Nema budućnosti bez lustracije
Još od petooktobarskih promena jedan od najglasnijih zagovornika lustracije bio lider Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batić. Svoj stav prema onima koji su kršili ljudska prava tokom obavljanja funkcije pokušao je da sprovede kao ministar pravde, a posebno u trenutku kada je trebalo da se usvoji Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Tada je otvoreno govorio da lustracijom treba „odvoji žito od kukolja u pravosuđu“. (Beta, 16. 2. 2003. godine)
Pošto je u isto vreme kod Beogradske arene pokušan atentat na predsednika Vlade Zorana Đinđića i da je vozač kamiona Dejan Milenković Bagzi tri dana kasnije pušten iz pritvora, za Batića je to bila potvrda da „u pravosuđu mora da se uradi hitna i momentalna lustracija“. (Tanjug, 24. 2. 2003. godine)
Nekoliko meseci kasnije došlo je do smene nekolicine sudija, a ministar je to označio početkom najavljivanog procesa.
„Veliko personalno veće Vrhovnog suda Srbije odlučilo je da razreši 19 sudija što je mali, ali značajan početak lustracije u pravosuđu. Odluka se odnosi na 19 sudija, u raznim sudovima Srbije, za koje Veliko personalno veće smatra da su se ogrešili o zakonske, odnosno moralne norme.“
Fonet, 11. 6. 2003. godine
Smene su izazvale dosta nezadovoljstva, naročito u samoj struci.
Krajem iste godine održani su novi izbori i Batić je napustio ministarsku funkciju. Nastavio je, međutim, i dalje da se zalaže za sprovođenje lustracije.
„Da Srbija izađe iz blata i gliba primitivizma i prostakluka, bede i nemaštine, da se sprovede lustracija, da se otvore dosijei, da se stane na put kriminalu, korupciji, nepotizmu, da sarađujemo sa svetom, da Srbija bude u Evropi i Evropa u Srbiji. Srbiji je potrebna takva alternativa da bi imala budućnost.“
Blic, 27. 10. 2004. godine
„Umesto da se obračunamo sa Miloševićevim gospodarima života i smrti, pojedinci su im širom otvorili vrata i ponovo ih vratili u život. Udaljili smo se od simbolike 5. oktobra i ponovo preuzeli matricu iz Miloševićevog vremena.“
Press, 6. 10. 2006. godine
Oslobađajuća presuda za Marka Miloševića u slučaju prebijanja požarevačkih „otporaša“ i postavljanje Gorice Gajević na funkciju javnog pravobranioca u Raškoj samo je pojačala Batićev stav da je nije iskorišćena prilika za suočavanjem sa prošlošću.
„Samo odugovlačenje početka procesa je tragično i posledica je što u pravosuđu nije izvršena lustracija. U pravosuđu postoji hipokrizija, pogotovo u požarevačkom, gde većina sudija i dalje veruje u Slobu i Miru.“
Blic, 11. 6. 2008. godine
„U vreme kada sam bio ministar pravde i kada sam pokrenuo inicijativu da se lustrira 200 sudija koji su bili umešani u izbornu krađu i korupcionaške afere, napali su me da se mešam u nezavisno sudstvo. Lustracija nije sprovedena jer nije bilo političke volje i sada će nas da lustriraju oni koji je trebalo sami da budu lustrirani.“
Press, 20. 9. 2008. godine
Nakon što je Liga socijaldemokrata Vojvodine podnela zahtev za izmenu Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, bivši ministar pravde se poslednji put osvrnuo na posledice, ali i uzroke propuštene lustracije.
„Zato što nije obavljena lustracija, zato je i propao 5. oktobar, zato je on izneverena revolucija. Građani Srbije pod promenama su podrazumevali pre svega kadrovske promene, drugim rečima lustraciju. Znali su oni da su reforme spore, da je tranzicija bolna, da neće poteći med i mleko, ali su verovali da će videti leđa onima koji su godinama odlučivali o njihovim sudbinama, koji su imali džipove, vile, diskoteke, dok su njihova deca bila željna sladoleda ili hamburgera. Nažalost, vreme je prolazilo, a to se nije dogodilo. Zašto? Zato što nije bilo političke volje.“
Kurir, 11. 11. 2010. godine
Zbog izgovorenog i urađenog po pitanju sprovođenja lustracije „dosledno“ za Vladana Batića.
