Legalno trovanje

Zdrav razum je govorio da će, kada dođu rezultati iz holandske laboratorije i utvrdi se kolika je količina štetne supstance u mleku, biti organizovana skupštinska rasparava, da će ministar i Vlada da se dogovore oko pravilnika po kom će prisustvo aflatoksina u mleku biti isto, manje ili potpuno ukinuto. Potom bi nadležni organi ispitali one koji su odgovorni i preduzeli nužne mere, a deca bi pila bezbedno mleko sa domaćih farmi. Ali to je samo zdrav razum.

U Srbiji se, pak, vraća stari pravilnik, a ministar poljoprivrede kao glavni argument navodi kako su ti propisi važili do pre dve godine. Šta bi to trebalo da znači? Da se sa zdravljem stanovnika Srbije može igrati? Da vlastrodršcima propisi ništa ne znače i da kad god im nešto ne paše mogu da kažu „puj pike, ne važi“. Da proces evrointegracija i usklađivanja sa tamošnjim propisima i nisu prioritet? Sve to, ali još i više.

Da li se iko ko je učestvovao u donošenju te odluke zapitao da li se pravilnikom od 0,5 rešava pitanje otrovne hrane na tržištu? Da se zapitao ne bi je ni doneo! Da je razmišljao možda bi smislio promenu pravilnika za proizvodnju i promet stočne hrane. Možda bi sistematizovao Upravu za zaštitu bilja i u nju doveo stručne ljude. Da se zapitao, verovatno bi promislio da je čak i u smislu EU integracija (koje su ovde najmanje bitne), da je to ne jedan korak unazad, nego mnogo više od toga.

Gospodo iz Vlade, šta ćete dalje? Da nećete možda da pomažete gazdinstva koja sada po novom pravilniku proizvode „zdravo“ mleko? Da li ćete im dati 300 kilograma kukuruza po muznoj kravi? Da li ćete im pokloniti zeolit? Da li ćete im dati naše pare kako bi platili ceh za vašu ogromnu glupost? Nemojte ni da pokušavate!