Čekajući obračun

Kriminal je stari zanat kome niko do sada nije uspeo, niti će ikada uspeti, da zada konačan udarac. Da ga svede na podnošljiv minimum, možda. U tom mraku treba tražiti ono malo svetla. Jer, kriminal je stariji od borbe kojom hoće da ga zatru. Dakle, ima sve prerogative da od borbe bude jači. Opasan je, organizovan i brutalan. No, to nikako nije opravdanje za sve dosadašnje neuspešne pokušaje da mu se doaka. Na drugoj strani, koja se zove borba, najčešći su odsustvo volje (političke), neorganizovanost i selektivnost.

Decenija koja broji poslednje mesece najupečatljiviji je primer istovremenog rasta organizovanog kriminala i jednakog porasta deklarativne borbe protiv njega. Ako se izuzmu sporadični slučajevi hapšenja lokalnih bandi i ponekog zvučnijeg imena iz podzemlja, borba je uglavnom na nivou retoričkog stava. Da, svi su, bez razlike kojoj ideološkoj, stranačkoj ili navijačkoj opciji pripadali, gromoglasni u karakterisanju borbe portiv organizovanog kriminala kao prioriteta državne politike. Osim horskog pevanja na tu temu i protoka vremena, nisu uočeni bog zna kakvi pomaci, dok kriminal vreme koristi da ojača svoj horski nastup. I kao hor i kao horda.

Početak ove decenije doneo je otpimistične najave da će se raskrstiti sa hipotekom devedesetih koja je u nasleđe ostavila narečeni podzemni zanat. Prvi demokratski ministar policije Dušan Mihajlović još ni u fotelju nije seo kad je obećao da će ubistvo novinara Slavka Ćuruvije biti rešeno a već je brojao nove žrtve asfaltnih likvidacija. I odlučio je Duško da tome stane na put. Onda su mu ubili prvog čoveka Resora javne bezbednosti Boška Buhu pa je prevrtao i nebo i zemlju da pronađe ubice. Je l’ ih našao? To još nije utvrđeno jer se optuženima neuspešno sudilo, proces je vraćen na početak a prvooptuženi Nenad Maksimović Maka nestao je neznano kuda. Proces zjapi otvoren isto onoliko koliko je stalna i otvorena priča o konačnom obračunu sa kriminalom. Predugo.

Istom tom ministru organizovani kriminal i tamo neki (neutvrđeno ko su) ubili su premijera. Isukao je Duško „Sablju“, mahao njom po Srbiji, pohapsio dilere droge i još neke majstore starog zanata bez da je prevrtao oblake i busenje. „Sablja“ je donekle urodila plodom, odnekle je ostavila prostor da se kriminal rađa iz nezatrtih klica.

Ministra D. M, koji je otišao na Povlen da se memoarski ispovedi i nama i sebi, iz fotelje istisnuo je Dragan Jočić čiju su vladavinu, osim najave borbe protiv kriminala, obeležili ćaskanje sa Legijom u noći njegove predaje 2. maja 2004. i izjava da nije važno gde se komandant s beretkom krio i sa kim je bio u kontaktu ali da je važno šta će na sudu reći. Je l’ Legija na sudu nešto rekao? Jeste, mnogo toga što ga je strpalo 40 godina u zatvor. Možda je Jočić očekivao nešto drugo? Tih nekoliko godina Jočićevog ministrovanja policijom pohapšene su silne nazovi mafije stručne za stečaj, drumarinu, carinu, automobile, osiguranja, đubre, polaganje ispita i duvan. Odlučnost borbe valjda je trebalo da se pokaže i terminologijom kojom se organizovane kriminalne grupe tretiraju kao mafija. Beše to pre gotovo pet godina. Je l’ dobismo potvrdu o krivici? Čekamo.

Zabuna o pohapšenim tzv. mafijama traje do danas iako svaki đak policijske škole u Kamenici zna da su za organizovane kriminalne grupe dovoljna samo tri člana a da je mafija veliko preduzeće. Srećom pa sadašnji resorni ministar Ivica Dačić, dok govori o razbijanju bande Darka Šarića, ne izgovara taj nesrećno korišćen termin mafija. Naravno da je i Dačić u svojoj partijskoj a i koalicionoj ćeliji najavio da će organizovani kriminal strpati u zatvorsku ćeliju. Hapsi i Dačić, najinteresantniji su mu piljari s drogom, a omakne mu se da pomene i konačan obračun sa organizovanim kriminalom. Regionalnih razmera. Bilo bi nefer ne reći da se u tim izjavama uvek nađe mesto i za rasvetljavanje ubistava Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića. Čekamo.