’Oće štrajkuje glađu, neće štrajkuje glađu

„Jutros sam imao prilično dug i ne uvek tih razgovor sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Nas dvojica smo saborci iz decenija ozbiljne i uporne opozicione borbe protiv DOS-ovog režima. Mi smo saborci. Kao svi saborci umemo i da se ne slažemo, umemo i da mislimo drugačije. Ja mu verujem, jer je čovek kome Srbija apsolutno veruje. Verujem i u njegove procene zato što je čovek koji bez svake sumnje dobije sve izbore svojim imenom i prezimenom. Zato sam jutros prihvatio sugestiju svog saborca, svog koalicionog partnera i čoveka koji je prvi u lancu komandovanja vojskom Srbije, da odložim svoj štrajk dok to ne počnu, ili ako to počnu da rade i drugi. Ja sam, kao što znate, spreman uvek i uvek sam spreman za borbu. Ovo je procena vrhovnog komandanta Vojske Srbije da kao ministar treba da budem tu gde jesam. Poslušaću. Ne lako, ne sa velikim entuzijazmom, ali poslušaću jer je to čovek kome verujem i čovek kome Srbija veruje, što je, naravno, i daleko važnije. Svima onima koji su potrošili jučerašnji dan nadajući se mojoj skoroj i nadali se bolnoj smrti, želim da se izvinim što im to nisam omogućio. Više sreće drugi put, siguran sam da ćete ustrajati u nadi da mi se to ipak jednog dana i desi. Hvala vam na velikom entuzijazmu, na mržnji koju ste pokazali, hvala vam svima vama koji ste se tako usrdno nadali da će ovo ipak biti moj fizički i moj biološki kraj. Moraću da vas razočaram ovaj put, žao mi je što niste dobili to što ste tražili, ali siguran sam da ćete naći već neki drugi način da poželite i moj biološki nestanak.“