Jedino Srbija ima brojeve u Ustavu

Dovoljno je poći samo od Ustava susedne Hrvatske pa da se utvrdi da već u njemu ima brojki. Tu su, na primer, brojevi koji označavaju datume („u odluci Hrvatskoga sabora 29. listopada godine 1918. o raskidanju državnopravnih odnosa Hrvatske s Austro-Ugarskom…“), naveden je broj polja koji sadrži državni grb („povijesni je hrvatski grb čija je osnovica 25 naizmjeničnih crvenih i bijelih (srebrenih) polja„), broj poslanika („Hrvatski sabor ima najmanje 100, a najviše 160 zastupnika koji se, na temelju općeg i jednakoga biračkog prava, biraju neposredno tajnim glasovanjem“) kao i zakonski rok u kome se održavaju izbori („Izbori se za zastupnike u Hrvatski sabor održavaju najkasnije 60 dana nakon isteka mandata ili raspuštanja Hrvatskoga sabora.“).

Ima brojeva i u najvišem pravnog aktu Ruske Federacije („Президентом Российской Федерации может быть избран гражданин Российской Федерации не моложе 35 лет, постоянно проживающий в Российской Федерации не менее 10 лет„…Арест, заключение под стражу и содержание под стражей допускаются только по судебному решению. До судебного решения лицо не может быть подвергнуто задержанию на срок более 48 часов.).

U francuskom Ustavu brojevi su na više mesta napisani rečima („Lorsque la durée de l’intervention excède quatre mois, le Gouvernement soumet sa prolongation à l’autorisation du Parlement“), a ima ih izraženih i u razlomcima (…le projet de révision n’est approuvé que s’il réunit la majorité des trois cinquièmes des suffrages exprimés).

Ustav Italije govori o broju poslaničkih mesta u okruzima koji se određuje deljenjem broja stanovnika Republike, utvrđenog na poslednjem opštem popisu, sa 618 i raspodelom mesta proporcionalno broju stanovnika u svakom okrugu (La ripartizione dei seggi tra le circoscrizioni, fatto salvo il numero dei seggi assegnati alla circoscrizione Estero, si effettua dividendo il numero degli abitanti della Repubblica, quale risulta dall’ultimo censimento generale della popolazione, per seicentodiciotto e distribuendo i seggi in proporzione alla popolazione di ogni circoscrizione, sulla base dei quozienti interi e dei più alti resti).

Ni za pronalaženje procenata u nekom od najviših pravnih akata nije potrebno dublje istraživanje. Njih je, recimo, moguće videti u Ustavu Nemačke („In Fällen länderübergreifender Finanzkorrekturen der Europäischen Union tragen Bund und Länder diese Lasten im Verhältnis 15 zu 85. Die Ländergesamtheit trägt in diesen Fällen solidarisch 35 vom Hundert der Gesamtlasten entsprechend einem allgemeinen Schlüssel; 50 vom Hundert der Gesamtlasten tragen die Länder, die die Lasten verursacht haben, anteilig entsprechend der Höhe der erhaltenen Mittel.“)

Primera Ustava u kojima ima brojeva i procenata ima još mnogo, pa Istinomer zaključuje da je poslanik LDP kazao neistinu.