Rekonstrukcija
Ta čarobna reč – rekonstrukcija, ovih se dana u jeziku koristi češće od reči – glad, nemaština, preživeti. Ona je – rekonstrukcija – odraz mentalnog stanja društvenih kretanja koja treba da, u duhu nečeg novog, budu pokretačka snaga promena, koje su – opet – opšte mesto naših života. Kod pametnih, to se zove začarani krug. Ovde je novo a opšte jednako onom – tuđe a naše. Kao kada televizija s nacionalnom frekvencijom doživi katarzu i umesto „Velikog brata“ emituje serijal „Porodica Kardašijan“. To vam je ona sapunica o sestrama, belosvetskim džet-seterkama, iz koje se saznaje kako su raskidale s najnovijim dečkom, odležale zatvor zbog vožnje u pijanom stanju, vršile nuždu u elitnim hotelima i sve dalju u tom smislu, uglavnom bljuzga fekalne higijene. Da pojednostavimo, to vam je nešto poput rijalitija u kojem bi Seka Aleksić, Nataša Bekvalac i Jelena Karleuša raspravljale o Marksovim tezama o Fojerbahu. A da precizno citiraju omiljene autore, npr. šta su o tome govorili Dolče i Gabana. Dakle, sestre Kardašijan su srpski proizvod. Samo da se toga ovde niko ne doseti.
Vest da će biti smenjeni pojedini ministri, a da će njihovo mesto zauzeti neki koji nisu smenjivani, ali su budući kandidati za smenu, i nije neka vest. Već smo gledali rekonstruisane vlade i selidbe ministara iz fotelje u fotelju. Rasim Ljajić i Mlađan Dinkić neki su od „večitih” vladinih službenika, oprobanih znalaca za većinu poslova bez kojih državna administracija ne može. Njih dvojicu, i većinu koja strepi od rekonstrukcije (dugačak je spisak), valjalo bi izopštiti iz svih budućih podela resora. I urediti tu odluku nekim aktom. Recimo, Zakonom o zaštiti životne sredine.
Isto važi i za Aleksandra Vulina o kojem se spekuliše da će, umesto Aleksandra Vučića, biti novi ministar odbrane. Bila bi to zamena istog, Aleksandar umesto Aleksandra. Vu/čić/lin. Slova se biraju po želji. Jedan od te dvojice, ipak, demantuje da će biti minister vojni, što govori o tome da isto neće biti zamenjeno.
Oglasio se i ministar privrede Goran Knežević koji – između dva gutljaja mleka – promišlja da ne postoji razlog za njegovu smenu. To malo mlečnog otrova ne može i ne sme da bude prepreka u njegovom daljem radu sa rogatom stokom i proizvodima koje nam ona daruje.
U svakom slučaju, nema ministra koji bi rekao išta loše o svom radu, što je i razumljivo, neće ljudi da se zameraju sebi. To je prvi shvatio ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin, za kog predsednik Nove stranke Zoran Živković reče da je jedini ispunio očekivanja i zadatke tako što nije radio ništa.
Dok svi čekamo da rekonstrukcijom Dačićevog kabineta budu smenjeni baštovani, batleri, bebisiterke, kuvarice, spremačice, kuriri i pomoćno osoblje, znam, kopka vas ona polemika na relaciji Seka, Nataša i Jeca. I šta je to Dolče rekao Gabani. Ništa važno, naklapanje o Fojerbahu, puko filozofiranje italijanskih šnajdera: „Filozofi su samo različito interpretirali svet. A zapravo, trebalo bi ga menjati”.
