Na Kopaoniku ništa novo
„Nove investicije i izvozno orijentisana privreda“. Tako bi se u dve tačke mogla formulisati mantra za oporavak srpske ekonomije izgovarana protekle nedelje na Biznis forumu održanom na Kopaoniku. Ponavljali su je kako privrednici, tako i političari, ali gotovo niko se nije maknuo od definicija iz ekonomskih bukvara i dao konkretne predloge kako to sprovesti u delo. Da sve bude još tužnije – sve to smo već čuli pre godinu dana.
Ko ne veruje ili je zaboravio, evo mu dokaza:
„Država mora da ima aktivnu ulogu u investiranju u izvoz, privlačenju direktnih stranih investicija i poboljšanju rejtinga.“(predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, Danas, 10. 3. 2010. godine)
„Rast mora da se bazira i na stranim direktnim investicijama i ulaganjima kao što je ‘Fijat’…na duži rok nužno je da se okrenemo modelu rasta koji predviđa povećanje izvoza, ali su to mere koje daju efekte tek za par godina.“ (ministar ekonomije Mlađan Dinkić, Blic, 10. 3. 2010. godine)
„Mislim da će narod koji shvati da Vlada ima pravu strategiju izlaska iz krize, baziranu na investicijama, biti spreman da podnese novu žrtvu, jer će u srednjem roku videti promenu situacije.“ (guverner NBS Radovan Jelašić, Press, 14. 3. 2010. godine)
„Nama je potrebna strateška preorijentacija privrede. Izvoz Srbije je na nivou od 28 odsto BDP-a, a mora da dostigne bar 50 odsto, koliko je u Hrvatskoj, da i ne govorimo o razvijenijim državama poput Slovačke i Češke, gde je udeo izvoza u BDP-u 80, odnosno 85 odsto. Da bismo to uradili potrebno je da osposobimo privredu tako što ćemo razvijati strateška partnerstva, kao što je ono sa Fijatom, ali i tako što ćemo osloboditi ekonomski potencijal svih ostalih preduzetnika.“ (predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević, Danas, 5. 3. 2010. godine)
„Svi su se složili s tim da Srbija mora da promeni ekonomski kurs, da privuče strane investicije, i to pre svega izvoz, jer će samo tako omogućiti dugoročan privredni rast i bolji standard.“ (Dnevnik, 13. 3. 2010. godine)
A kakvi su citati u 2011. godini ? Nalik ovome:
„Sada fokus moramo da stavimo na strateške sektore koji će biti generator izvoza jer nam je to jedina šansa za povećanje zaposlenosti i standarda.“ (predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, Danas, 2. 3. 2011. godine)
Deja-vu ! Vlada je, dakle, znala šta „mora“ da se uradi još 2010. godine, ali je ispalo da nije u stanju da to i realizuje. Nekolicina privrednika upravo se žalila što njihovi predlozi za izlazak iz krize i oživljavanje srpske privrede čuče u nekim Vladinim fiokama i da ona nije spremna da ih sprovede u delo. Zašto je to tako ? Zato što je dosadašnji ekonomski koncept Vlade bio sasvim obratan (bazirao se na zaduživanju, povećanju javne potrođnje, uvozu…) i menjanje kursa em što ne ide lako, em što bi potvrdilo da je dosadašnja politika bila pogubna.
Da li nužda zakon menja ?
Pošto su političari, privrednici, ekonomisti i bankari ponovo utvrdili šta je „must do“, ima li šanse da se sada to i uradi ? Ako pretpostavimo da je aktuelna rekonstrukcija Vlade početak kakvih-takvih promena i da izvršna vlast ima nameru da posluša glas, kako stručne, tako i opšte javnosti, možda je moguće da se stvari poprave. Možda, jer je preduslov svega da Vlada uradi ono što je sama obećavala, a nije imala snage da uradi – da reformiše administraciju i preispita namete koji opterećuju privredu. Tek promene u toj zoni bi privukle investitore, bez potrebe da ih „podmićujemo“ subvencijama, tek onda bi izvoznici mogli „lakše da dišu“.
A zašto bi promene sada bile sprovedene kada prethodnih godina nisu ? Zato što, obično, nužda tj. parlamentarni izbori zakon menjaju. Nalazimo se u predizbornoj godini i, ako koalicija na vlasti misli da pridobije poverenje glasača za još jedan izborni turnus, nešto joj valja menjati. Ako se, pak, i dalje bude držala zaduživanja i rasprodaje državne imovine kako bi kasnije „potkupljivala“ glasače, onda ništa od izrečenog na Kopaoniku nisu shvatili. A pitanje je da li će imati priliku da i 2012. sede tamo sa privrednicima i razmenjuju ideje šta „moraju“ da urade…