Šta smo, zaista, dobili nakon razgovora o izbornim uslovima?

Ocene postignutog različite su u zavisnosti od koga dolaze. Predstavnici vlasti tvrde da su izborni uslovi danas dosta bolji (po njima je nejasno i zbog čega je to uopšte postala tema u jasvnosti), dok dobar deo opozicije, najviše onaj okupljen oko Saveza za Srbiju koji i nije učestvovao u međupartijskim razgovorima kaže da se usvajanjem novih zakona ništa neće promeniti.

U kakofoniji različitih tumačenja, mišljenja, stavova i interpretacija, ostaje nejasno šta je zaista urađeno, koje su izmene izbornih uslovima usvojene i u kojoj meri će one uticati na izbore i ravnopavnu političku borbu. 

Prvo, činjenica jeste da je sredinom decembra usvojen set izbornih zakona kojima bi trebalo da se napravi korak ka poboljšanju izbornih uslova. 

“Od 31 Crtine preporuke vezane za Izbore 2020. odbačeno je njih 12, a do sada je u potpunosti primenjeno 6. Trećina preporuka OEBS/ODIHR misije iz prethodna tri izborna ciklusa razmatrana je kroz komplementarne preporuke Crte, ali nijedna nije do sada u potpunosti primenjena”, ocenila je organizacija CRTA.

*Izbori u Srbiji – trgovina na veliko i malo

*Sandžak: Izbori kao borba na život ili smrt

Preporuke OEBS i Crte odnosile su se na javne resurse i funkcionersku kampanju, izbornu administraciju, birački spisak, medije i zaštitu izbornog prava. 

Šta je stvarno promenjeno?

Pre svega, definisan je konačno javni resurs u izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ova mera je bila neophodna, kako se navodi u preporukama OEBS-a i Crte, kao jedan od prvih koraka ka razgraničavanju državnih i stranačkih aktivnosti i jasnijem postupanju u slučajevima zloupotrebe javnih resursa od strane političkih partija.  S tim u vezi, zabrana korišćenja javnih resursa u političke svrhe sa propratnim sankcijama, dalje je precizirana izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o javnim preduzećima. Sada za zloupotrebu javnih resursa, uključujući i inventar, vozila, logo, vebsajt, prostorije javnih preduzeća, mogu da snose posledice i odgovorno lice u javnom preduzeću, politička stranka, kao i odgovorno lice u političkoj stranci.

Interesantna novina je da direktor javnog preduzeća, koji može da izgubi radno mesto ukoliko zloupotrebljava preduzeće ili vrši pritisak na zaposlene da podrže određenu političku opciju, sada može radno mesto da izgubi i ako se utvrdi da je o tome posedovao informacije a da nije ništa preduzeo da pritiske i zloupotrebe spreči. 

Jedna od vidljivijih promena je i ta što je uveden rok od pet dana za odlučivanje Agencije za borbu protiv korupcije, u slučaju prijava za zloupotrebe toko kampanje.

Pritom, definisana je izborna kampanja, u odnosu na aktivnosti koje spadaju u njene troškove.

“Radovi u toku”

Određen broj preporuka je prihvaćen u celosti, neke i delimično i primena je – u toku. Takvih je devet mera.

Oko 500 instruktora za rad u stalnom sastavu biračkih odbora bi trebalo da prođe obuku. Predviđeno je skeniranje zapisnika odbora, a RIK je usvojio i zaključak kako bi se regulisao i položaj posmatrača.

Uspostavljena je Radna grupa za verifikaciju jedinstvenog  biračkog spiska i predviđena je obuka matičara i drugih ovlašćenih osoba koje će se baviti time.Vlada je prihvatila da se uvede nova internet stranica gde će biti objavljivane sve informacije o spisku birača. Pritom, svaki birač će moći posle glasanja da traži informaciju o tome – da li je glasao ili ne.

Izabrani su članovi Saveta REM-a, koji su nedostajali. Pritom, REM je počeo da se bavi obavezama javnog medijskog servisa pri izveštavanju tokom kampanje. Mana je, kako se moglo čuti sa više strana u javnosti, što za komercijalne televizije nisu doneli pravno obavezujući akt, kao što su mogli, nego samo – preporuku.

Interesantno je i da je REM usvojio plan redovnog praćenja medija i obavezu objavljivanja statističkih pregleda na nedeljnom nivou. Doduše, sam izveštaj tek po završetku izbora. Sporno je, kako Crta primećuje, to što je REM iz plana praćenja  izuzeo programe zabavnog karaktera i druge sadržaje koji ne spadaju u informativne programe, specijalizovane izborne emisije i predizborne oglasne poruke. Tako da, ovakvo rešenje će značajni ograničiti opseg njihovog praćenja.

Predaleko od realnosti – odbačeno 12 preporuka

Crta je predložila i da se zabrani javnim funkcionerima, i službenicima na svim nivoima vlasti da se u izbornoj kampanji pojavljuju na javnim događajima koji promovišu planove ili rezultate rada javnih organa, organizacija ili službi, a prvenstveno na otvaranju ili promovisanju infrastrukturnih projekata izgradnje, adaptacije ili renoviranja objekata koji su finansirani javnim novcem. Amandmani ove organizacije nisu prošli u skupštini. Funkcionerska kampanja, ostala je tako kamen spoticanja u domaćem izbornom procesu. Ona je uređena izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, “novo” rešenje je, faktički, sestra bliznakinja starog rešenja.

Odbačen je i predlog da se zabrani dodela vanrednih budžetskih i javnih sredstava, mesec dana pre, tokom i mesec dana posle izborne kampanje. Isto tako, nije prihvaćeno ni da se uvede obaveza da Agencija za borbu protiv korupcije redovno izveštava o troškovima političkih partija koje učestvuju na izborima – tokom izborne kampanje.

Nije prošla ni inicijativa da se REM obaveže da reaguje i odlučuje o svakoj prijavi u kojoj se navodi da je došlo do povrede opšteg interesa. Odbačena je preporuka da se REM-u uvede obaveza da odlučuje o prijavama u roku od pet dana, kao i da svaku odluku obrazlaže i uključi u to izveštaj službe za nadzor. NIje prihvaćeno ni da se proširi opseg kazni koje REM može da izriče emiterima. 

Među odbačenim preporukama je i set onih koje se odnose na zaštitu izbornog prava.

Pa tako, izbornim komisijama nisu proširene mogućnosti da razmatraju i dokaze uz prigovore. Posmatrači ne mogu da unose prigovore u zapisnik o radu biračkog odbora. Nije prošla preporuka da se direktno zabrani vođenje paralelnih evidencija na biračkim mestima. 

Odbačen je predlog da se unapredi zaštita ličnih podataka građana “u cilju prevencije izbornog pritiska”. A među nepoželjnima je bila i ideja da se prošire dela protiv izbornog prava u Zakonu o krivičnom postupku.

Najave i nova obećanja

U bilans stanja, do kog se došlo pregovorima, ušlo je i nekoliko najava. 

Navodno, predstoji nam široka kampanja za građane o izbornim pravilima, kao i kampanja da građani provere svoje podatke u biračkom spisku. Prema preporuci Crte, trebalo bi da bude  definisan način i rok za dodelu akreditacija posmatračima. Trebalo bi, tako, i da bude prihvaćena preporuka da se prikazuje uživo na sajtu izborne komisije proces obrade pristiglih rezultata. Kao i da se objavljuju sva dokumenta izbornih komisija od značaja za izborni proces, a sednice RIK-a da se prenose – uživo putem sajta.

Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Đorđević