Rođen je 1964. u Novom Sadu.
Osnovnu školu završio je u Futogu, a gimnaziju u Bačkoj Palanci. Diplomirao je 1995. godine na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Od 1996. do 1998. bio je asisent na novosadskom Filozofskom fakultetu.
Bio je član Demokratske stranke od 1990. godine. Bio je portparol, potpredsednik novosadskog i predsednik Pokrajinskog odbora, a u nekoliko mandata bio je i član Glavnog odbora i potpredsednik Izvršnog odbora partije.
Biran je za gradskog odbornika Novog Sada 1992, 1996. i 2000, a u septembru 1999. izabran je za potpredsednika Skupštine grada Novog Sada. Na izborima 2000. izabran je za predsednika Skupštine grada Novog Sada i za poslanika u pokrajinskoj i republičkoj Skupštini.
Široj javnosti je ostao poznat zbog „Afere Solun“ u Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno glasanja o Zakonu o radu decembra 2001, kada je opozicija tvrdila da nije bio u sali i da je neko koristio njegovu poslaničku karticu dok je Novaković bio na službenom putu u Solunu. Do danas nije obavljena zvanična istraga, a ni jedan strana nije pružila dokaze da je Novaković bio, odnosno da nije bio u sali.
Na lokalnim izborima 2004. godine bio je kandidat DS-a za gradonačelnika Novog Sada, ali je zauzeo drugo mesto, iza Maje Gojković. Nakon toga imenovan je na mesto potpredsednika Skupštine Vojvodine. Na izborima 2008. izabran je za poslanika u Skupštini AP Vojvodine. Od juna 2008. bio je direktor Javnog preduzeća Zavod za izgradnju grada – Novi Sad (ZIG), a septembra 2011. podneo je ostavku zbog sukoba interesa.
U septembru 2013. i novembru 2014. hapšen je zbog sumnje da je od 2007. do 2010. oštetio budžet Novog Sada za oko 1,3 miliona evra. U tom ternutku bio je šef poslaničke grupe DS u Skupštini Vojvodine.
U decembru 2014. pušten je iz 30-dnevnog pritvora, zbog sumnje da je kao direktor Zavoda za izgradnju grada zloupotrebio službeni položaj. Viši sud u Beogradu osudio ga je u januaru 2017. na tri godine i šest meseci zatvora zbog malverzacija prilikom izgradnje Bulevara Evrope, ali je godinu kasnije, u januaru 2018, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo tu presudu.
U februaru 2017, pred predsedničke izbore, saopštio je da napušta Demokratsku stranku i da „svu svoju energiju i kapacitete stavi na raspolaganje predsedničkom kandidatu Vuku Jeremiću“. Istakao je da je „DS potpuno izgubila misiju“ i da više ne baštini ni jednu ideju koja može da „animira, motiviše i pokrene narod“, ali da je „sve kulminiralo“ kada je DS pokazala „ignorantski odnos“ prema Vuku Jeremiću kao kandidatu za predsednika Srbije.
„Sve je to kulminiralo prilikom izbora i odabira kandidata za predsednika kog će podržati DS kada je gajen jedan ignorantski odnos prema Vuku Jeremić i tog trenutka ja sam video da u okrilju i unutar DS ne mogu dalje raditi“, rekao je Novaković. (Beta, 26. 2. 2017. godine)
Na osnivačkoj skupštini Gradskog odbora Narodne stranke Novi Sad, u oktobru 2018, izabran je za predsednika. U novembru 2019. izabran je za potpredsednika Narodne stranke.
U septembru 2018. policija u Vrbasu privela je Novakovića, koji je u tom trenutku bio poverenik Narodne stranke za Vojvodinu, i još sedmoro ljudi koji su se protivili uklanjanju objekta koje je sprovodila opština Vrbas.
„Privedeno je ukupno osmoro ljudi koji su se protivili bespravnom uklanjanju objekta koje opština Vrbas sprovodi bez valjane dokumentacije, a uz podršku više od 30 policajaca“, navodi se u saopštenju Narodne stranke, koja je zatražila hitno oslobađanje svih privedenih i pozvala „režim da se urazumi i ne hapsi političke protivnike“.
U septembru 2020. Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, odbilo je optužnicu protiv Novakovića pozivajući se na pravno načelo da se neko ne može dvaput teretiti za isto delo („Ne bis in idem“), rečeno je Beti u Novakovićevom pravnom timu.
Na parlamentarnim izborima 2022. bio je 27. na listi „Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije“ i postao je poslanik u Skupštini Srbije.
Početkom avgusta 2023, kada je Miroslav Aleksić saopštio da zajedno sa predstavnicima više gradskih i opštinskih odbora Narodne stranke napušta tu partiju i osniva novu političku organizaciju, govorio je o razlozima zbog kojih izlazi iz NS.
„Kako je istakao, osnovni zadatak je smena režima Aleksandra Vučića, pa je u skladu sa tim bolje da se pravi nova organizacija koja će sarađivati sa opozicijom nego da se ostane u staroj stranci, koja se ‘svađa sa svima i ruši mostove saradnje u opoziciji’.“ (021.rs, 6. 8. 2023. godine)
Prešao je u novoformiranu poslaničku grupu „Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije“, a mesec dana kasnije postao je član poslaničke grupe „Narodni pokret Srbije – Ekološki ustanak – Novo lice Srbije“.
U novembru 2023. na prvoj izbornoj Skupštini Narodnog pokreta Srbije izabran je za potpredsednika.
Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2023, kao 23. na listi „Srbija protiv nasilja – Miroslav Miki Aleksić – Marinika Tepić“, izabran je za poslanika u Skupštini Srbije.
Foto: FoNet/Filip Stevanović
