Stolovi pred fajront
Kada je poslednji poen u finalu Otvorenog prvenstva Australije u tenisu promovisao Novaka Đokovića u trećeg, uzastopnog nosioca pehara, prevrnuo sam sve stolove u kući, uključujući i noćni stočić, koji – osim što je nahtkasna – i nije neki sto. Ukućani su rekli da sam zreo za ustanovu zatvorenog tipa. Istovremeno, negde na drugom kraju sveta, u Adis Abebi, bivši ministar koji mi nije ni rod ni pomozbog, u slavu iste pobede prevrtao je astale s delegacijom Konga. Delegacija Irana imala je preča posla, posle kornjača, pacova i crva, slala je u svemir najbližeg čovekovog rođaka. A ovi iz Konga u tenis se razumeju koliko i u tablić. Nije ustanovljeno da li su reagovale specijalne jedinice tamošnje medicinske službe. Šta ćete, takvi smo, Jeremići smo. Ne, nije nasledno, osim prezimena ništa nam nije zajedničko, niti sam ikako mogao da povučem genetski kod bivšeg ministra prezimenjaka koji je, uz sve što nas čini različitim, i mlađi. Osim toga, ja prvi put padoh u iskušenje da kršim po kući; njemu, koji se preziva kao ja, nije prvenac da izvrće stolove naopako. Jednom je tako, posle fajronta, postao predsednik Teniskog saveza Srbije.
Ono što jeste ukorenjeno u srž dvospiralne genetske strukture prošlih, sadašnjih i budućih vlasnika tapija na prolaznost života jeste činjenica da je sto (astal, desk) sudbinski činilac svake epohe, bio on pregovarački, zelen ili okrugao. Namena mu je uglavnom ista: na njemu se – ili jede i pije, ili pregovara i laže, ili zaseda i kocka, ili sve to zajedno. Onda se već nađe neko ko će ga okrenuti naglavačke.
Upravo za jedan takav, podugačak, seli su legenda Džaja i Nebojša Čović da izravnaju račune za dobrobit „Crvene zvezde“, i dobro u opštem smislu, da se izmire, pruže ruku, jer nikakvih sukoba nije ni bilo, možda poneka teška reč, psovka i uvreda, ali ne i udaraca (laže narod). Promašaja je, svakako, bilo. Sto za kojim su se pomirili vratio je nadu u opstanak srpske loptaške instutucije, Džaja će i nadalje biti gospodin a Nebojša operativac koji traži više angažovanja po glavi zaposlenih na Marakani. Svi su, dakle, abolirani i pomilovani, samo je noga od stola – kriva.
Vreliji od njega sigurno je onaj briselski stoni model koji lebdi, levitira a za kojim Ivica Dačić igra protiv Hašima Tačija neku vrstu hazarderske igre poput ruskog ruleta. Ulog su sve srpske svetinje na Kosovu i Metohiji, preambula u Ustavu i ono malo preostalih Srba s one strane Ibra. Dačićeve šanse, u tom pogledu, svedene su na odnos 5:1, kao u ruskom ruletu.
Za sto (policijski), napokon, seo je i Milan Beko, za isti onaj za kojim je sedeo Miroslav Mišković, ugrejano mesto koje čeka. Neka se pripremi sledeći… A najvreliji je svakako ovaj za koji treba da sednu Dačić i Aleksandar Vučić, da se dogovore ko šta radi i ko šta priča, da razumemo retoriku o nevinosti bivšeg Dačićevog šefa kabineta Branka Lazarevića i Vučićevu opasku „verujem da Dačić zna šta govori, on vodi Vladu“. E, upravo to i treba da se dogovore: ko od njih dvojice vodi Vladu. I da vide šta će sa srpskim filmom, nisu mu u ovoj godini namenili niti jedan dinar. Neka nam kažu koji ćemo i kakav film ubuduće gledati i ko će od njih dvojice u takvom celuloidu igrati glavnu ulogu.
Stolovi su mesto okupljanja suprotstavljenih strana o kojima se tračari za sličnim modelima kafanskog kariranog tipa. Tako su stolovi oduvek bili važno mesto u životima svake nove generacije gladnih, suština koja nije fabrikat drvne industrije, oni su poligon na kojem se često zalije tužna sudbina. Koja nam je itekako poznata, već viđena u filmovima za koje je nekada bilo para.
U filmu joj će tek biti snimljen – niskobudžetnom, razume se – za koji je dovoljno golim okom švenkovati po svekodnevici, za jednim od stolova u ambijentu zadimljene mehane, pred fajront, prepričavaju se dnevno-političke teme, raspravlja se o javnim radnicima svih (političkih) boja i opredeljenja koji u naše ime i o našem trošku lutaju svetom a sve u slavu budućih „pobeda“. I onda se nekom za stolom omače. Svakakve smo slali u svet da nas predstavljaju.
I Iran je onomad poslao majmuna u svemir, pa šta!
