Rođena 1975. godine u Kraljevu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je osnovnu školu i gimanziju završila u rodnom gradu. Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu diplomirala je 2ooo. godine, sa prosečnom ocenom 9,68 i postala diplomirani politikolog za novinarstvo i informisanje.
„Diplomirani politikolog za novinarstvo i informisanje, sa višedecenijskim iskustvom u medijima i nevladinim organizacijama, a u poslednjih pet godina je nezavisni medijski konsultant“, navela je u biografiji kada je u julu 2015. izabrana za novu članicu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), na mandat od pet godina.
Ističe da je od 1996. do 1999. bila novinarka i urednica u „Dnevnom telegrafu“. Nakon ubistva Slavka Ćuruvije i gašenja lista 1999. godine zaposlila se kao PR menadžerka u Ministarstvu za nauku i tehnologiju. Na tom mestu ostala je do 2001. Navodi da je u istom periodu (1999-2001) bila „angažovana u aktivnostima organizacije ‘Otpor’“, u Centru za političku analizu. Dodaje da je u periodu 2002-2003. radila u NGO FCSE iz Ciriha, na poslovima PR menadžera i urednika news sajta. Potom je, od 2003. do 2007, bila regionalni direktor, urednik news sajta, u Fondu za jugoistočnu Evropu. Nakon toga je, u periodu 2007-2008, bila koordinator projekta i PR menadžer projekta NVO Fraktal. Tokom 2008. i 2009. godine bila je glavna i odgovorna urednica novog izdanja dnevnog lista Borba. „Posle objavljivanje afere o Miladinu Kovačeviću, postala jedini glavni urednik kog je policija saslušavala zbog odbijanja da oda izvor informacije“, naglašava u biografiji.
Godinu dana kasnije otisnula se u političko-medijski konsalting u firmi IPC. Navela je da od 2010. do 2015. godine nema radnog angažovanja, da bi 2015. postala članica Saveta REM-a.
Prema pisanju „Danasa“, „u novinarstvu se pojavila u redakciji Dnevnog telegrafa (DT) 1996. kao studentkinja iz Kraljeva, poput mnogo mladih ljudi koji su hrlili u tabloidnu medijsku industriju na početku njenog procvata“.
„Njen tadašnji prvi urednik, a sadašnji poslovni i životni partner Ivan Radovanović, odmah je uočio talenat. Zekić je prilikom kampanje za lokalne izbore 1996. imala prvu ozbiljnu priču, kada je tadašnji gradonačelnik Nebojša Čović poslao policiju na štrajkače u GSP – dobila je udarac pendrekom po ruci, a DT nekoliko tiražnih naslovnih strana. Potom je postala glavni politički novinar DT magazina, nedeljnog dodatka, tada najjačeg tabloida u vlasništvu Slavka Ćuruvije. Po prirodi posla, u to vreme često je kontaktirala, između ostalih, i sa Aleksandrom Vučićem, generalnim sekretarom SRS, zaduženim i za medije, kao i sa Ivicom Dačićem, portparolom SPS“. (Danas, 7. 3. 2018. godine)
Nakon ubistva Slavka Ćuruvije i gašenja „Dnevnog telegrafa“, kako navodi „Danas“, zaposlila se u FONAS-u, organizaciji koju je osnovao visoki funkcioner SPS Branislav Ivković.
„Vreme nakon Petog oktobra u Zekićkinoj biografiji nije najjasnije, ali se potom pojavljuje u konsultantskoj agenciji koja se vezuje za Gorana Vesića i Ivana Radovanovića. Kada Radovanović 2009. nakratko obnavlja umrli dnevni list ‘Borbu’, koji se povezuje sa tada optuženim za šverc cigareta, a kasnije oslobođenim Stankom Subotićem, Zekić je glavna i odgovorna urednica. Nakon dolaska Vučića na vlast, njih dvoje rade politički pi-ar za Dačića, tvrdeći da nemaju veze sa MSP. U javnosti gotovo uvek su zajedno, kao i na gala okupljanju u ‘Savanovi’ prilikom proslave ‘Beograda na vodi’.“
Ona sama o sebi kaže:
„Devedesetih sam bila novinar i urednik ‘Dnevnog telegrafa’ Slavka Ćuruvije, osuđivana zajedno sa njim i ostalim kolegama, i tada sam upoznala i Ivicu Dačića i Aleksandra Vučića, i postali su mi prijatelji, bez obzira na sve što sam o njima pisala. A pisala sam takve stvari zbog kojih mi je bio zabranjen ulazak u prostorije SRS-a, ali nikada mi nije bilo zabranjeno da popijem kafu sa Vučićem, ili sa Dačićem. To su bile te devedesete, tukli smo se, vrlo pošteno, ali bez ičeg ličnog u svemu tome. A sada fondacija koja nosi Slavkovo ime objavljuje tekstove u kojima je moja biografija svedena na to ‘da sam radila za Baneta Ivkovića’. Zamisli. A sa Banetom Ivkovićem me je upoznao Slavko Ćuruvija. I kada su nesrećnog Slavka ubili, nisu me zvali ni iz NUNS-a, ni iz bilo koje redakcije, nego me je zvao taj Bane Ivković i ponudio mi posao. Rekla sam mu da to neće moći, jer sam već radila sa drugarima iz Otpora, ali on je rekao šta to ima veze, i zaposlio me. I da se vratim na temu, i tužbu, užasno me je iznerviralo to što je moje prijateljstvo sa Dačićem, koje traje poslednjih dvadeset godina, i moje često gnjavljenje tog čoveka, maltretman kojem sam ga izlagala ubeđujući ga da priča sa svima, pa i sa ljudima sa N1, koji su me molili da to radim, sada predstavljeno tako kako je predstavljeno – da sam ja njegova saradnica. E pa, nisam.“ (Ekspres, 23. 3. 2017. godine)
Podseća da u biografiji ima i to da je bila glavna urednica „Borbe” 2009. godine, „i da su te novine, koje je tadašnji režim ugasio, prve otvorile strane gej populaciji, i glasno se zalagale za gej paradu, a kolumnisti su nam bili i Boban Stojanović, Predrag Azdejković, Goran Miletić, Boris Milićević… Drugim rečima, šta sam mislila onda, mislim i sada“.
Kao specijane sposobnosti i kompetencije navela je – isukustvo sa diskriminisanim grupama i manjinama.
„Dugo vremena radila na Kosovu, u direktnom kontaktu sa Albancima. Veoma dugo aktivno učestvovala i u rešavanju problema LGBT populacije. U svim situacijama doživljavana kao neko ko rešava probleme“, piše u biografiji.
Za članicu Saveta REM izabrana je ponovo 17. decembra 2020, a za predsednicu tog tela 21. decembra.
U oktobru 2021. Savet REM-a ju je predložio za članicu Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom izborne kampanje.
„Privremeno nadzorno telo za praćenje medija tokom izborne kampanje, formira se na osnovu odluke Vlade, a u skladu sa Završnim dokumentom Međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima i konkretnim merama za unapređenje izbornog procesa u Republici Srbiji. Savet REM danas je Ministarstvu kulture i informisanja predložio šest članova Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom izborne kampanje. Kako se navodi u saopštenju, to su Olivera Zekić, predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, Milorad Vukašinović, član Saveta Regulatornog tela, Rajka Galin Ćertić, izvršna direktorka Regulatornog tela, Milan Todorović, generalni sekretar Regulatornog tela, Stevica Smederevac, načelnik Službe za nadzor i analizu programa emitera Regulatornog tela i Srđan Miljković, analitičar projekata u Regulatornom telu za elektronske medije.“ (Tanjug, 15. 10. 2021. godine)
U novembru 2024. istekao joj je mandat, kao i drugim članovima Saveta REM-a. Međutim, ostala je u REM-u, jer je, kako je objasnila, u stalnom radnom odnosu u ovom telu od 2016. godine, na poziciji PR-a.
„Svaki član Saveta mora da bude u stalnom radnom odnosu, jer bi u suprotnom bio na Birou za zapošljavanje. To ne znači da je svaki član zaposlen u REM-u, ali oni koji nisu, zasnivaju stalni radni odnos u agenciji. Tako da ja od 2016. ostvarujem svoje stalno zaposlenje u REM-u, jer sam u datom momentu bila nezaposlena. Pritom, otkaze daje direktor, a ne Savet REM-a, Evropska unija, opozicija ili civilni sektor. Svi navedeni, a naročito ovo ‘sveto trojsto’ me, na njihovu žalost, svakako neće maknuti iz firme’, kaže Zekić i dodaje da se ‘neće dugo zadržati u REM-u’. ‘Jedva čekam da moje ‘druženje’ sa medijima prestane. Na ovaj ili onaj način sam u medijskom poslu već 28 godina. Priznaćete, što je mnogo – mnogo je.” (Cenzolovka, 6. 12. 2024. godine)
