od norveškog „Telekoma“.
Iznad teksta, Tadić na fotografiji, na drvenom stepeništu, pretpostavlja se, vile u kojoj je još podstanar. Pogled, znate već, holivudski setno-srcparajući, a la Harison Ford, koji je u svakom bogovetnom filmu bio na ivici plača spasavajući porodicu i sebe od sila mraka i bezumlja, poznatih kao tajne službe; a sve u borbi za Ujka Semov san, za idiličnu american family – mama, tata, sitna deca i kućni ljubimac. I kosilica za travu. Gde to ima? Na Dedinju, tu, u komšiluku Dobrice Ćosića.
E, to više Dragan neće da plaća Borisu. I tačka. Kao što rekosmo, razlog tome su Tadićeve izjave u medijima u kojima kaže da je vidiljiva tendencija stvaranja utiska o njegovom odlasku iz politike – iz koje on nema nameru da ode – ali je ona odavno otišla iz njega. Ako je ikada i bila tamo. Dodaje i da očigledno postoje neki koji se plaše njegovog političkog angažmana. Tačno. Evo, ja se plašim, mnogo. Plašio nas je osam dugih godina i nije mu dosta. A sad ga se evo, kako on misli, plaši i Đilas čija je politička misao na nižem stupnju evolucije od koacervata.
No, ne brinem i ne plašim se ni za jednog od dvojice glavnih junaka naslovne strane, snaći će se oni već nekako. Zabrinut sam za demokratsku misao i misiju koje čile is Srbije kao rasol iz bureta. Kap po kap, pa u tankim mlazevima, do konačnog, prolećnog, izlivanja u kanalizaciju. Kada već počinje da zaudara u podrumu, pa i komšija Dobrica zapuši nos. Tu, gde je sada ono što se nekada zvalo – i nekada bilo – Demokratska stranka, tu ne stanuje niko. I ništa. Ostala je samo prazna kaca s nekoliko glavica kupusa. Ni za sarmu, ni za podvarak. Više su za pomije. Ostao je još samo onaj kamen što je pritiskao kupus.
