Rođena 1956. u Žitištu.
Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 1979. godine.
U periodu od 1980. do 1984. godine radila je kao profesorka u srednjoj školi, novinarka na televiziji Novi Sad.
„Bila sam angažovana u redakciji na mađarskom jeziku u Televiziji Novi Sad. Pravila sam male reportaže na ulicama Novog Sada, često sam putovala sa ekipama, koje su snimale po Vojvodini. To sam izdržala godinu dana, jer sam paralelno radila u školi.“ (Životne priče političarki iz Vojvodine, Banatski kulturni centar, 2013)
Bila je i pripravnica u Opštinskom sudu u Zrenjaninu.
„Radila sam godinu dana u sudu kao pripravnik odmah nakon škole, pa sam onda prešla u banku. U Vojvođanskoj banci radila sam do odlaska na porodiljsko. Svog sina sam rodila 1983. godine. U banku sam se vratila nakon isteka porodiljskog odsustva i tu sam radila još dva ili tri meseca i onda mi se pružila prilika da odem u Sud, jer sam u međuvremenu položila pravosudni ispit. Od 1. novembra 1984. godine počela sam da radim kao sudija Opštinskog suda u Zrenjaninu. Tamo sam ostala do 2. septembra 1994.godine, a tada sam se upisala u Advokatsku komoru. Bila sam sudija parničar deset godina. Iz banke sam otišla u sud na duplo manju platu, jer me posao u banci nije ispunjavao. U banci je bilo petoro pravnika i mene taj posao nije ispunjavao. Nisam htela da radim kao pravnik ćata, nego sam htela najbolje u pravnoj struci, a to znači biti sudija ili advokat. Pravnik u preduzeću ili banci, u velikoj meri je uskraćen da radi prave stvari. Zato sam izabrala teži put i konkurisala za sudiju.“ (Životne priče političarki iz Vojvodine, Banatski kulturni centar, 2013)
Članica Liberalno demokratske partije bila je od 2007. godine. Bila je i potpredsednica te stranke.
„Uvek biram teži put. Znate kako je politička situacija izgledala posle 12. marta 2003. godine (ubistvo premijera Zorana Đinđića, pri.aut.). I kohabitacija je mene dovodila bukvalno do ludila. Kada sam videla, da se ništa u ovoj državi ne menja, da se sve vraća na staro, da klizimo ka većoj krizi od one u kojoj smo bili, imala sam potrebu, da se lično angažujem. Mislila sam, da mimo kritike vlasti u porodičnom krugu, ili sa prijateljima nešto konkretno može da se uradi samo ličnim angažovanjem. Nešto me je nagnalo, da uradim za interes društva i da se učlanim u političku partiju. Niko me nije vukao za rukav. Zrelo sam razmislila i rekla sebi, da nije problem, ako treba da lepim plakate i imala sam predstavu, da bi moje angažovanje bar na lokalnom nivou moglo da znači. (…) Lepila sam ih (plakate) 2007. godine i stvarno nisam imala političke ambicije i nisam imala želju da uđem u parlament. Nisam očekivala tako nešto. Morala sam nešto da uradim, da bih mogla da kažem – ja sam se potrudila, pa se potrudi i ti. Dakle, bila sam profesionalno ostvarena u svakom pogledu. Nisam imala ambicije, da promenim sopstveni život na tako drastičan način.“ (Životne priče političarki iz Vojvodine, Banatski kulturni centar, 2013)
Prvi poslanički mandat dobila je na izborima od 11. maja 2008. godine, a za poslanicu je izabrana i na izborima 2012. godine. Bila je i potpredsednica Skupštine Srbije.
Za članicu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) izabrana je u decembru 2019.
U junu 2023. podnela je ostavku na tu funkciju.
„Postalo je besmisleno ostati u telu koje se ne snalazi u prostoru i vremenu i zanemaruje ogromne društvene turbulencije i nezadovoljstvo javnosti, potvrdila je za N1 Judita Popović. Ona je danas uputila u Skupštinu Srbije svoju pismenu ostavku. Kako objašnjava, kao jedan od četvoro predloženih kanditata od strane opoziicje za sastav REM-a uradila je sve što je u njenoj moći.“ (N1, 8. 6. 2023. godine)
