(Anti)izborna kampanja se zahuktala. Do tada za opoziciju nedostupni državni mediji počeli su da se otvaraju, ali isključivo za one opcije koje su se odlučile da izađu na izbore. A „bojkotaši“ su putovali Srbijom objašnjavajući građanima zašto bi 21. septembra trebalo da izbegnu izlazak na biračka mesta.
A posle optužbi da Đinđić sa Miloševićem priprema niz štrajkova u beogradskim komunalnim preduzećima, predsednik DS i gradonačelnik Beograda Zoran Đinđić prekinuo je odnose sa predsednikom beogradske vlade Spasojem Krunićem, visokim funkcionerom SPO. Đinđić je kazao da je šokiran Krunićevom izjavom.
Blic, 21. 8. 1997. godine
„To je skandal i svinjarija. To svedoči o potpunom gubljenju kompasa nekih ljudi koji su dobili određene zadatke i koji će učiniti sve da te zadatke obave. Pitao sam ga da li to ima smisla, a on mi je pričao o interesima SPO. Na to sam mu rekao da me to ne interesuje i da obavljamo odgovorne funkcije“, rekao je Đinđić.
S druge strane, Krunić je kazao da Đinđićeva odluka neće uticati na rad Izvršnog odbora.
Blic, 21. 8. 1997. godine
„I dosadašnji kontakti sa predsednikom Skupštine Beograda bili su minimalni i bez efekta, svakako ne mojom željom. Đinđić i ja smo se za osam meseci sastali samo osam puta“, rekao je Krunić.
„Izborni uslovi za predstojeće parlamentarne i predsedničke izbore bolji su nego ikad u proteklih sedam godina“, izjavio je predsednik SPO Vuk Drašković u emisiji „Aktuelnosti“ RTS-a, iz studija TV Priština.
Politika, 19. 8. 1997. godine
„Drašković je ovakvu izjavu obrazložio rečima da su sada mnogo bolji medijski uslovi i da TV i drugi državni mediji imaju obavezu da uravnoteženo izveštavaju o aktivnostima stranaka, da su bolji organizacija izbora, kao i da je upućen zvanični poziv OEBS-u da pošalje posmatrače. ’Obećanja predsednika Slobodana Miloševića o fer i korektnim izborima i izbornim uslovima za njih se ispunjavaju’, kazao je Drašković“.
Na pitanje na osnovu čega procenjuje da je SPO sklopio dogovor sa SPS, zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić je odgovorio:
Demokratija, 4. 9. 1997. godine
„Procenjujem na osnovu toga što je Vuk Drašković gospodar državne televizije. Ako je državna televizija bila TV Bastilja dok ju je Drašković napadao, onda je to i sada samo što je Drašković u njoj. Ako je on već bio na državnoj televiziji po sat i po, ako je imao pravo da govori iz studija u Prištini, a nama su na teritoriji Kosova i Metohije otkazali sve radio emisije, otkazali gostovanje Vojislava Šešelja na TV Priština, ako Vuk Drašković kaže da je on zaslužan što autobusi namenjeni gradskoj skupštini ulaze u zemlju, ako Amerikanci kao Draškovićevi mentori govore da je politički idiot onaj ko ne ide na izbore, pa ih time potpuno podržali, ako su i Drašković i Đinđić učinili sve da nestane Koalicije ’Zajedno’, a to je socijalistima izuzetno odgovaralo, onda je to znak da je Drašković neke sporazume sklopio sa socijalistima“, kazao je Nikolić.
Predsednički kandidat Koalicije „Vojvodina“ Mile Isakov kazao je da je motiv te koalicije da istakne svog kandidata nemogućnost dogovora u opoziciji da predloži jedno ime za predsedničku trku.
Blic, 25. 8. 1997. godine
„Iskreno da vam kažem, u Vojvodini se slabo razume pojam bojkota. Šta se time postiže? Mi mislimo da na izbore treba izlaziti, na izborima menjati stanje i prosto ne možemo da shvatimo ljude koji hoće da bojkotuju izbore sada posle prve faktičke pobede opozicije na nekim izborima“, napomenuo je Isakov.
„Kao čovek koji radi u advertajzingu sa sigurnošću tvrdim da se, uz kvalitetnu kampanju i veliki budžet, 50 odsto Srba u roku od tri meseca može ubediti da je zemlja oblika ploče, a ne lopte“, istakao je Dragan Đilas, dodajući da što se Slobodana Miloševića i SPS tiče, „njihova marketinška kampanja traje već desetak godina uz neograničeni budžet, tako da je uspeh više nego zagarantovan“!
Naša borba, 16. 8. 1997. godine
„Kako se izbori bliže, tako se uvećava broj istraživanja i ’istraživanja’. Prezentuju se podaci po kojima je svako najbolji, najorganizovaniji, najjači... Time se utiče na neopredeljene birače, koji se uglavnom odlučuju za najveću političku partiju, preciznije rečeno za onu za koju veruju da je najveća. Ne zaboravimo da je tipični srpski glasač apsolutno neinformisan, veoma slabo ili nikako obrazovan, u stalnom strahu da možda greši i zbog toga sledi logiku da treba da bude na onoj strani gde je većina. Jer ako je većina ljudi za Slobu, onda je on sigurno dobar. U suprotnom ljudi ne bi bili za njega. Posao SPS marketinških stručnjaka je dakle veoma prost. Treba ubediti glasače da je većina zaista za Slobu. (...) Postavlja se pitanje kako se boriti protiv lažnih istraživanja ili istraživanja koja pokušavaju da prikriju pravu istinu. Odgovor je veoma prost. Samo daljim razvojem istraživačkih agencija i dolaskom velikih svetskih firmi kao Galup ili Nilsen, u čija ćemo istraživanja apsolutno moći da verujemo. Jer, ne zaboravite onu staru pesmicu koja kaže: ’Statistika naša dika što poželiš to naslika’. A u zemlji Srbiji u kojoj dva i dva nisu uvek četiri, već su ponekad i pet (kad je baš frka dođe se i do šest) – ovakva situacija vodi u pravu katastrofu.“
Republička izborna komisija (RIK) saopštila je da je antiizborna kampanja protivna Ustavu i izbornom Zakonu.
Blic, 28. 8. 1997. godine
„Uvažavajući činjenicu da će građani Srbije imati priliku da na predstojećim izborima 21. septembra, biraju poslanike i predsednika Srbije, na izborima koji se sprovode opštim i jednakim pravom glasa, ta demokratska aksioma o slobodi izbora pri tajnom glasanju ne može ničim biti dovedena u pitanje. Političke stranke imaju pravo da ne izađu na izbore, ali je pozivanje da se ne učestvuje na izborima protivno osnovnom ustavnom pravu građana da demokratski izaberu vlast. To pravo mora ostati suvereno, demokratsko, slobodno i ničim ograničeno, pa ni delovanjem političkih stranaka.“
Nakon ovog stava RIK usledile su oštre reakcije opozicionih stranaka. Dragor Hiber, profesor na Pravnom fakultetu i funkcioner GSS, kazao je da je RIK grubo zloupotrebila svoja ovlašćenja „pokušavajući da neistinitim i neprikrivenim pretnjama zaplaši građane i stranke koje su se odlučile da bojkotuju izbore“.
Blic, 29. 8. 1997. godine
„Postupajući kao organ stranaka koje učestvuju na izborima, a ne kao državna institucija, RIK je osporila pravo strankama da pozovu građane da neizlaskom ne daju svoj glas onima koji na izborima učestvuju. Zbog toga u zaključku RIK ima kršenja i Ustava i Zakona o izboru narodnih poslanika koji sankcioniše pretnje biračima. Ovo je samo još jedan dokaz nelegitimnosti izbora koji predstoje“, kazao je Hiber.
I lider SRS Vojislav Šešelj istakao je da je stav RIK-a – „besmislen“.
Blic, 29. 8. 1997. godine
„Svaka stranka ima pravo da izađe na izbore, isto tako i da ih bojkotuje. Svako ima pravo da vrši antiizbornu agitaciju, samo ne sme da sprečava građane koji žele da glasaju da to učine“, rekao je Šešelj.
A DS je najavila da će tužiti RIK „zbog zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja“. Takođe, DS je pozvala OEBS da ne upućuje svoje posmatrače na izbore u Srbiji „zbog medijskih obmana i manipulacija državne televizije“.
Blic, 29. 8. 1997. godine
„DS navodi da je OEBS-u uputila video-kasetu sa snimkom emisije ’Krug’ emitovane 26. avgusta na RTS, koja predstavlja ’eklatantan primer političkog i medijskog nasilja u vreme predizborne kampanje’“.
Početkom septembra osnovan je Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID), prva domaća organizacija za nadgledanje izbora. CESID je, kako je naglašeno, osnovala grupa pravnika i studenata, a nadgledaće predizborne, izborne i postizborne aktivnosti partija, državnih organa, institucija i medija. CESID je uputio zahtev RIK-u za akreditaciju kontrolora na biračkim mestima i prema nezvaničnim informacija dobiće je, saopštio je Marko Blagojević, jedan od osnivača Centra.
Naša borba, 2. 9. 1997. godine
'Prema njegovim rečima, CESID trenutno računa sa oko 10.000 posmatrača, volontera, ali je cilj da se taj broj poveća na 20.000. U planu je osnivanje i paralelnog računskog centra za brojanje glasova. Do sada su obučena 24 regionalna tima - u Nišu, Novom Sadu, Tutinu, Sjenici, Priboju, Novom Pazaru, Prištini... Po okončanju izbornog procesa biće objavljen izveštaj. Centar je registrovan kao neprofitna i nevladina organizacija s pravom delovanja na celoj teritoriji SRJ, tako da će pratiti i predstojeće predsedničke izbore u Crnoj Gori. Savet Centra okuplja ljude različitih političkih orijentacija, javne ličnosti i eksperte. Među članovima Saveta su dr Vladimir Goati, dr Radovan Bigović, Vuk Bojović, Vladan Gajić, Nikola Kusovac, dr Pavle Nikolić, dr Vučina Vasović, Branislav Čanak...'
Nastaviće se…
Kako su bojkotovani izbori 1997. godine? (4. deo)
Kako su bojkotovani izbori 1997. godine? (2. deo)
Kako su bojkotovani izbori 1997. godine? (1. deo)
Korišćena arhiva izdanja iz 1997: „Politike“, „Blica“, „Naše borbe“, „Dnevnog Telegrafa“, „Demokratije“, „Građanina“, „Danasa“, „Večernjih novosti“, „Vremena“, „Nedeljnog Telegrafa“, NIN-a…
