Pala je krv! (8. deo)
Stotine hiljada ljudi našle su se 24. decembra u centru Beograda. Autobusi i vozovi iz unutrašnjosti sa pristalicama Slobodana Miloševića od zore su pristizali u glavni grad.
Sporadični sukobi između demonstranata i “kontramitingaša” počeli su već u okolini Železničke stanice, da bi se ubrzo proširili po ulicama u centru grada.
Nekoliko dana pred zakazani miting, kada se pretpostavljalo da će Miloševićeve pristalice ponovo „kontramitingovati“ na Ušću, lider DS Zoran Đinđić izjavio je da “gleda kako režim želi da izazove građanski rat”.
Blic, 20. 12. 1996. godine
“Za sledeću nedelju sprema se miting solidarnosti na Ušću. Spremaju se autobusi koji jadni svet treba da doveze u Beograd da daju podršku diktatoru. Ne treba da idu na Ušće, neka dođu ovde, dočekaćemo ih pogačom i solju. To su naša braća.”
Režim je odlučio da miting bude baš na Terazijama, odmah do demonstranata koji su na tom mestu protestovali više od mesec dana. Oko podne u Knez Mihailovoj došlo je do pucnjave.
Naša Borba, 25. 12.1996. godine
“Tokom sukoba dve grupe demonstranata juče je u Knez Mihailovoj hicem iz vatrenog oružja u glavu ranjen Ivica Lazović, član Srpskog pokreta obnove, rođen 1954. godine u Boljevcu. Naišla je grupa od četrdesetak socijalista Knez Mihailovom, a pored su stajali građani, zviždali, vikali i prozivali ih. Odjednom je čovek iz kolone SPS izvadio pištolj ‘tetejac’, nanišanio i zatim pucao čoveku u glavu. Pogođeni je odmah pao, a pet sekundi posle njega pala je i jedna žena – rekao je novinarima jedan mladić koji je nakon događaja dotrčao u prostorije Demokratske stranke.”
Za vreme šetnje koalicije “Zajedno” kroz Takovsku, oko 16 časova, Vuk Drašković je Miloševića uporedio sa Hitlerom.
Blic, 25. 12. 1996. godine
“Beograđani, ja vas molim da se priključite mirnoj šetnji ulicama našeg grada. Krenućemo ka Dunavskom keju da bismo izbegli konflikt sa pijanim plaćeničkim hordama koje hoće da izazovu građanski rat. Ovo što je Milošević danas priredio Beogradu, nije mu uradio ni Hitler. Još jednom vas sve molim da nam se priključite, nas trenutno ima pola miliona, pridružite nam se u koloni časti. Šetaćemo mirno, izbegavaćemo plaćeničke horde, pustimo ih neka napuste naš Beograd.”
I studenti su šetali izmenjenom trasom.
Blic, 25. 12. 1996. godine
“Dok su studenti prolazili Ulicom Borisa Kidriča, pokraj Pravnog fakulteta, na Bulevaru revolucije čekali su mitingaši SPS-a, pokraj nekoliko desetina autobusa, unezvereno su gledali studente, koji su ih zasipali zvižducima i petardama uz uzvike: ‘Vratite se kući’ i ‘Ovce, ovce’. Jedan od njih, od šezdesetak godina, upitan otkuda on u Beogradu iznervirano je odgovorio: ‘Ovde smo da Hitlera dovedemo na vlast, da nam stranci kroje kapu… Ja sam Beograd gradio svojim rukama, a ovi hoće da ga ruše. Slobodana, bre, podržavam zato što je lep čovek. On nam je doneo slobodu… I bolje ti je da ideš odavde’.”
Policija je kasno napravila kordon na Terazijama i razdvojila dve grupe građana, pa su sukobi bili neminovni. Pristalice opozicije grubo su odgurane ka Kolarčevoj.
Naša Borba, 25. 12. 1996. godine
“Parole koje su nosili kontramitingaši bile su uglavnom štancovane istim rukopisom, a najčešće poruke bile su: ‘Hvala za Dejton’, ‘Mi smo Slobini – Sloba je naš’, ‘Slobo, volimo te, ti si naš ponos’, ‘Slobo, narod je uz tebe – Nova Varoš’, ‘Sarađivati hoćemo, služiti nećemo’, ‘Izdajice napolje’, ‘Slobo ne daj Srbiju podanicima’, ‘Slobo, Obilić je s tobom i car Lazar sveti’. Jedna od glavnih parola bila je gramatički neispravna ‘Nedamo Srbiju’.”
Slobodan Milošević pojavio se na bini kod Terazijske česme u kasnim popodnevnim satima. Na povike okupljenih: “Slobo, mi te volimo”, kratko je odgovorio rečenicom od koje će studenti i demonstranti opozicije zbijati šale danima – “Volim i ja vas”.
Naša Borba, 25. 12. 1996. godine
“Kažu da se teško živi, naravno da se teško živi. Sankcije su nam i uvedene da bismo teško živeli, ali mi smo pokazali da možemo da se odupremo svemu tome, i da možemo da živimo i gradimo svoju zemlju sve bolje i bolje, i da sačuvamo svoju privredu, da je uspešno razvijamo, kao bogatu i dobro integrisanu u Evropu i svet.”
Novinari beogradske BK televizije pobunili su se zbog toga što im vlasnik Bogoljub Karić nije dopustio da emituju sve informacije vezane za događaje na ulicama Beograda.
Naša Borba, 25. 12. 1996. godine
“Zbog te pobune u 16 sati nije emitovana redovna informativna emisija ‘Telefakt’. Umesto te emisije emitovano je obaveštenje da je došlo do tehničkih smetnji.”
Nastaviće se…
Korišćena arhiva izdanja iz 1996: „Politike“, „Blica“, „Naše borbe“, „Dnevnog Telegrafa“, „Demokratije“, „Večernjih novosti“, „Vremena“…
