Gostujući krajem 2015. godine u emisiji ”Kažiprst” ministarka Zorana Mihajlović govorila je i o poslovanju Srbijagasa i činjenici da je uprkos nagomilavanju dugova Dušan Bajatović i dalje na čelu tog javnog preduzeća.
B92, 28. 12. 2016.
„Važno je da je Srbijagas ušao u proces reformi javnih preduzeća, što će biti obeležje 2016. godine, kao što je u ovoj bila fiskalna konsolidacija. Nijedan direktor neće ostati na funkciji u 2016. godini ako i tada bude prikazivao negativan rezultat“.
Iako Srbijagas u 2015. nije ostvario neto gubitak, prema podacima Agencije za privredne registre (APR) zauzima prvo mesto na listi preduzeća sa godinama kumuliranim gubicima koje iznose čak 150 milijardi dinara. Mnoga preduzeća u vlasništvu Srbijagasa poput Azotare ili Metalsko-sirćetnog kompleksa takođe imaju negativne bilanse, a u 2016. godini su prema proceni Fiskalnog saveta, napravili nove dugove prema Srbijagasu od 50 do 100 miliona evra. Srbijagas je ova preduzeća ranije preuzeo upravo zbog dugova koje je pretvarao u kapital.
„Fiskalni savet još od 2013. upozorava da je najveći problem ovog preduzeća to što ne naplaćuje isporučeni gas petrohemijskom kompleksu (Petrohemija, Azotara, MSK). Rešenje je izostalo, tako da su Azotara i MSK samo u 2016. napravili nova dugovanja prema Srbijagasu, što će se prema dosadašnjem iskustvu pre ili kasnije prevaliti na budžet“, stoji u izveštaju Fiskalnog saveta.
Prema listama iz saopštenja APR-a ”Sto naj…privrednih društava u Republici Srbiji u 2015. godini” sačinjenim na osnovu analize i rangiranja podataka za 90.400 privrednih društava, pored toga što sto privrednih društava sa najvećim gubicima kumulira polovinu gubitaka cele privrede, taj segment privrednih društava beleži i visoke neto gubitke (negativna razlika između prihoda i rashoda na godišnjem nivou), i učestvuje sa 53,6 odsto u neto gubitku svih privrednih društava, što je više za 4,7 procentnih poena u odnosu na njihovo prošlogodišnje učešće.
Od pet velikih državnih gubitaša koje smo analizirali, direktorsku fotelju u 2016. izgubio je samo Aleksandar Obradović, nekadašnji prvi čovek Elektroprivrede Srbije. Obradović je navodno smenjen zbog kupovine dva službena ”audija”.
Ni u jednom drugom, velikom gubitašu, direktor nije smenjen u 2016. godini. Takođe, promena nije bilo ni u drugim preduzećima poput Resavice i RTB Bora koji godinama beleže ogromne gubitke preteći da uruše srpsku privredu.
Dakle, veliki broj gubitaša i dalje posluju u minusu, a prema ocenama stručnjaka ni u reformama se nije mnogo odmaklo. Uprkos tome, smene u ovim javnim preduzećima su izostale. Zbog toga ministarki Mihajlović sleduje ocena neispunjeno.
Na pitanje televizije N1 zbog čega nije došlo do najavljene smene direktora javnih preduzeća do Nove godine kako je i obećao, predsednik Vlade Aleksandar Vučić odgovorio je da su u pitanju proceduralni razlozi i da će do smena doći brzo.
„Zato što imamo stvari koje moramo za takve stvari da pripremimo, biće vrlo brzo“, rekao je premijer.
N1: Koje stvari?
„Pa ne moram da vam govorim, svake stvari. Imamo stvari gde morate konkurse da pripremite, negde gde morate da pripremite v.d. direktore, nije pitanje samo smeniti, ali biće vrlo brzo, ne morate da brinete“. (N1, 30. 12. 2016. godine)
Fiskalni savet: Reforma javnih preduzeća uglavnom se izbegava
U izveštaju
“Ocena fiskalnih kretanja i strukturnih reformi u 2016. godini” Fiskalni savet upozorava da su pomaci u reformama napravljeni jedino u Železnicama Srbije.
“Fiskalni savet već nekoliko godina upozorava da loše poslovanje javnih preduzeća predstavlja najveći fiskalni rizik i da troškovi koje nameću budžetu mogu da ponište započetu fiskalnu konsolidaciju. Međutim, u prethodnim godinama malo toga je urađeno kako bi javna preduzeća popravila svoje poslovanje, a slična praksa nastavila se i u 2016. (..) S druge strane,
suštinske reforme u EPS-u već godinama se izbegavaju i odlažu, iako ogromni dugovi ovog preduzeća koji bi mogli pasti na teret budžeta predstavljaju najveći fiskalni rizik”, piše Fiskalni savet.
Za prvu polovinu ove godine vlasti najavljuju i sprovođenje konkursa za izbor direktora javnih preduzeća onako kako to Zakon o JP i nalaže. Veliki broj sadašnjih direktora na tom mestu su u vd stanju i po više godina i to zahvaljujući Vladi Srbije koja taj status produžava kao i nedoslednoj primeni zakona.
