Abeceda tj. azbuka preporoda

„Nebo je granica“ – rekao je Slobodan Homen prihvatajući se rukovođenja pregovaračkim timom stvorenim da ublaži štetu nastalu zbog pišmanjenja u zakupu špijunskog satelita, zaista, gde se granice ljudskih mogućnosti, od traženja Dražinog groba, preko plaćanja odštete pretučenom američkom studentu, do skupocene naprave kojom smo hteli da gledamo naš Jerusalim, kako nadahnuti Jeremić nazva lažnu državu.

https://youtube.com/watch?v=t4ozSMl2G4Y%3Frel%3D0

Boris Tadić stasava u velikog državnika, sklonog da se izrazi u što manjereči -; krv, znoj suze, ne pitaj šta tvoja zemlja može da učini za tebe itd. -u malim savetima našeg predsednika nabrojane su vrednosti koje krase njegovu personu i njegovu karijeru: a) maksimalno angažovanje, b) kreativnost, c) štednja i d) solidarnost. Nakon saveta datih na klizištima, da se ne zidaju kuće nad ponorima, klisurama, na kojekavim vododerinama ili živom pesku, preko kokošijih šala, dođosmo do čitavog manifesta, sve to mi već primenjujemo, građanine predsedniče, sve osim kreativnosti koja se vama čini prirodnom, kao što jezdravom čoveku prirodno da mu rade bubrezi i da nema tahikardiju; kreativnost nije nešto što bismo snagom volje mogli kod sebe da razbudimo, ali da se upinjemo, da šparamo i da pomognemo bližnjima, to možemo.

To čini i država, u isto vreme spremila je dva paketa, jedan za sirotinjsku sirotinju, koja se kostira u narodnim kujnama, i jedan za one koji rade udržavnoj službi a koji zarađuju manje od osamdeset hiljada dinara (što je donedavno bilo tričavih hiljadu evra): činovnici bi zbog plata koje imaju njihovi šefovi mogli pasti u smrtni greh zavisti, zavidljivosti, ali će dobiti po pet hiljada dinara, i to se na njih sažalila lično Vlada, koja će im za Roždestvo Hristovo pripremiti istovetan poklončić. Razume se da mi kojima je sedamdesethiljada dinara mesečno san nećemo biti oštećeni ovom dedamrazovskom merom, državini službenici dobiće pare od aerodroma, Telekoma i NBS, za koju ne znamčija je ako nije naša zajednička. Nema veze.

Nama novinarima posao je olakšan, ministarstvo zdravlja sročilo je kodekschto takoe khorosho, chto takoe plokho; protokol su pod okriljem noći sročila dvojica lekara i čak trojica novinara koje mora samo Proviđenje da je okupilo, jer nije bio raspisan konkurs za ovako važnu stvar; čekamo da se stopama tomičanaca zapute i druga ministarstva, od ministarstva odbrane očekujemo uputstva kako pisati o generalu Mladiću koga bi uža familija i advokat daslužbeno proglase mrtvim, ne čak ni nestalim, što general uistinu jeste, „Kad su mrtvi zavideli živima“, bi li to mogao da bude naslov?

Inače se, protivno mom svetonazoru i protivno verovatno zakonu o autorskim pravima na sve strane objavljuju delovi traženikovog dnevnika, bez dozvole autora i pravnih naslednika novine objavljuju faksimile iz kojih vidim da general ima ispisan rukopis, kako i ne bi imao, tri i po hiljade stranica je samo u Hagu, ali vidim i da ne možemo piše sastavljeno, kao jednu reč, što autor možda ne bi voleo da se o njemu znade.

„Farma“ je pre nedelju dana dotakla dno života i doživela vrhunac gledanosti o čemu je slavodobitno referisala sama građanka Vojtehovski čijoj je emisiji  Javni servis besramno ukrao moto i diči se njime, Vaše Pravo Da Znate Sve izjavila je da ništa nije bilo gledano kao Đus i Miloš, čak ni njeno ostvarenje koje se bavi orgazmom među najbližim krvnim srodnicima, najgledanije tv ostvarenje izazvalo je hitnu, vanrednu sednicu same Radio-difuzne agencije, koja ne može društvance da raspusti niti kuću komisijski da zapečati a marvu da rasproda, nego može samo da ih blagoukori, da, umalo da nas poseti Haris Silajdžić, već sam bio zamislio grad blokiran kao kad su bili Hajden, pa Medvedev, kad, visoki gost izostade jedared zbog pokvarenog aviona drugi put zbog pokvarenosti našeg zakonodavstva koje je baš tih dana zabranilo posete zatvorima, a gost je kraj tolikih naših znamenitosti hteo da se vine baš do kaznione gde obitava Ilija Jurišić, DSS je sam sebi izdao dve potvrde o nevinosti: nikada iz ruku Subotić Stanka nisu primili nikakav novčani milodar i nemaju nikakve veze sa zlosrećnim zakupom špijunskog sokoćala.

Šta je još bilo, Karadžić je u Hagu tražio trideset dana fraj da se upozna sa prozom Ratka Mladića, ali ovom čitalačkom porivu nije udovoljeno, vojvođanski arheolozi su u sadejstvu sa SUP-om došli do zaključka da su mnogi sitni artefakti kojima se dosad nije znala namena zapravo igračke pradece, ako je Srbija rodno mesto Barbike ili kamenog Pinokija, naš ionako visok ugled još bi se uvećao, a da država ne bi morala trošiti pare, što stalno a bezumno čini.

Milka Forcan ispisala se iz „Delte“ i posvetiće se solo karijeri, lako je njoj kad cela ulazi u predsednikov priručnik uspeha: maksimalno se angažuje, kreativna je, solidarna je, kad malo bolje razmislim onaj ko je u prvim dvema ili trima tačkama jak i ne mora da štedi.