Na otvaranju Sajma zapošljavanja u Lazarevcu gradski mendažer Goran Vesić pohvalio se dobrim uspesima gradske vlasti u smanjenju nezaposlenosti u glavom gradu. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u junu se zaista nalazilo 92.806 nezaposlenih lica u Beogradu. Ova brojka je takođe značajno manja u odnosu na prethodni period. Na primer, u junu prethodne godine na birou se nalazilo 102.973 nezaposlenih, što je 10 odsto više nego u junu ove godine. Od početka 2017. godine broj lica na evidenciji NSZ je takođe u opadanju – u januaru ih je bilo 100.848 i od tada se iz meseca u mesec smanjuje.
Ipak, ovo nije prvi put u poslednjih deset godina, kako kaže Vesić, da je nezaposlenost pala ispod 100.000. Gradonačelnik Siniša Mali već se prošle godine hvalio podatkom da je u septembru 2016. na birou bilo prijavljeno manje od 100.000 ljudi. Istinomer je tada ovu izjavu ocenio kao
poluistinu, jer iako je na evidenciji NSZ bilo 99.980 lica, već narednog meseca ova brojka je ponovo premašila 100.000, a gradonačelnik je i pored dostupnih podataka za naredne mesece ipak izabrao da se pohvali najpovoljnijim podatkom i tako izbegne da prikaže realnu sliku.
Za razliku od situacije prethodne godine, u ovoj zaista postoji trend opadanja broja lica na birou i on je od marta ispod 100.000.
Međutim, i dalje je deo Vesićeve izjave da je ovo prvi put u poslednjih deset godina da je broj nezaposlenih ispod 100.000, daleko od istine uzimajući u obzir ne samo septembar 2016, već i činjenicu da je u nekim mesecima 2008, većim delom 2009. i u celoj 2010. i 2011. godini na evidenciji NSZ bilo između 92 i 97 hiljada lica. Najmanje ih je bilo u decembru 2009. godine – 92.185, što je i jedini mesec u poslednjih deset godina kada je bilo manje prijavljenih na birou nego u junu 2017 – o mesecu o kom priča Vesić.
Dakle, s obzirom na to da je gradski menadžer zaista govorio o tačnim brojkama i da očigledno postoji trend smanjenja broja nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ali da to zasigurno nije prvi put u poslednjih deset godina da je ova brojka ispod 100.000, izjava Gorana Vesića dobija ocenu poluistina.
Treba imati u vidu i da broj nezaposlenih nije isto što i broj prijavljenih na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku koji kontinuirano sprovodi Anketu o radnoj snazi, u Beogradu je u prvom kvartalu 2017. godine bilo 101.900 nezaposlenih. Sa druge strane, prosek broja prijavljenih na birou za isti period je 97.814, dakle za oko 4.000 manje nego što je broj nezaposlenih.
Takođe, ne mora da znači da svako smanjenje broja evidentiranih lica u NSZ znači i srazmerno smanjenje nezaposlenosti. Neko može biti izbrisan sa biroa ne samo kada pronađe posao, već i ukoliko se ne javlja redovno Nacionalnoj službi, ukoliko odbije posredovanje ili se ne javi poslodavcu za odgovarajuće zaposlenje, ukoliko ispuni uslov za penziju ili napuni 65 godina, kao i u ostalim uslovima koji su definisani Zakonom o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti.
Ipak, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje broj zaposlenih sa evidencije kontinuirano raste od 2010. godine (period za koji smo dobili podatke). Sa evidencije je 2010. godine bilo zaposleno ukupno 41.078 lica, da bi svake naredne godine bez izuzetka ova brojka rasla. Prošle godine bilo je 80.675 zaposlenih sa evidencije, a u prvih šest meseci 2017 – 42.428 zaposlenih. Ovi podaci pokazuju da se stanje iz godine u godinu poboljšava, ali i da je to trend koji je počeo i pre dolaska sadašnje vlasti na čelo gradske uprave.