Početkom novembra, premijer Vučić obećao je da će u roku od sedam dana biti imenovan tužilac za ratne zločine. Vučić je bio u pravu kada je rekao da Evropska unija i Serž Bramerc to zameraju Srbiji, jer se to konstatuje u njihovim izveštajima.
Predsednik Vlade Aleksandar Vučić, Foto: Fonet/Nenad Đorđević
Međutim, ni skoro mesec dana nakon Vučićeve izjave Vlada nije uputila skupštini predlog sa imenima kandidata za ovu funkciju. Dakle, tužilac još nije izabran, zbog čega Vučićevo obećanje ocenjujemo kao “neispunjeno”.
Osim toga, Vučić ne bi ni trebalo da daje takva obećanja, odnosno rokove budući da izbor tužioca ne zavisi samo od njega, niti od Vlade, jer konačnu reč na kraju daju poslanici u Skupštini.
Podsećamo, bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević otišao je u penziju krajem 2015, posle više od decenije na čelu tužilaštva, zbog čega je u decembru prošle godine trebalo izabrati njegovog naslednika. Vlada je tada usvojila predlog sa listom od nekoliko imena, ali nijedan od kandidata nije dobio većinu glasova u skupštini. Tako se već gotovo godinu dana na čelu tužilaštva nalazi vršilac dužnosti Milan Petrović.
U redovnom
polugodišnjem izveštaju o radu Haškog tribunala, koji je letos predstavljen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija kritikuje se toliko kašnjenje sa imenovanjem, budući da odlazak Vukčevića u penziju nije predstavljao iznenađenje.
“Kako se najmanje godinu dana znalo da će sada već bivši tužilac za ratne zločine (Vladimir Vukčević) otići u penziju, teško je razumeti kako proces imenovanja njegovog naslednika nije završen na vreme”, navodi se u izveštaju.
I u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije kao poseban, zabrinjavajući problem ističe se upravo to što nije imenovan tužilac za ratne zločine.
“Mandat bišeg tužioca za ratne zločine je istekao u decembru 2015. godine, a njegov naslednik tek treba da bude imenovan; ovo je veoma zabrinjavajuća stvar”, stoji u izveštaju.
U septembru 2016. Državno veće tužilaca usvojilo je konačnu rang listu kandidata za mesto tužioca za ratne zločine, nakon čega su Vladi uputili predlog na kome se nalaze tri imena: Snežana Stanojković, zemenica tužioca za ratne zločine, Milan Petrović, v.d. tužioca za ratne zločine i Dejan Terzić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.
Istinomer je od kabineta predsednika Vlade tražio informacije o tome dokle se stiglo u ovom procesu, kada će Vlada raspravljati o predlogu Državnog veća tužilaca i kada će Skupštini dostaviti svoj predlog. Međutim, odgovore nismo dobili.
Direktorka pravnog programa Fonda za humanitrano pravo Milica Kostić kaže da postoji niz aktivnosti koje zavise od imenovanja i koje zahtevaju da postoji lider tužilaštva za ratne zločine.
“Primer je strategija tužilaštva za ratne zločine, koja je predviđena Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina i Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23. To je najvažniji aspekt nacionalne strategije – treba da odredi kako će tužilaštvo postupati, koristiti ograničene resurse, birati predmete”, objašnjava Kostić.
Bramerc je rekao da tužilaštvo pozdravlja usvajanje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Akcionog plana od 23 tačke, ali i dodao da „ima vrlo malo dokaza da se ti planovi primenjuju“.
Sajt tribunala u Hagu, 8.12.2016.
„Vlada Srbije nije imenovala novog tužioca za ratne zločine već skoro godinu dana…
Tokom svoje poslednje posete Beogradu, naglasio sam da napredak na polju
krivične pravde za ratne zločine neće biti postignut ukoliko Srbija ne sprovede korake koji
su identifikovani Strategijom i Akcionim planom. Vlasti u Srbiji su mi pružile svoja
uveravanja da će odmah preduzeti korake. Nažalost, nijedno od tih obećanja nije
ispunjeno“, rekao je Bramerc.
[AŽURIRANO, 9.12.2016]: Tekst je dopunjen izjavama glavnog tužioca tribunala u Hagu Serža Bramerca iz obraćanja SB UN od 8. decembra 2016.