Priliv mozga
U noći između ponedeljka i utorka istekao je ultimatum koji su novi radikali uputili Demokratskoj stranci (ili prevremeni izbori ili istorijska sedeljka na stiroporu koja potrajaće do konačnog prevrata): telefon u osveštanim odajama – u daljem tekstu: Novi Magistrat – naše stranačke prinove ostao je nem, čuo se samo crkveni sahat kako izbija zloslutnu ponoć. Bilo je kao u filmovima gde osuđenik ima da bude pogubljen osim ako se u minut do 6AM ne javi guverner i ne pomiluje nesrećnika koji je prethodne večeri imao priliku da izvoljeva šta će jesti, ali guverner da li se uspavao, ili je dabar pregrizao telefonski kabel u njegovoj dači, tek, telefon se nije oglasio i sudbini ostaju odrešene ruke, tako je i pred nama Šesnaesti april – preplaćeni Montgomeri ih je prosvetlio da stanovništvo sanja o prevremenim izborima ili su sami smislili da tako pokrenu narodni bunt?
Uprkos gorkim pilulama koje su u više navrata dobijali od doktora Koštunice i Toma i Vučić potpisali su slavnu peticiju kojom se državi zabranjuje da prvopomenutog pozove na saslušanje, kakva širina! Sa vođom DSS-a ne slažemo se u mnogo čemu, ali kad je u pitanju negovo ljudsko pravo da prkosi pravosuđu i pravdi – tu smo da ga podržimo! U Peticiju su se prvi radosno samouzidali naravno članovi SANU, ali im se dok pišem ove grešne retke blagopriključuju nove vatrene pristaše uvređenog doktora i pitanje je samo kad će tužilaštvo koje se jedanaestog marta kočoperilo da će nakonec istražiti političku pozadinu atentata na Zorana Đinđića oboriti svoj istinoljubivi plovak (o peticiji slobodno pročitajte „Istragu nad besrpekornim građaninom“; Peščanik, 20. mart 2011.).
U usputnoj poseti bio nam je ruski premijer, da je bio u običnom avionu platio bi over-weight jer ga je Srbadija obasula poklonima kakve je malo ko dobio za nekoliko sati prisustva. Od Beogradske univerze dobio je titulu doktora teritorijalnog integriteta, Sveta matera ukrasila je njegova borilačka prsa (viđena naga na konjiću laka skoka koji kaska kroz rusku prirodu) ordenom Svetog Save prvog reda i dala mu kopiju Belog anđela prvog reda, iako se „Crvena zvezda“ toga prva setila, te je Vladimir Vladimirovič dobio dva istovetna anđela (ja sam tako imao sličice braće Čebinac), uprava našeg najtrofejnijeg kluba uručila mu je silesiju kopija, replika i uopšte drugorazrednih stvari, ja da sam Putin osetio bih se kao u second-hand radnji, dobio je repliku pehara osvojenog u Bariju, kopiju već pomenutog Angela, kopiju dresa kakav su našijenci nosili na finalnoj utakmici Lige šampiona, uručena mu je članska karta sa brojem 2 (nisam ni znao da „Zvezda“ ima samo dva člana: Džajića i Putina), pa zašto niste takvom gostu dali originalni pehar, da ga čuva u sviashennoi Rossii, kao onaj metar od platine i iridijuma što se čuva pod staklenim zvonom u Parizu, nama bi i kopija bila dovoljna!
Na povijesnim fotkama sa utakmice vidim i Petre Škundrića, čujem da su morali hirurški da ga odstrane iz Vlade, ali mu je sudbina već dve nedelje docnije obezbedila zvezdane trenutke, iza njega sam prepoznao i Palmu (koji se na inernetu nahvatao straha od pedofila: ima detinju prirodu i lep ten, te bi mogao lako lako zapasti za oko tim sladostrasnicima), utakmici je prisustvovao i Mirko Cvetković iako u to vreme obično spava, jedino poučen gorkim iskustvom svoga mentora i dobrotvora nije u svečanoj loži pio šampanjac, šta je još bilo, rektor Beogradskog univerziteta koji je davanjem počasnog doktorata podstakao priliv mozgova iz Rusije sablažnjen je, kao i ministar Žarko Obradović, reklamom konkurentskog Megatrenda „Šta tražiš ovde?! Završi ‘Megatrend’ i pali!“, pa ta mladonaučna ustanova javno podstrekava odliv mozgova (kakav izraz! ko li ga je prvi izgovorio?!) – šta se toliko potresate, možda se sloganom samokritički hoće reći: „Šta tražiš na Megatrendu? Završi ga, kad si već tu, i pali!“