Tanjir pun praznina

Satelitska prošlost ponovila nam se posle 34 godine. Pre toliko godina satelit, sprava tanjirastog oblika, prvi put je opevana u istoimenoj pesmi naturalizovanog Kragujevčanina, Radomira Mihajlovića Točka. I onda je, kao i danas, satelit bio hit i lako ga je bilo kupiti na svakom kiosku. Pevao je Točak o Japanu, sunčevom sjaju, žutom dukatu i pravljenju loma. I o gejši. Bilo je to vreme nekakvog spokoja u kome je Točak bio popularniji od tanjira, a Prvoslav Davinić bio naturščik.

Onda je ove krajeve spopalo nevreme, pred navalom tehnološkog razvoja kotur je izgubio trku sa tanjirom. I Točak se penzionisao. Nebo nad Šumadijom ostalo je nezaštićeno. Nikada neće biti odgonetnuto ko se prvi dosetio da Srbiju natkrili izraelskim kišobranom, a čini se kao da se svi otimaju o autorska prava. Istovremeno, pravo da su baš oni prvi izgovorili čarobnu reč satelit, svi odbacuju sa gnušanjem. Kako god, danas kao i u Točkovo vreme, o satelitu pevaju svi.

Afera koja je još pre pet godina podigla kosmičku prašinu reciklirana je baš u trenutku kad je zemlji samo još ona nedostajala pa da postane svemirska sila. I u trenutku kad ljudi nemaju ‘leba da jedu. Oproban metod zamajavanje nacije. Još da „orlovi“ urade nešto u Africi, pa da nas bog vidi presrećne. I gladne. Sve u svemu, začin – satelit.

Onovremeni ministar vojni, Davinić, vukao se po ovdašnjim i evropskim sudovima dokazujući da nije stavljao otisak prsta na bilo kakav ugovor o zakupu skupe naprave. Ministar za sve, poznatiji kao Mlađan Dinkić, uporan je da Daviniću penzionerske dane produži u nekoj od ustanova za zavodske sankcije. Davinić presavija tabak sa istom namerom da i Dinkić okusi kvalitet zavodske hrane. Sveta Marović, predsednik države iz užbenika istorije, bokeljski blazirano, odbija svaku pomisao da ima ikakve veze sa špijunskom spravom. Ima povika i da su DSS i Davinić kohabitaciono odgovorni za satelit, ali iz DSS-a poručuju: „kakve mi veze imamo s tim?“.

Tu se u priči našao i neki fudbalski menadžer čija uloga nije jasna osim ukoliko se ne shvati kao namera da špijunira reprezentacije iz grupe D, a za račun naših fudbalskih majstora. Neki su se već oglasili sa tezom da tadašnji istražni sudija Vuk Tufegdžić nije hteo da krivično goni Davinića i da je i Tužilaštvo pod istragom, ali nema informacije pod čijom. Možda ono samo sebe istražuje? Dragan Šutanovac otkriva da su svi znali da kupovina nije obavljena po zakonu, dok Dragan Paskaš tvrdi da niko iz vojnog vrha nije tražio svevideći i sveznajući aparat. Na sve to, Boris Tadić stavlja pečat: svedočio bih na suđenju za aferu satelit !

Svetske sile odavno su premrežile nebo sličnim objektima što se i nejakoj Srbijici učinilo kao zgodna prilika da među zvezde okači svoj tanjir. Ne bi li mogla da zaviri u tuđe. Za tu priliku angažovala je Jerusalim za koji se u svetu priča da ima solidno iskustvo u virkanju. Priča se i da su Davidovi potomci za tu svrhu osnovali preduzeće Mosad. Kažu, stabilna firma. Da im verujemo, ona zna šta je Davinić jutros doručkovao, a šta će Dinkić sutra da ruča. I sa njima smo našli da se natežemo oko toga jesmo li ili nismo kupili tanjir!? Teret 35 miliona evra pašće na ogladnele građane zemlje koja je spasavala Jevreje u svim ratovima, te će morati da plate – od kad je sveta – najskuplji tanjir. Prazan.

I dok Točak penzionerski prebira po gitari, tanjir se vrti negde po svemiru naše svakodnevice. Za njegovu namenu svako od nas izdvojiće po žut dukat što nam neće pomoći da bar satelitom vidimo gejšu. Možda i bolje, mi smo vaspitan svet, ne špijuniramo komšije Japance. Kao što i priliči dobro vaspitanima, pre upotrebe tanjira peru se ruke. Posebno kada je na stolu skupocen escajg. Koji će, svi su izgledi, pojesti neka crna rupa.