Ko je (i šta hoće) Aljbin Kurti?
Pokret na čijem čelu nastao je pre skoro 15 godina, i to tako što su aktivisti KAN ispisali grafit na nekolicini zgrada UNMIK-a: "Bez pregovora, samoopredeljenje!". Aktivisti KAN, uključujući i Kurtija, tada su uhapšeni. Međutim, nakon toga hapšen je još nekoliko puta, zbog čestih protesta i incidenata koje je i sam, ali i sa članovima "Samoopredeljenja" izazivao.
Novi premijer Kosova biće Albin Kurti! Ovo je najčešća prognoza koju prenose mediji nakon juče održanih parlamentarnih izbora na Kosovu, na kojima je, prema preliminarnim rezultatima, najviše glasova osvojila opoziciona stranka “Samoopredeljenje”, na čijem čelu je Kurti. Iako je i na izborima 2017. “Samoopredeljenje“ dobilo najviše glasova, tada je ipak ostalo u opoziciji.
Kurtija nazivaju predvodnikom nove generacije kosovskih političara, jer je neopterećen ratnom prošlošću, tvrde da nije sklon korupciji, a domaći mediji (mahom tabloidi) su, između ostalog pisali i da je “evropski Šešelj”, “srbomrzac” i da “sanja Veliku Albaniju”.
Rođen je 1975. godine u Prištini, a javnost je za njega čula kada je 1997. godine bio potpredsednik Studentske unije Univerziteta u Prištini, kao i glavni organizator demonstracija 1997. i 1998. u okviru mreže za zaštitu ljudskih prava.
Vreme, 28. 11. 2015. godine
“Tada je uživao i podršku nekih organizacija za zaštitu ljudskih prava i pacifističkih krugova u Beogradu. Kada je Adem Demaći postao politički predstavnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Kurti je radio u njegovoj kancelariji.”
Vreme, 28. 11. 2015. godine
“Optužen za ugrožavanje jugoslovenskog teritorijalnog integriteta i osmišljavanje neprijateljske aktivnosti bliske terorizmu, osuđen je na 15 godina zatvora. Međutim, oslobođen je posle smene vlade Slobodana Miloševića.”
B92, 8. 12. 2001. godine
'Ja nisam tražio milost u Srbiji, jer ne može onaj koji je vršio represiju nad albanskim stanovništvom da osudi čoveka koji nije pravio nikakve probleme’, rekao je Kurti. On je optužio albanske lidere na Kosovu da su učinili malo za razrešenje problema svih albanskih političkih zatvorenika u zatvorima u Srbiji. Kurti je dodao da se sadašnji režim u Srbiji od Miloševićevog razlikuje samo u sredstvima koje koristi a da su ideje ostale iste. 'Ja sam u zatvoru bio fizički slomljen, ali ne i duhovno. Sada sam u duhovnom zatvoru, a fizički slobodan, zato što su moji prijatelji ostali tamo', izjavio je Kurti.
Kako je podsetio B92, na njegovom oslobađanju dugo je bio angažovan Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava, a tadašnja predsednica tog komiteta Biljana Kovačević Vučo pozdravila je odluku predsednika SRJ Vojislava Koštunice.
B92, 8. 12. 2001. godine
'Tu odluku predsednika Kostunice treba pozdraviti kao jedan mudar politčki čin. Kurti je stvarno zavredeo da bude oslobođen iz zatvora, a između ostalog, to je jedan od uslova međunarodne zajednice koji je tražila od SRJ - da se oslobode svi politički zatvorenici. Aljbin Kurti nije hteo amnestiju, nije hteo da bilo ko drugi traži pomilovanje za njega, tako da je on sam sebi izgradio lik i na kraju je to dovelo do toga da on bude oslobođen kao jedan od pravih političkih zatvorenika. Aljbin Kurti je bio simbol i zato mislim da se više neće postavljati pitanje oslobođanja političkih zatvorenika albanske nacionalnosti iz zatvora u Srbiji', kaže Biljana Kovačević Vučo.
Kako se podseća, dve decenije ukazuje na korupciju na Kosovu.
Blic, 2. 9. 2019. godine
“Pokret na čijem čelu je danas nastao je pre skoro 15 godina, i to tako što su aktivisti AKN ispisali su grafit na nekolicini zgrada UNMIK-a: ‘Bez pregovora, samoopredeljenje!’. Aktivisti AKN, uključujući i Kurtija, tada su uhapšeni. Međutim, nakon toga hapšen je još nekoliko puta, zbog čestih protesta i incidenata koje je i sam, ali i sa članovima ‘Samoopredeljenja’ izazivao. U njegovu zaštitu svojevremeno je stao i ‘Amnesti internešnal’, i to zbog načina na koji je hapšen i osuđivan na zatvorske kazne.”
Danas, 13. 6. 2010. godine
“Budući da je izjavio da ne priznaje institucije UNMIK, nije prihvatio branioca koji mu je tada dodeljen po službenoj dužnosti. Slično tome, tokom sudskog procesa u Srbiji, rekao je da ne priznaje srpske sudove, a sebe je nazvao ratnim taocem. Veliki deo stručne javnosti okarakterisao ga je kao anarhistu i antiglobalistu pod maskom radikalnog albanskog nacionaliste. Kako se navodi, još od studentskih dana ga bije glas urbanog buntovnika.”
Vreme, 28. 11. 2015. godine
“Samoopredeljenje čiji je vođa Aljbin Kurti se inače zalaže za ideju o ujedinjenju svih Albanaca u jednu državu čiji je glavni nosilac Alijansa crveno i crno (alb. Aleanca Kuq e Zi) koja ima oko 105.000 članova, a hvali se da su u njoj i poznate ličnosti Lorik Cana (fudbaler Lacija), Ekrem Krieziju (filmski radnik koji je nekada radio na TV Beograd), Džufi Pigeon (istoričar), Mislim Paša (pukovnik), Rešat Arbana (glumac iz Tirane), Nuri Seferi (bokser rođen u Gostivaru). (...) Ta alijansa istupa protiv patrijarha Pravoslavne crkve Albanije, predlaže da se albanizuju albanski toponimi, istupa protiv mešovitih brakova...”
Blic, 2. 9. 2019. godine
“Ilustracije radi, 2009. godine aktivisti pokreta isprevrtali su tridesetak Euleksovih vozila. Hapšen je i 2012. nakon sukoba policije i demonstranata, koji su blokirali saobraćaj za kamione natovarene robom iz centralne Srbije. Bez obzira na sve to, na izborima 2014. godine osvaja više od 10 odsto glasova, nakon čega su se procenti samo uvećavali, da bi došao do gotovo 30 odsto 2017. Na tim izborima na KiM Kurti je osvojio najviše glasova za premijera.”
“Samopredeljenje” je postalo poznato po tome što su njeni poslanici više puta bacilli suzavac u kosovskom parlamentu.
Blic, 2. 9. 2019. godine
“Poslednji put, to se desilo prilikom ratifikacije Sporazuma o razgraničenju sa Crnom Gorom i Sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština. Zbog toga je i Kurti i njegovih nekoliko saradnika, osuđeno na zatvorsku kaznu od 17 meseci zbog opstruisanja rada parlamenta. Kada je reč o Srbiji, činjenica je da nije za ZSO, a sva je prilika ni za Briselski sporazum. Za dijalog Beograda i Prištine jeste, ali pod uslovima koje odredi Priština, što je njegov stari stav. Ipak, i to je promena, u odnosu na nekadašnji pogled na stvari - da je njegov oštar protivnik.”
Pre nekoliko godina, na pitanje koga smatra neprijateljem, kazao je:
Al Džazira, 2. 4. 2014. godine
“Kao prvog, spomenuo bih srpsku agresiju, dok s druge strane bi to bio neoliberalizam, koji ovde podrazumeva privatizaciju i ograničavanje problema infrastrukture do asfalta. Tokom devedesetih, Kosovo je bilo politički zatvor - imali smo ravnopravnost jer su u zatvoru svi isti, ali nije bilo slobode. Od 2000. imamo na Kosovu, zahvaljujući međunarodnoj zajednici, bolnicu u kojoj ne postoji ravnopravnost, jer smo tretirani kao pacijenti - ipak, imamo slobodu. S ekonomske tačke gledišta u 90-im bili smo u zatvoru, a sad smo pušteni u džunglu, gde imamo slobodu, ali ne postoji ravnopravnost i to je upravo neoliberalizam ovde. U zatvoru Slobodana Miloševića bili smo deset godina, a u bolnici međunarodne zajednice 15. Moramo da izađemo iz te situacije.”
U prošlogodišnjem intervju za Istinomer kazao je da ideja o razgraničenju Srba i Albanaca može izgledati primamljivo za pojedine struje unutar institucija EU, ali da „Kosovo ne može da se odrekne svoje teritorije i sopstvenih životnih interesa zbog Srbije“. Istakao je da su Tači i Vučić počeli da liče jedan na drugog.
Istinomer, 14. 11. 2018. godine
'Gledali smo dosta kratkih kič filmova u ovih par godina u njihovoj zajedničkoj produkciji. Njih dvojica pomažu jedan drugome pred svojim javnostima. Primeri su rusko-srpski voz koji je krenuo ka Kosovu pa je zaustavljen, spektakularno hapšenje Marka Đurića, pa posete jezeru Gazivode… Ali, sve to ne znači da Vučić i Tači imaju jasan sporazum koji će uslediti na kraju. Oni su u potpunosti usklađeni kada je reč o autoritarnom načinu na koji vode svoje države, ali nisu uskladili spoljne, međusobne odnose naših država. Imaju kontakte i dogovore na nedeljnom nivou, ali su oni u funkciji njihove vlasti, a ne građana dve države. Mislim da su vremenom počeli da liče jedan na drugog, ali to ne znači da su se dogovorili o rešenju. Međusobna sličnost nije sporazum.'
„Mi smo naporno radili, dugo smo bili angažovani, ali sve se isplati, jer svaka žrtva vredi za naše voljene građane. Smatrali smo to svojom obavezom i mi ćemo vratiti zemlju na pravi put“, rekao je Kurti. (Beta, 7. 10. 2019. godine)
