Večernje novosti, 2. 12. 1996. godine
“SPS i JUL su, prema preliminarnim rezultatima, a posle ponovljenog glasanja za odbornike Skupštine Beograda osvojile 58 mandata, saopštio je predsednik Gradske izborne komisije Radomir Lazarević. Lazarević je na konferenciji za novinare rekao da će Koalicija “Zajedno” u gradskoj skupštini imati 31 odbornika, SRS deset, a DSS dva mandata.”
Stotine hiljada građana demonstriralo je u velikim gradovima Srbije i tokom neradnih dana (proslava 29. novembra) i nakon “novih izbornih rezultata”.
Naša Borba, 3. 12. 1996. godine
'Uprkos upozorenjima beogradskog SUP i vejavici, pozivima koalicije “Zajedno”da izađu na ulice Beograda odazvalo se i juče nekoliko desetina hiljada građana. Trasom koju su, kako se moglo čuti, unapred znali samo lideri Koalicije “Zajedno”, sa Terazija i Ulicom srpskih vladara, potom ‘kontra desno’ Ulicom kneza Miloša, pa ponovo na isti način preko Trga Nikole Pašića i pored Doma omladine do Terazija, predvođeni Zoranom Đinđićem (nakon jučerašnjeg opravdanog izostanka zbog mitinga u unutrašnosti), Vesnom Pešić i Vukom Draškovićem. Demonstranti nisu bili oduševljeni zaobilaženjem standardnih meta RTS-a i kuće ‘Politika’. Kolona je prošla pored zgrade ‘Borbe’, ali za razliku od prethodnih dana doza ispoljenog gneva bila je manja, pa je ka zgradi lansirano tek nekoliko jaja.”
I u “nerežimskoj medijskoj sferi”, tokom praznika desile su se promene.
Naša Borba, 2. 12. 1996. godine
“Već šest dana emitovanje programa popularne beogradske radio stanice B92 ometa se iz ‘nepoznatih razloga’. Od komentara vlasnika ‘Blica’, u kome on kritikuje ‘uličnu demokratiju’ odgradilo se 42 novinara, a glavni urednik Manojlo Vukotić pristao je da u novinama bude nešto manje politike.”
Predsednik Skupštine Srbije Dragan Tomić u Dnevniku RTS-a nazvao je demonstracije – profašističkim.
Blic, 3. 12. 1996. godine
“Mislim da je Koalicija “Zajedno” još posle onog nedeljnog dana kada je sama proglasila pobedu na lokalnim izborima učinila nekoliko radnji koje su u demokratskom društvu nedopustive. Upali su u republičku skupštinu i počeli štrajk glađu. Posle su počeli da pozivaju građane da se okupljaju i da se o tome govori…. To su rušilačke, nasilne demonstracije, sa svim odlikama profašističkih grupacija i ideologija. Fašistička ideologija se nikad nije zadovoljavala demokratskim procesom, demokratskim izborima, već je uvek nasilno dolazila na vlast.”
Opozicija nije prećutala Tomićev nastup.
Naša Borba, 3. 12. 1996. godine
“Niko drugi nego predsednik republičke Skupštine pojavio se sinoć na TV Bastilji i nazvao Beograd prestonicom fašista, a Beograđane fašistima… Pljunuo nam je u istoriju, u prošlost, u sve. Učinio je to jer je dobio nalog od “Onoga” da uvredi Beograđane, da ih razljuti do gneva, kako bi isprovocirao neki nepromišljen potez. Povukao je svoju poslednju kartu, ali praznu.”
Predsednik JUL-a Ljubiša Ristić, koji je izjavio da “četnički Beograd, levicu stavlja u veoma jasnu situaciju, u poziciju antifašističke borbe”, tvrdi da njegove reči nisu tačno prenete i ističe da se levica “sprema na antifašističku borbi i to je sve.”
Večernje novosti, 28. 11. 1996. godine
“Rekao sam da oni koji se zavaravaju da od prilike do prilike mogu da izigravaju demokratsku opoziciju i Evropljane, a na sledećem koraku da se identifikuju kao četnici i pozivaju eminentno četničke metode, ne mogu predugo tu igru da igraju. Oni jednostavno moraju da budu svesni posledica svog delovanja.”
Kolona demonstranata uglavnom je prolazila “medijskom trasom”, pored zgrada RTS, Radio Beograda i ‘Politike’. Na tom putu najmarkantnija figura bila je baka Olga Radovanović, koja je sa svog balkona u Ulici Lole Ribara pozdravljala kolonu.
Naša Borba, 3. 12. 1996. godine
“Kao što su demonstracije 9. marta imale svoju maskotu, devojku koja je prkosila vodenim topovima, tako je zaštitni znak ovogodišnjih demonstracija postala 'superbaka' iz Ulice Lole Ribara.”
Nekadašnji student-prorektor Beogradskog univerziteta Dragan Đilas izjavio je da je po njegovom mišljenju “današnjim studentima mnogo teže”.
Naša Borba, 4. 12. 1996. godine
“Visokoškolci su pre četiri godine imali podršku rektora, 90 odsto dekana profesora, prostor gde će se okupljati… ‘U medijima smo bili u centru pažnje, ljudi koji su bili neodlučni, lakše su nam se priključivali. Da budem iskren, veli Đilas, nisam ni očekivao da su studenti toliko jaki, jer je vlast stavila šapu na univerzitet’. Đilas poručuje studentima da sačuvaju svoju autonomnost i da se izbore za promene mirnim putem, jer ne veruje u ‘puške i bombe’. ‘Izdržite, jer od vas zavisi da li će se ostvariti makar D od demokratije”.
Korišćena arhiva izdanja iz 1996: „Politike“, „Blica“, „Naše borbe“, „Dnevnog Telegrafa“, „Demokratije“, „Večernjih novosti“, „Vremena“…