Ahtisarijev plan je dinamit za ceo svet!
Kada je Marti Ahtisari početkom 2007. predstavio svoj plan za Kosovo, tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Drašković bio je izričito protiv predloženog rešenja i lobirao u svetu da ono ne bude prihvaćeno.
„Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković otputovao je u Južnoafričku Republiku, gde će zatražiti da ta zemlja u Savetu bezbednosti ne podrži Ahtisarijev plan o statusu Kosova.
– Pregovarački tim Srbije uskoro će posetiti sve zemlje članice SB – stalne i nestalne – uključujući Japan i Kanadu, kao članice Grupe 8. Južnoafrička Republika je država čiji se glas veoma uvažava u Africi, a ubrzo slede posete Gani i Kongu, da bismo i njih uverili da bi usvajanje Ahtisarijevog plana značilo ‘paljenje fitilja’ za teritorijalni integritet skoro svih afričkih zemalja – rekao je Drašković.“
Press, 11. 4. 2007. godine
Drašković je bio uveren da Ahtisarijeve tvrdnje o zaštiti prava Srba nisu tačne.
„Iako Marti Ahtisari ističe da je planom maksimalno obezbeđena zaštita Srba, to nije tačno jer se prava Srba samo obećavaju, ali bez garancija da će biti ispunjena i bez sankcija za albansku većinu ukoliko pogazi svoja obećanja. Proglašenje Kosova za međunarodno suverenu državu Albanci bi mogli da iskoriste tako što bi plan o zaštiti Srba tumačili kao nešto što je zapisano na ledu i što bi odmah po dobijanju nezavisnost prineli vatri da ne ostane ni slova na tome ledu.“
Blic, 26. 2. 2007. godine
Vuk Drašković je bio eksplicitan – nema kompromisa u planu.
„Kompromisa nažalost nema. To automatski znači da ni rešenja ne može biti, jer je kompromis jedan od vodećih principa Kontakt grupe i samo rešenje zasnovano na kompromisu može biti rešenje”, naglasio je on. Drašković je kazao da ‘kompromisa nema, jer se nije ni tražio’, već je od početka cilj bio da se razbije Srbija. ‘Između legalnog zahteva Srbije da sačuva teritorijalni integritet i kosovskih Albanaca da sami vladaju, nije teško izgraditi most. Mislim da će tako i biti’, rekao je Drašković.“
Politika, 11. 3. 2007. godine
Tadašnji ministar inostranih poslova čak je smatrao Ahtisarijev plan opasnim.
„Ministar Drašković preneo je francuskom kolegi uverenje da je Ahtisarijev predlog opasan za stabilnost regiona, kao i da je pogrešna procena ‘naših prijatelja u EU’ da bi Srbija, ako Kosovo nasilno bude proglašeno nezavisnom državom, sa ‘ogromnim entuzijazmom krenula u evroatlantske integracije’. On je ocenio da bi u tom slučaju ‘ogromna većina srpskog naroda tada reagovala sa osećanjem poniženja i da bi došlo do dramatične erozije evropskog raspoloženja u Srbiji’. Drašković je ocenio da je Ahtisari ‘mogao da krene od primera u svojoj kući i naveo slučaj Olandskih ostrva, naseljenih Šveđanima, koja su bliže Švedskoj nego Finskoj, ali su ipak u državnim okvirima Finske, uz dva odvojena politička sistema. ‘Iluzorno je verovati da će Srbima biti bolje kad se povuku međunarodne snage i još ako Kosovo bude nezavisna država’, zaključio je Drašković.“
Danas, 23. 3. 2007. godine
Drašković je Ahtisarijev plan uporedio sa rezolucijom 1244 UN.
„Sve to što predviđa Ahtisarijev plan bilo je predviđeno i dosadašnjom Rezolucijom 1244, pa je ispalo da je zapisivano na ledu i prinošeno vatri. Zbog toga misija SB mora da poseti enklave na Kosovu i da se uveri u tragični položaj jednog naroda, kao i u to da standardi zagarantovani Rezolucijom 1244 nisu ispunjeni. Zbog toga je Rusija u pravu kada postavlja pitanje zašto suspendovati Rezoluciju 1244 pre nego što njene odredbe budu ispunjene.“
Blic, 23. 4. 2007. godine
Međutim, četiri godine kasnije, bivši ministar spoljnih poslova priča potpuno drugačiju priču. Štaviše, on sada zastupa prihvatanje Ahtisarijevog plana.
„Beograd treba bez oklevanja da prihvati nestatusni deo Ahtisarijevog plana koji srpskom narodu na Kosovu obezbeđuje značajnu autonomiju i evropske garancije za njihovu zaštitu.
Kakvu bi dobrobit donelo Srbima naknadno prihvatanje ‘Ahtisarija’?
– Ahtisarijev plan je neka vrsta replike plana Z4 za Srbe u Hrvatskoj. Srbima na KiM se garantuju: srpske opštine, srpska policija, školstvo, zdravstvo, prvostepeni sudovi, zaštićene zone oko crkava i manastira, interesno povezivanje srpskih opština i srpskih institucija na KiM između sebe, kao i sa Srbijom. Za Srbe na severu predviđena je i dodatna regionalna autonomija. Zbog toga sam kao ministar spoljnih poslova, javno podržao nestatusni deo Ahtisarijevog plana, ali su svi ostali u Vladi i državnom vrhu taj dokument odbacili.“
Večernje novosti, 15. 9. 2011. godine
Zbog toga, izjavu lidera SPO ocenjujemo kao nedoslednu.
