U trenutku kada je jedna razvojna banka, ona vojvođanska, ugašena i kada i dalje isplivavaju zloupotrebe koje su činjene preko nje, i dalje živi ideja da je Srbiji potrebna razvojna banka. Zanimljivo je da oko toga slažu i sadašnja i bivša vlast, ali da nijedna od njih se nije odlučila na taj korak. Sa druge strane, privrednici, kojima bi takva institucija trebalo da služi, nisu oduševljeni takvim predlogom.

Treba li nam državna razvojna banka? Mnogi odgovaraju potvrdno. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ubrzo posle stupanja na tu dužnost izjavio je da je Srbiji „potrebna razvojna banka iz koje bi građani, a ne partijski drugovi, dobijali sredstva“. I novi lider demokrata Dragan Đilas osnivanje ove banke uvrstio je u svojih 15 ekonomskih mera za izlazak iz krize. Prošla Vlada Srbije usvojila je početkom 2012. godine Predlog zakona o osnivanju razvojne banke. Rečeno je da bi trebalo da počne da radi u drugoj polovini 2012. godine, ali to se nije desilo.

A zašto je važna Razvojna banka?

Kada se malo vratimo unazad, videćemo da je ideja o osnivanju takve državne banke pojavila još 2010. Tada je Metals banka transformisana u Razvojnu banku Vojvodine, pa su počela preispitivanja da li bi i Srbija trebalo da neku postojeću banku pretvori u razvojnu ili da osnuje potpuno novu. Tada, međutim, političari nisu bili ni odlučni, ni jedinstveni oko te zamisli.

„Vlada Srbije je na visoko mesto svojih prioriteta stavila razmatranje potrebe formiranja razvojne banke i u saradnji sa nemačkim KfW radimo na pripremi studije izvodljivosti koja bi zapravo trebalo da odgovori na sva bitna pitanja u vezi sa realizacijom te ideje. Nerealno je, međutim, očekivati da se to dogodi do kraja godine, ali se ovom trenutku sa sigurnošću može tvrditi da Srpska banka neće, kako se, inače, spekulisalo u javnosti, prerasti u Srpsku razvojnu banku.“ državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić, Danas 24. 5. 2012. godine)

„Za to je potrebno minimum milijarda evra. Novac dobijen od, recimo, ‘Telekoma’ treba da ide u izgradnju puteva. Takođe, iskustvo Hrvatske je dalo loše rezultate, jer je tamo razvojna banka postigla slabe efekte.“
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić, Press, 15. 10. 2010. godine

 Dragan Đilas kaže da do osnivanje nije došlo zbog različitih mišljenja koalicionih partnera.

„Nije se sprovelo zato što je jedan koncept imao Dinkić, jedan koncept je imao ostatak Vlade i nikad nisu uspeli da se dogovore da li ta banka samo pomaže u servisiranju obaveza kompanijama koje uzimaju regularne kredite.“ (NIN, 7. 2. 2013. godine)
 
Ekonomista Jurij Bajec, savetnik bivšeg premijera Srbije, objašnjavajući od koje koristi bi razvojna banka bila našoj privredi, kazao je da će ona za prioritetne i izvozno orijentisane projekte omogućiti jeftinije finansiranje. Bajec je rekao da osnivački kapital nisu samo budžetska sredstva, nego i objedinjena finansijska sredstva različitih fondova koji sada funkcionišu.

Kome bi služila, a ko bi je kontrolisao?

Protivnici osnivanja RB kao jedan od glavnih argumenata navode to da ne vide razliku između jedne takve banke i postojećeg Fonda za razvoj. Oni koji brane suprotan stav tvrde da je ključna razlika u tome što razvojna banka ne bi direktno kreditirala preduzeća, već bi podsticala poslovne banke da pod povoljnijim uslovima plasiraju svoja sredstva ciljnoj grupi preduzeća i sektora. 

Ekonomista Draženko Lukač kaže za Istinomer da Razvojna banka u svetu funkcioniše u onim zonama gde nema interesa banaka za finansiranjem, jer komercijalne banke obično nerado finansiraju infrastrukturne projekte zato što su rokovi otplata dugi i potrebno je mnogo novca. Finansijsko – strukturna pozicija naše privrede više je nego ubedljiv dokaz o potrebi postojanja jedne takve finansijske institucije.

 „Rizici koji se mogu vezati za Razvojnu banku prema aktuelnom predlogu zakona odnose se na njene odnose sa komercijalnim bankama, Narodnom bankom i državom. Udruženje banaka Srbije nije baš oduševljeno tom idejom. Predlog zakona ne dozvoljava RB da se bavi, između ostalog, i depozitnim poslovima tako da tu ne bi trebalo da bude konkurencija komercijalnim bankama. Da li će RB uspeti da obori kamatne stope teško je pitanje. Ostaje nam samo da se nadamo da hoće i ovde imamo legitiman otpor komercijalnih banaka. Ono što je posebno važno je to što je predlogom zakona predviđeno indirektno finansiranje preko komercijalnih banaka, pa su iz njihovog anomiziteta sigurno očekivani rizici“, navodi Lukač.

 On smatra da izuzimanje RB iz nadzora NBS nije dobro, jer je to institucija koja je odgovorna za finansijsku stabilnost i ovo izuzimanje je ograničava u izvršenju te njene funkcije.

I upravo je Udruženje banaka Srbije čvrsto u uverenju da je osnivanje Razvojne banke Srbije loš predlog. Generalni sekretar UBS Veroljub Dugalić ističe da je kapital predviđen za rad razvojne banke nedovoljan, da je nejasno gde će država naći taj novac. On dodaje da to udruženje nije konsultovano prilikom izrade zakona, iako je predviđeno da se krediti odobravaju upravo preko komercijalnih banaka.

„Dugalić je ocenio i da nije jasno zašto se formira razvojna banka kada postoje druge institucije sa sličnim ciljevima, da je loše što će ona biti izvan stručne kontrole Narodne banke Srbije, kao i da zbog predviđenog direktnog odobravanja kredita u izuzetnim slučajevima nije isključena mogućnost korupcije. On je podsetio da je svojevremeno postojala Jubmes banka formirana da bi se bavila osiguranjem i kreditiranjem izvoznih poslova, ali je, pošto u vreme sankcija tokom devedesetih nije bilo takvih poslova, ona transformisana u komercijalnu banku, a naknadno su osnovane druge institucije koje bi se bavile tim poslovima, kao što su Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI). Prema rečima Dugalića, i sam naziv razvojna banka je sporan jer, prema definiciji iz Zakona o bankama, banka je akcionarsko društvo koje radi na teritoriji Srbije uz saglasnost NBS i obavlja depozitne i kreditne poslove. ‘Ova institucija neće obavljati ni depozitne, ni kreditne poslove, a neće imati ni saglasnost Narodne banke. Dakle, ne ispunjava nijedan uslov da bude banka’, istakao je Dugalić.“ (Tanjug, 16. 9. 2012. godine)

 Unija poslodavaca Srbije (UPS) izdala je saopštenje u kome se navodi da su „stručne službe UPS, nakon temeljne analize, uočile brojne nedostatke u Zakonu o Razvojnoj banci Srbije“, smatrajući da je trebalo da i predstavnici privrede budu uključeni u izradu ovog zakona.

„Sporan je nedostatak kontrole sredstava kojima će RBS raspolagati. Fond za razvoj je bio dužan da identifikuje, meri i procenjuje kreditnu sposobnost dužnika, što razvojna banka ne mora. Nedovoljno su definisani prioriteti RBS kod davanja kredita. Treba da se kreira jasan plan prioriteta investiranja RBS. Takođe, RBS ne može da radi preko poslovnih banaka. I nadzor nad radom banke nije zadovoljavajući. Uloga ministara u Nadzornom odboru banke je prevelika i omogućiće značajan politički uticaj. Potrebno je da banku vode eksperti u oblasti bankarstva i poznavaoci strukture privrede u Srbiji.“

Sudeći prema odlučnosti političkih stranaka i u vlasti i u opoziciji, osnivanje Razvojne banke Srbije je nešto što nas čeka u (bliskoj) budućnosti. Samo je pitanje da li na osnovu predloženog zakona, uz usvajanje sugestija poslodavaca i naravno – sa kakvim uspehom. 

Većina stranaka za osnivanje razvojne banke