Maske koje život znače

Hitno – ali bez panike

Vlada Srbije, kako je najavila premijerka Ana Brnabić nakon hitnog sastanka, formirala je Radnu grupu za rešavanje pitanja zaštite vazduha. Na čelu sa premijerkom, o vazduhu će u narednom periodu brinuti 27 ljudi. To su resorni ministri Goran Trivan, Zlatibor Lončar i Aleksandar Antić, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, direktor policije Vladimir Rebić, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ prim. dr Verica Jovanović, direktorka Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd prof. dr Dušanka Matijević, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović i predstavnici drugih relevantnih institucija.

Dok se ne sprovedu nužne mere da se smanji zagađenost vazduha u Srbiji, na nama je da sedimo, čekamo i – ne paničimo. Za zagađenje su, ipak, delom krivi četvorotočkaši, i to oni s oznakom „Euro 3“, kojih je najviše. Ključni problem je, navodi premijerka, što 60 odsto domaćinstava nije povezano na sistem daljinskog grejanja. A treba da se “uvede red i civilizovani način života” u Srbiji, i da svi oni koji lože “sve i svašta”, pređu na daljinsko grejanje. 

Najnoviji izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine za 2018. godinu, međutim, kaže da kvalitet vazduha u dominantnoj meri određuju koncentracije suspendovanih čestica, a da najviše PM 10 čestica potiče iz toplana snage manje od 50MW i individualnog grejanja.

Ali, nisu samo ove čestice jedine koje štete vazduhu koji udišemo. U zagađujuće materije spadaju i oksidi sumpora i oksidi azota. Najznačajnije emisije ovih materija, kao i suspendovanih čestica u 2018. godini poticale su iz termoenergetskih postrojenja, a zatim iz prehrambene, hemijske i mineralne industrije. 

Nemojte napolje, ako ne morate

Iako iz vlasti uporno govore da nema mesta panici, opet se građanima savetuje da svoj boravak, ironično, na vazduhu, ograniče. Najpre se misli na jutarnje i večernje časove. To znači da možemo da preskočimo odlazak na posao, a deca odlazak u školu, kao i povratak kući nakon radnog dana, jer je upravo to vreme kada je većina građana napolju. Čak je i Ministarstvo prosvete pozvalo škole da reaguju i da „rad organizuju u interesu očuvanja bezbednosti i zdravlja dece, učenika i zaposlenih“.

Šta je to u vazduhu?

Povećana koncentracija mešavine čestica čađi, prašine i dima. To je ono što udišemo poslednjih dana. Ove jako sitne čestice zovu se PM 2.5 i PM 10 čestice. Koliko su sitne, pokazuje činjenica da je zrno peska širine 90 mikrona, a vlas kose oko 70 mikrona. PM 10 čestice su veličine do 10 mikrona, a PM 2.5 čestice – do 2.5 mikrona, objašnjava za Istinomer Ognjan Pantić, istraživač na projektima u oblasti energije, klime i životne sredine u Beogradskoj otvorenoj školi. 

„Ove čestice prolaze u disajne puteve i krvotok i mogu prouzrokovati ozbiljne probleme sa disajnim putevima, kao i kardio-vaskularne i druge probleme. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je zagađenje vazduha uzrok približno 11500 prevremenih smrti u Srbiji (podaci iz 2016. godine). Najnovije istraživanje Svetske zdravstvene organizacije, objavljeno prošle godine, ukazuje da u 11 gradova u Srbiji u toku godine prevremeno umre skoro 3600 ljudi, usled zagađenja prouzrokovanog PM 2.5 česticama“, kaže Pantić.

Dodaje da su individualna ložišta i toplane snage manje od 50mw primarni izvor ovih čestica, što su ujedno i zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine.

Dakle, u izveštaju Agencije piše da najveće količine oksida sumora, azota i suspendovanih čestica potiču iz termoenergetskih postrojenja, prehrambene, hemijske i mineralne industrije, a da kvalitet vazduha u Srbiji dominantno određuju koncentracije suspendovanih čestica. 

Agencija za zaštitu životne sredine od 2010. godine objavljuje godišnje izveštaje o kvalitetu vazduha. Te 2010. godine, izmeren je prekomerno zagađen vazduh u Beogradu, Boru, Nišu i Novom Sadu. 

U Beogradu je, od tada, svake godine, osim 2014, vazduh bio prekomerno zagađen.

Pored Beograda, i Smederevo je grad u kojem je vazduh godinama unazad prekomerno zagađen (osim 2015. i 2016. godine).

Prema najnovijem izveštaju, iz 2018, vazduh je bio prekomerno zagađen u Valjevu, Kragujevcu i Kraljevu, kao i u Subotici i Sremskoj Mitrovici. Takođe, zagađenost je bila prekomerna i u aglomeracijama Beograd, Užice, Pančevo, Kosjerić i Smederevo. 

Kome verovati – Agenciji ili aplikaciji?

Pre samo nekoliko dana, jedan tabloid objavio je svoje istraživanje, u kojem je uveravao građane da je laž da je situacija sa vazduhom toliko loša. Ovaj dnevni list ukazao je na razliku u podacima Agencije za zaštitu životne sredine i sajta Air Visual, koji je pokazivao znatno veću koncentraciju PM 2.5 čestica. Koji dan kasnije, ovaj list upozorava građane da se Srbija ipak „guši u zagađenom vazduhu“. Zato se postavlja pitanje – gde se informisati?

„Air Visual, kad je Beograd u pitanju, crpi podatke iz zvaničnih stanica Agencije, ali na drugačiji način obračunava indeks zagađenosti kvaliteta vazduha u odnosu na to kako se računa Serbian Air Quality Index, koji koristi Agencija. Iako iz Agencije često naglašavaju da su njihovi podaci jedini relevantni, treba ukazati i na informaciju da je validnost podataka iz mreže kojom upravlja Agencija u padu od 2011. godine, kada je mreža uspostavljena. Od 94%, validnost je pala na 22% u 2017. godini, dok je u 2018. došlo do poboljšanja validnosti tih podataka – 48%“, kaže Pantić.

Objašnjava da validnost zavisi od toga da li je stanica radila u kontinuitetu u traženom vremenskom periodu i slala redovno podatke, a pad validnosti ukazuje na to da se nedovoljno sredstava izdvajalo za servisiranje stanica.

„Primarno se treba osloniti na zvanične podatke tamo gde oni postoje, a tamo gde nema podataka o koncentraciji PM 10 i PM 2.5 čestica u realnom vremenu, relevantno je osloniti se i na podatke iz nezvaničnih mreža, sa zahtevom institucijama da razjasne kakvo je stanje u tim sredinama“, tvrdi naš sagovornik. 

Kada je reč o prestonici, na sajtu „Beoeko“ Gradskog zavoda za javno zdravlja Beograd svakog dana se objavljuju podaci o zagađenosti vazduha u Beogradu, odnosno da li je vazduh odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen ili jako zagađen. Navodi se da se ocena kvaliteta vazduha „vrši na svakih sat vremena, na osnovu podataka dobijenih merenjem masenih koncentracija zagađujućih materija u prethodnom satu“. 

Kada je vazduh zagađen, što je i slučaj ovih dana, savetuje se da se izbegavaju naporne aktivnosti, odnosno „aktivnosti u spoljnoj sredini koje su praćene ubrzanim i dubokim disanjem“. 

Gradski zavod za javno zdravlje ispituje kvalitet vazduha prikupljanjem i analizom podataka sa 30 mernih stanica na široj teritoriji grada. Na deset mesta, postavljene su automatske merne stanice koje mere vazduh u realnom vremenu. 

„Sa tih stanica se podaci konstantno elektronskim putem šalju na centralni server Gradskog zavoda za javno zdravlje, automatski se obrađuju na sat vremena i objavljuju kao podaci o kvalitetu vazduha za prethodnih sat vremena koji su javno dostupni na sajtu www.beoeko.com“, kažu za Istinomer iz Zavoda.

Kažu da su njihova ispitivanja kvaliteta vazduha pokazala da vazduh u Beogradu, naročito u toku zimske sezone, jeste zagađen, a u određenim slučajevima i veoma zagađen. Ističu da se desi da se njihovi podaci ne poklope uvek sa onim na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine i Air Visuala.

„Ukazujemo da povremena razlika u oceni kvaliteta vazduha koji je prikazan na sajtu „Beoeko“ u odnosu na ocenu koja je data na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine ili međunarodnom sajtu Air Visual koji preuzima podatke sa sajta Agencije, potiče od činjenice da se podaci Agencije odnose na prosečne 24-časovne vrednosti zagađujućih materija, i to u prethodnom danu, što je još i duže unazad dok ih sajt Air Visual preuzme, obradi i objavi“, objašnjavaju.

Beograd je, ističu, i nekoliko decenija unazad, od kada se vrši merenje, imao slične probleme sa pogoršanjem kvaliteta vazduha u zimskom periodu. Do pogoršanja kvaliteta, navode, dolazi “usled sagorevanja fosilnih goriva u cilju grejanja stambenog i poslovnog prostora, uz konstantni doprinos saobraćaja koji je kao izvor zagađenja prisutan i van grejne sezone”.

Dok su, kako kažu iz Zavoda, pre više decenija, „sve gradske i individualne kotlarnice radile su na čvrsta goriva (uglavnom ugalj) ili barem mazut“, prelaskom na gas, štetni uticaji pomenutih goriva na kvalitet vazduha su smanjeni.

„Ali, nažalost ostao je veliki broj privatnih kotlarnica (u zgradama) ili individualnih ložišta koja i dalje koriste čvrsta goriva kao energent. Ono što u sadašnjem trenutku u većoj meri doprinosi lošem kvalitetu vazduha nego pre je veći broj automobila i uopšte motornih vozila, kao i klimatskim promenama učestalije meteorološke pojave koje pospešuju zadržavanje zagađujućih materija u nižim slojevima atmosfere (toplotne inverzije, dani bez vetra, magla, mala količina padavina i dr.)“, navode iz Zavoda.

Kako do rešenja? 

Ne moramo da čekamo vetar da reši problem. Ključ za izlaz iz ove situacije je da nadležne institucije rade svoj posao u skladu sa zahtevima domaćeg zakonodavstva, pre svega Zakona o zaštiti vazduha, i da primene mere sa kojima već uveliko kasne, smatra Pantić.

„Na Ministarstvu zaštite životne sredine je da usvoji državnu Strategiju zaštite vazduha, a na lokalnim samoupravama da usvoje Planove kvaliteta vazduha. Procesi izrade ovih dokumenata i definisanje mera moraju biti otvoreni za sve zainteresovane strane, posebno širu i stručnu javnost, kao i izveštavanje o sprovedenim merama i evaluacija njihovog učinka. Bilo koje mere, pre svega u energetskom sektoru i sektoru grejanja domaćinstava, treba da prati jasna kost-benefit analiza. Uzevši u obzir da se 60% domaćinstava u Srbiji greje na čvrsta goriva, kao i da se većina ekonomski najugroženijih stanovnika greje ovako, bilo kakve mere bi morale imati i socijalnu komponentu„, objašnjava stručnjak iz Beogradske otvorene škole. 

Pored toga, tvrdi, potrebno je pooštriti kontrolu i inspekcijski nadzor industrijskog zagađenja i zagađenja koja dolaze iz velikih energetskih postrojenja. 

„Kasni se sa primenom Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz velikih ložišta, tako da naše termoelektrane imaju visok nivo emisije štetnih materija – do 6 puta veći od dozvoljenog“, kaže Pantić.

Šta država nije uradila?

Dok ministar Trivan govori o merama, jedna važna, izgleda, nije preduzeta. A trebalo je da bude još 1. januara 2018. godine. Srbija, inače članica Energetske zajednice (EZ), tada nije obezbedila primenu Direktive o velikim ložištima. Dve godine kasnije, 15. januara 2020, Sekretarijat Energetske zajednice, pokrenuo je postupak protiv Srbije.

Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI) za Istinomer objašnjava da je Srbija kao članica Energetske zajednice najpre morala da potpiše ugovor o osnivanju ove zajednice, i da je dužna da obezbedi da se taj ugovor primenjuje. Taj ugovor, objašnjava on, predviđa da će „članice EZ početi da primenjuju određene segmente prava u određenom roku, odnosno one segmente o kojima se dogovore“.

Tako je morala da počne i da primenjuje Direktivu o velikim ložištima. Šta se zapravo desilo u Srbiji sa Direktivom? Popović kaže da je u Srbiji ova Direktiva usvojena, ali samo prividno, jer se ne primenjuje. 

Primena ove Direktive, inače, za cilj ima smanjenje emisije zagađujućih materija koje proizvode postrojenja za proizvodnju energije i toplote koja imaju kapacitet veći od 50 mw, odnosno koriste velike količine goriva. Ona predviđa određene mere koje operateri velikih ložišta moraju da preduzmu, tj. propisuje granice koncentracije zagađujućih materija. Međutim, prema Direktivi, države koje nisu u stanju da primene granične vrednosti, kao što je to bila Srbija, određeni broj postrojenja mogu da stave u takozvani Nacionalni plan za smanjenje emisije (NERP), koji je trebalo da se primenjuje od januara 2018. do decembra 2027.

Tim planom su obuhvaćena postrojenja koja, u zbiru, ne bi smela da emituju zagađenje preko određene granice za svaku godinu konkretno određenu. Umesto primene Direktive, napravljen je NERP. On, prema navodima RERI-ja obuhvata dvanaest postrojenja za sagorevanje, od kojih je devet postrojenja u vlasništvu operatera JP EPS, dok su tri u vlasništvu operatera NIS a.d. Ni NERP se, međutim, nije poštovao.

RERI navodi da su ukazivali da su samo termoelektrane EPS-a obuhvaćene NERP-om emitovale ukupno 336.373 tona sumpor dioksida u vazduh tokom 2018. godine, što je 6 puta više od dozvoljene emisije.

„RERI je zbog prekoračenja emisija u novembru 2019. godine podneo zahtev za vanredni inspekcijski nadzor nad svakim postrojenjem koje se nalazi u vlasništvu JP EPS, a koje je obuhvaćeno NERP-om. RERI je zahtevao da inspekcija utvrdi da li se sprovode obaveze iz Zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i da li se NERP primenjuje u Srbiji. Ipak, inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine je utvrdila da nema uslova za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora, kao i da ne postoji kaznene mere u slučaju da operater ne izvrši odredbe iz nacionalnog plana“, navode iz RERI-ja.

A direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač za Betu je rekao da su prema podacima iz 2018. godine u termoelektranama Nikola Tesla u Obrenovcu emisije gasova prevazilaze planirane 4,7 puta, a u Kostolcu 14 puta. Kopač je rekao da NERP nikada nije usvojen, a da bi Srbiji, uzevši da je protiv nje pokrenut postupak, mogla biti uskraćena evropska sredstva, ali da o tome odlučuje Ministarski savet Evropske unije.

Popović smatra da je ključ promene u odgovornosti nosilaca javnih funkcija. Najpre je potrebno da se zakoni poštuju, u suprotnom, kako kaže, onaj ko ga ne sprovodi, mora imati odgovornost, a  „ostavka je čin elementarne pristojnosti“.

„Zakoni koje mi imamo moraju da se promene, jer u postojećem sistemu ne možete da se pozovete na odgovornost onog ko ništa nije uradio“, objašnjava on.

Popović, na kraju, ističe da se u poslednjih osam godina ništa nije uradilo da se kvaliltet vazduha popravi, niti je usvojena Strategija, stoga ne polaže mnogo nade ni u novoformiranu radnu grupu Vlade.

Šta nam preostaje?

Iz Zavoda potvrđuju da posledice trenutno zagađenog vazduha postoje – najpre po osetljive grupe stanovništva. Tu spadaju stariji ljudi, hronični pulmološki i kardiovaskularni bolesnici. Ali, i ostali mogu da se zabrinu, jer zagađen vazduh utiče na respiratorni sistem kod svih.

A kako već godinama unazad tokom zimskog perioda udišemo lošiji vazduh, zabrinutost je još veća.

„Hronično, višegodišnje i višedecenijsko izlaganje povećanim koncentracija zagađujućih matarija u vazduhu može imati ozbiljnije posledice po zdravlje pojavom različitih respiratornih, kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja“, ističu iz Zavoda.

Brzih rešenja za problem ovakvih razmera – nema. Naš sagovornik Mirko Popović predlaže subvencionisanje uvođenja kaljevih peći, umesto subvencija na hibridne automobile o kojima govori vlast. On za drastično zagađenje krivi i automobile, ali ipak smatra da su individualna ložišta najveći problem. Kako kaže, saobraćaj je krivac najviše u Beogradu, ali ne i u drugim gradovima. 

Živimo u 21. veku, a sramota je da još uvek trećina Beograđana nije priključena na kanalizaciju, rekao je nedavno zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. Deo građana, u tom istom 21. veku, mašta i o ispravnoj pijaćoj vodi. Na red je došla još jedna želja, dostojna 21. veka – da umesto skrivanja iza jednokratnih i višekratnih maski, možemo makar da dišemo.

Naslovna fotografija: FoNet/Ognjen Stevanović