Otvorićemo sva poglavlja do 2018. godine
Govoreći o toku pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom, šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević u septembru 2016. godine bila je dosta optimistična kada je najavila da će za nešto više od godinu dana biti otvorena sva poglavlja.
Srđan Cvijić, viši analitičar javnih politika u Fondacije za otvoreno društvo, za Istinomer kaže da bi dinamika otvaranja pregovora trebalo da odgovara napretku u određenim oblastima. Kada ga nema ili kada je on nedovoljan, kaže Cvijić, ne treba da budemo iznenađeni ako se poglavlja ne otvaraju i dodaje da je EK jasno dala do znanja da će se prilikom donošenja odluke o otvaranju bilo kog poglavlja gledati napredak u oblasti vladavine prava, tj. poglavljima 23 i 24.
Prisustvo ministra pravde i predsednika skupštinskog odbora
na sednicama Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca civilni sektor
vidi upravo kao politički pritisak.
I sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić smatra da
smo paralelno sa uveravanjima domaćih političara da su vladavina prava,
pravosuđe i borba protiv korupcije prioriteti na našem putu ka EU, bili i ostali
svedoci sasvim suprotnih tendencija. On navodi da su korupcionaške afere koje
su pripisivane visokim predstavnicima vlasti, ostajale bez bilo kakvog
institucionalnog odgovora. Pored toga, prema njegovim rečima, izvršna vlast se
nebrojeno puta “obrušavala” na pravosuđe u situacijama u kojima im odluke
sudova nisu bile po volji.
Kao „najkritičniju“ tačku u čitavom postupku pridruživanja
Evropskoj uniji, sudija Apelacionog suda navodi upravo politički patronat i
kaže da to što mi podrazumevamo pod “nezavisnim sudstvom”, u najboljem slučaju
je samo nešto savremenija verzija otomanskog modela ili pak nešto “mekša”
verzija komunističke ideje o “jedinstvu vlasti”. I on veruje da je, pre svega,
nužno otkloniti upliv politike prilikom izbora i razrešenja sudija, predsednika
sudova i članova Visokog saveta sudstva.
Srbija je pregovore o pridruživanju Evroskoj uniji zvanično
počela u januaru, 2014. Godine, a tek u decembru 2015. godine otvorila je prva
dva poglavlja – 32 koje se tiče usvajanja međunarodno prihvaćenih standarda
javne unutrašnje finansijske kontrole i najbolje prakse EU i njihovu primenu na
celi javni sektor i 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa izmedju Srbije i
Kosova.
Poglavlja 23 i 24 su među najzahtevnijim za usklađivanje u
pregovorima o članstvu sa EU, ali i ključna za izgradnju efikasne pravne i
demokratske države. Ova poglavlja tiču se pravosudja, ljudskih prava, slobode i
bezbednosti. Njih je Srbija formalno otvorila u julu 2016. godine.
Iskustvo drugih zemalja koje su pristupale EU pokazalo je da
je stvarni napredak u ovoj oblasti veoma teško ostvariti, pa su Bugarska i
Rumunija morale da budu stavljene pod mehanizam nadzora i nakon što su postale
članice. Zato je doneta odluka da se ova poglavlja otvaraju na početku i
zatvaraju na kraju pregovora, a prva zemlja na koju je ovakav pristup primenjen
bila je Crna Gora. Bez odgovarajućeg napretka u ovim oblastima neće se
dozvoliti ni napredak u pregovorima u celosti.
Šest meseci kasnije naša država dobila je dozvolu komisije
da otvori još dve oblasti u pregovaračkoj platformi – poglavlja 5 o javnim
nabavkama i 25 o nauci i straživanju. U toku prošle godine započeli smo
pregovore za još šest tačaka – 20 o preduzetništvu i industrijskoj politici, 26
o kulturi i obrazovanju, 29 o carinskoj uniji, 7 o pravu intelektualne svojine,
6 o pravu privrednih društava, kao i 30 o ekonomskim odnosima sa inostranstvom. Poglavlja 25 i 26 su automatski i privremeno zatvorena. Iako su naši zvaničnici najavljivali da će u paketu sa poslednja dva biti
otvoreno i poglavlje 33 koje se odnosi na finansijska, budžetska pitanja i
uređenost poreskog sistema, Francuska, Švedska, Velika Britanija i Hrvatska
stopirale početak pregovora u ovoj oblasti.
Naslovna fotografija: Fonet/Aleksandar Levajković