Neće biti poskupljenja
Ni kada su nedelju dana kasnije cene nekolicine životnih namirnica otišle gore ministar to nije smatrao alarmantnim. Naglasio je da je mnogo veći problem niska kupovna moć od visokih cena hrane.
„Desila su se poskupljenja koja su morala da se dese, ali mirnije vreme je pred nama.“
Beta, 24. 1. 2011. godine
Uprkos najavi ministra januar su obeležila poskupljenja i inflacija od 1,4 odsto. Poskupeli su brašno, jaja, mleko i mlečni proizvodi, šećer, konditorski proizvodi, cigarete, gorivo, toalet papir, gradski prevoz.
„Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje u januaru 2011. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama Alkoholna pića i duvan (7,7%), Transport (2,4%), Hrana i bezalkoholna pića (1,9%) i Obrazovanje (1,3%) dok je u grupi Komunikacije zabeležen pad cena (-1,7%).“
Republički zavod za statistiku, 23. 2. 2011. godine
Poskupljenja su nastavljena u februaru. Unija pekara, povedena porastom cene pšenice za 250 odsto, najavila je povećanje cene hleba, što se uskoro i obistinilo. Novosađani plaćaju hleb 65 dinara, a poskupljenje je stiglo i u Zrenjanin, Gornji Milanovac i Beograd gde vekna košta od 50 do 55 dinara. Poskupeli su kafa i lekovi, a za april je najavljeno i poskupljenje struje za 13,5 odsto za domaćinstva koja troše više od 350 kilovata struje mesečno.
Budući da su poskupljenja obeležila prva dva meseca 2011. godine, a da je već najavljeno i poskupljenje struje koje tradicionalno „gura“ ostale cene na gore, Istinomer izjavu ministar Milosavljevića ocenjuje kao neistinitu.
